СОКОЛСКО ДРУШТВО ПЕЋ

• На Косову и Метохији је од 1909. почело оснивање српских соколских друштава.
• У Пећи вежбао је омладинце гимназист Младен Герић. Соколи из Пећи учествовали су на слету у манастиру Девић 1910.
• После Првог светског рата рад соколских друштава на Косову и Метохији је обновљен. 
• Друштва су била подељена на Соколске жупе Скопље (Косово) и Цетиње (Метохија).
• Соколско друштво Пећ било је прво у жупи Скопље, а после у жупи Цетиње. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, које су радиле на унапређењу села. 
• Истицала се сеоска чета у Гораждевцу.
• Соколски рад  је настављен до Априлског рата 1941. После Априлског рата 1941. соколи су били забрањени.
• После Другог светског рата  уместо сокола комунистичке власти оснивале су друштва СТВ Партизан Југославије.

На Косову и Метохији је од 1909. почело оснивање српских соколских друштава. У Пећи вежбао је омладинце гимназист Младен Герић. (1) Скопски душановци су се спремали за слет у лето 1910. у манастиру Девичу у Дреници. За слет су се спремали у дворишту мушке гимназије, а ноћу у ходницима зграде гимназије. Слет је био важан због састанка са осталим соколима из Урошевца, Призрена, Приштине, Вучитрна, Митровице, Пећи и Ђаковице.  Вођа слета био је др Алекса Станишић, наставник мушке гимназије. Из Скопља кренули су возом ка Урошевцу. Пред станицом у Урошевцу били су постројени урошевачки соколи. Није било времена за силазак. Кренули су даље. Исто се десило и у Приштини. У Вучитрну су их браћа са музиком друштва дочекали. Сишли су и поздравили се са соколским здраво. Постројили се и кренули у варош. Све живо је изашло да их поздрави. У дворишту основне школе била су прострта ћебад. Поседали су и ручали хлеба, сира, лука и јагњећег печења. Морали су да журе, јер су имали 7 часова пешке од Вучитрна до манастира Девича. Требало је прочи Дреницу, познато легло арнаутских качака. За то су их предводили 2-3 наоружана Арнаута, Уз пут су свратили у село Дреницу да би се одморили. Кад су се приближили манастиру чула су се звона.  Издалека су видели испред манастира дугачак ред сокола. Били су то соколи из Призрена, Ђаковице, Пећи и Митровице. Они су стигли пре њих другим путем. Љубили су се као рођена браћа. Затим су ушли у манастир. Прво су мислили да су гости у манастиру Арнаути јер су имали кечета на глави, али кад су проговорили видели су да су међу браћом Србима. Калуђери су им спремили вечеру. Сутрадан, бурно поздрављени од гостију, извели су јавни час. (2)

После Првог светског рата  соколска друштва на Косову и Метохији обновила су свој рад. У Соколском календару 1923. истакнуто је да је друштво Пећ установљено 1921. и да је било у жупи Скопље. Старешина је био Франц Нашинец, тајник Андрија Никић, начелник Ђорђе Бонхал. Било је 44 члана и 12 вежбача. (3)  У Соколском календару 1924. истакнуто је да је друштво Пећ има 52 члана и 15 вежбача. Старешина је био Франтишек Нашинец, тајник Андрија Никић, начелник Ђорђе Боухал. (4)

У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” од јануара 1924. истакнуто је да је на иницијативу министарства просвете обновљена соколска друштва у 18 места јужне Србије. Уз ова друштва основане су народне књижнице, које је министарство снадбело најпотребнијим књигама свесно великог културног позива Соколства у народу. (5) Одбор краљевог фонда ценећи рад Соколства у јужној Србији доделио је сваком друштву по 3.000 динара као признање од краља, а као подстицај за даљи користан рад. Соколи су планирали да награду употребе првенствено за набавку справа. (6)  У Соколском календару 1929. истакнуто је да је друштво Пећ установљено 1922.  Старешина је био Милосав Рајић, начелник Арсеније Костић, начелница Наталија Радовићева, тајник  Драгољуб Гавриловић, предавач др. Геза Алковић. Било је 51 члан, 2 чланице, 6 вежбача, 1 вежбачица, 15 мушког нараштаја, 16 женског нараштаја, 4 члана у соколској одори. Вежбали су у приватној вежбаоници. Приредили су јавну вежбу. Имали су 1 сарадника и књижницу. (7)

