У борби против Аустро-Угарске Монархије словенски народи уско су сарађивали. После Првог светског рата између Југославије и Чехословачке успостављени су савезнички односи. Обе земље биле су чланице Мале антанте. Трудили су се да се братске везе што више учврсте. У Прагу је деловала Југословенско-чехословачка лига. Под управом лиге била је у Прагу „Штросмајерова књижница и читаоница” која је служила за упознавање југословенске књижевности и развитка преко књига и новина. Истовремено служила је за течајеве српског језика које је приређивала лига, соколска друштва и друге организације. Да би књижницу попунио Савезни Просветни Одбор ССКЈ јој је слао своја издања, а препоручивао је соколским друштвима и жупама да јој пошаљу своја издања. (1) За време VIII свесловенског слета 1926. на гробље Олсани у Прагу свечано су пренети, са војничког гробља у руску капелу, остаци српских војника, који су умрли у Прагу за време Првог светског рата. Присуствовали су министар војни, генерал Сирови, као представник Масарика, министри Бенеш, Славик, Гирса, генерали, официри и војници југословенске војске, који су се налазили у Прагу, особље посланства са Љубом Рашићем, делегације чехословачке војске, чехословачких сокола као и делегације руских, лужичких Срба, као и многе чехословачке корпорације. Остаци су били стављени у 40 ковчега, метнути на катафалк, на који су положени многи венци, од стране председника Масарика, чехословачке и југословенске владе, Соколског Савеза и Чехословачко-Југословенске лиге. Погребни обред служили су владике Сергије и Горазд и протојереј Црвчанин. У свом говору генерал Сирови је истакао : „Увијек ћемо се са захвалношћу сјећати оних који су дали живот за слободу Срба, Хрвата и Словенаца и за нашу Слободу”. Министар просвете Трифуновић захвалио се влади, чешким соколима и руским избеглицама у Чехословачкој. Надежда Крамар, која је била на челу комитета за подизање капеле, истакла је : „Прашки гроб сјећат ће нас на 16.000 југословенских гробова у Чехословачкој, у којима леже људи, старци и дјеца, који су жртвовали живот за слободу. Одјек ове свечаности, коју је приредила чехословачка војска, … ”. Пошто су ковчези положени укапелу, једна чета испалила је почасни плотун. Батерија је испалила 20 топовских хитаца. (2)
Антон Берингер виши одељни саветник Министарства просвете у Прагу био је и генерални секретар Савеза Чешкословачко-југословенских лига у Прагу. Рођен је у Моравској, студирао филозофију у Прагу и за време Првог светског рата служио је у Сарајеву. Ту се упознао са народом и сав се посветио раду на пропагирању југословенске културе. Десет година је вршио дужност секретара Савеза Чешкословачко-југословенских лига, па је помогао оснивање низа нових лига, ширио љубав према Југословенима у све слојеве чешког народа. Уређивао је „Чешкословенско-југословенску ревију“. Превео је на чешки низ народних прича и књига Павла Поповића „Југословенска књижевност као целина“. Написао је вежбеницу српскохрватског језика за Чехе. Посветио се бризи око око сиромашних студената из Југославије у Прагу, којима је како је истакнуто у „Соколском Гласнику“ био и отац и мајка. Био је најмарљивији члан кураторија Александровог студентског дома у Прагу, и за тај рад био је одликован орденом Св. Саве III степена. У Соколима био је члан „Словенског одбора ЧОС“. Говорио је одлично српски језик и имао је велики број пријатеља у Југославији. Истакнуто је у „Соколском Гласнику“ да нико од наших истакнутих људи није путовао у Праг, а да му Берингер није био при руци, а он је често долазио у Југославију. Радио је до последњег часа на пољу узајамности са људима из Југославије. (3) Песник и књижевник Јири Махен, чије је право име било Антонин Ванчура, био је нарочити пријатељ Југославије и Јадранског мора. Сваке године долазио је у Далмацију, а нарочито на острво Хвар, где је на својим шетњама по Јелси, Брусју и осталим селима острва долазио у додир са рибарима и сељацима и показивао нарочиту љубав за њихов мукотрпан живот. Био је несрећан када је, због тешке плућне болести, морао да се одрекне излета на југ, па је свој бол изразио у књизи „Растанак са југом”. Његова збирка стихова „Растанак са југом” објављена 1934 године и читава посвећена Далмацији, имала је по „Соколском гласнику” нарочити успех, једнако као и „Рибарска књига” и многа остала његова дела. Рођен је 1882 године у Часлави, био је директор библиотеке града Брна и написао је низ песничких, драмских и критичких дела. Био је песник унутрашњих душевних болова, дубоко мисаон и осећајан. Нарочито су му биле познате драме „Пророк”, „Мртво море” и „Јаношик”, збирке стихова „Пламинки”, „Баладе” итд. (4)
После окупације Чешке 1939. соколи су помагали чешким избеглицама које су бежале преко Југославије. На пленарној седници Савеза Сокола Краљевине Југославије која је одржана 25 и 26 марта 1939. закључено је да се прикупе подаци о приликама код чехословачког соколства као и положају Савеза словенског соколства. На Главној скупштини жупе Београд 24 и 25 марта 1939. присуствовао је представник Савеза Југословенско-чехословачке лиге Миленко Трифуновић. (5) У Прагу је 1940 године изашла књига „Vitr od more” (Ветар с мора) коју је написао чешки песник и пријатељ Југославије Адолф Весели. Објављена је под покровитељством Чешко-југословенске лиге, у издању књижарнице Л. Мазача. Књига је имала 160 страна великог формата. Први део епоса „Стражар светионика” догађао се на острву Корчули и приказивао је згоде младог рибара Анте Новљана. Други део епоса, „Дозив мора” био је пун одушевљења лепотом приморја и морске пучине, док трећи део „Сунчани крес” славио независну југословенску државу која је дошла до свога слободног мора. У чланку „Чешка епопеја о Југославији” у „Соколском Гласнику” истакнуто је да је дело Адолфа Веселог било прожето познавањем нашег народа и наших крајева и љубављу за његов напредак и слободу. Будућност своје браће, чешки песник је видео у слози и јединству, у раду и напретку. У својој књизи писац је истакао : „Спајати народ у мисли и духу, прожети сва срца немиром пуним стварања, уништавати све што слаби и раздваја, и свему што цвате даривати сунце! … Дигнути народ свој на светску висину и градити славну Југославију!” Писац књиге желео је да у том загрљају види и Бугарску : „Четири словенска рода, мушки, један поред другога, једнодушно дижу главе к сунцу и клићу : Живела Југославија, живела славна и заједничка мати наша!” (6)
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Југословенско-чехословачка лига у Прагу”, „Соколска просвета”, Весник просветног одбора Савеза СКЈ, Месечни прилог „Соколског Гласника”, Нови Сад, април 1932, бр. 4, стр. 237;
- „Пренос Српских војника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 158;
- „Смрт А. Берингера“, „Соколски Гласник”, Београд, „Соколски Гласник”, Београд, 7 јула 1939, бр. 27, стр. 4;
- „Смрт чешког пријатеља Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 5;
- „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 5, стр. 45, 49;
- „Чешка епопеја о Југославији”, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 2;