Соколска друштва на Косову и Метохији већим делом су била део Соколске жупе Скопље, а мањим делом жупе Цетиње. Соколско друштво у Пећи било је део IV окружја Соколске жупе  Цетиње. Године 1934. старешина је био Радивије Зоњић, заменик Војислав Герић, секретар Мило Кастратовић, начелник Арсеније Костић, први заменик Никола Лазаревић, други заменик Илија Васић, начелница Милица Арсовић, прва заменица Љубица Букумирић,  друга заменица Даринка Пековић, просветар Милосав Васовић, статистичар Петар Х. Панзовић, благајник Аранђел Попадић, референт Н.О. одсека Димитрије Грујић, референт пољопривредних и соколских чета Вукајло Девић, лекар др. Ристо Ђуричић. Чланови управе били су : Велимир Јојић, Шћепан Арсовић, Никола Иванчевић, Сулејман Хазнадаревић, Симон Кажић, Јосиф Бренце, Мирослав Ђуровић, Урош Крговић, Милан Газикаловић, Ристо Марковић. Заменици су били Марко Бабовић, Димитрије Стерђевић, Мула Ахмет Јашар, Борислав Јоцкић, Живан Војиновић, Илија Поповић, Душан Станишић, Павле Љумези, Милорад Рајевић и Матеја Пазаркић. Ревизори су били : Радомир Вешовић, Богдан Шошкић, Неџип Башић, Матеја Синадиновић, Арсеније Герић, Стојадин Милићевић, Ћамил Махмутбеговић, Никола Бикаљевић, Стеван Баталовић и Благоје Стањевић. У Суду части били су : Војин Станковић, Владан Ракић, Душан Марковић, Иван Милетић, Петар Вујовић, Крсто Бошковић, Јоко Раичковић и Алекса Стеванчевић.(8)

Соколски оркестар из Пећи

Седиште  IV окружја било је у Пећи. Начелник је био Арсеније Костић, а начелница Милица Арсовић. Било је 7 друштава и 25 соколских чета. Соколско друштво у Пећи имало је 12 сеоских чета. Друштво је имало све вежбајуће категорије сем чланица и старије браће. Године 1937. био је 261 члан вежбајућих категорија. Одржан је 1937. јавни час на коме је учествовало 454 вежбача свих категорија, заједно са сеоским четама. Из друштва је на слету у Суботици 1936. учествовало 29 чланова, од којих је било 15 чланова вежбача и једна чланица. Из расадника у Пећи подељено је соколским четама садница : 180 јабука, 80 крушака, 100 шљива, 20 трешања, 20 ораха и 10 кајсија. Саднице су подељене четама Гораждевац, Добруша, Љевоши, Сига и Врела из друштва Пећ.(9)

Соколска чета у Гораждевцу, код Пећи, осветила је 1 децембра 1939. своје стрелиште, које су уредили сами чланови. Чета је једна од најактивнијих у старој Метохији, а зато је био заслужан старешина Б. Радевић. Становници села прославили су се херојством у борбама и у последњим ратовима. Село је добило назив “мале Црне Горе”.(10)  Соколска чета у Гораждевцу одржала је 1941. годишњу скупштину, на  којој је констатован позитиван рад, нарочито одбрамбено-васпитног и стрељачког одсека, и рад у Соколској Петровој Петолетци. Изабрана је претежно стара управа на челу са учитељем Богданом Радојевићем. За заменика старешине изабран је стари прота Миливоје Милетић, са 36 година свештеничке службе. Његова кућа је била као народни дом : канцеларије сеоске чете, две задруге и др. биле су смештене код њега. (11) Соколска чета у Гораждевцу упркос сметњама имала је 9. марта 1941. прво претходно пролећно гађање, које је окупило и омладину из грађанства. Учествовало је и 26 обвезника празничног течаја из обавезног телесног васпитања. Услове је испунило 26 чланова чете (учествовало је 34) и 8 из редова грађана. (12)

На Косову и Метохији је од 1909. почело оснивање српских соколских друштава. У Пећи вежбао је омладинце гимназист Младен Герић. Соколи из Пећи учествовали су на слету у манастиру Девић 1910. После Првог светског рата рад соколских друштава на Косову и Метохији је обновљен.  Друштва су била подељена на Соколске жупе Скопље (Косово) и Цетиње (Метохија). Соколско друштво Пећ било је прво у жупи Скопље, а после у жупи Цетиње. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, које су радиле на унапређењу села.  Истицала се сеоска чета у Гораждевцу. Соколски рад  је настављен до Априлског рата 1941. После Априлског рата 1941. соколи су били забрањени. После Другог светског рата  уместо сокола комунистичке власти оснивале су друштва СТВ Партизан Југославије.

АУТОР: Саша Недељковић,  члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год. ”, Стр. 5-30, Скопље, 1940; „Соколство у Јужној Србији“, „Соко на Вардару“, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр.50,51,52;

1. Архит. Стеван Газикаловић, старешина Скопље-Матице, „Соколи са Југа на своме првом слету у манастиру Девичу 1910 године”, „Споменица о прослави 30-годишњице и извештај о раду у 1939 год. “, Скопље, 1940, стр. 22, 23, 24;
2.  „Југословенски соколски календар 1923”, у Љубљани 1922, стр. 120;
3.  „Југословенски соколски календар 1924”, у Љубљани 1923, стр. 154;

5. „Обнова соколских друштава у јужној Србији”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар 1924, бр. 1, стр. 18, 19;

1. „Краљ Соколству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 188;
2.  „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1928, стр. 118;

8. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник “, Београд, 1934, стр. XXIX;
9. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 92, 107, 111;
10. „Једна ваљана чета”, „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 5;
11. „Годишње скупштине соколских јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруара 1941, бр. 9, стр. 6;

1. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941,  бр. 11, стр. 4;