Маск и Тил праве Ванса новим председником САД?
АУТОР: Владимир Овчински
Случај Епштајна званично је почео за време председника Џорџа Буша Млађег, пре више од 20 година — у марту 2005. године — након што је жена пријавила полицији да је предузетник и милионер Епштајн завео њену 14-годишњу пасторку.
Тада је утврђено и да је Епштајн доводио девојке утицајним људима, а истовремено прикупљао компромитујући материјал о њима.
У јуну 2008. године Епштајн је признао кривицу за навођење жена на проституцију и осуђен је на 18 месеци затвора. Након што је одслужио 13 месеци, пуштен је на слободу.
Дана 6. јула 2019. године, за време председника Трампа, Епштајн је поново ухапшен због трговине људима и подвођења малолетница.
Дана 6. августа 2019. године, према званичном извештају, Епштајн је извршио самоубиство у затворској ћелији.
Епштајнови адвокати и ангажовани судски патолог веровали су да се није обесио, већ да је угушен. Нарочито што су камере за надзор испред његове ћелије биле искључене у тренутку његове смрти.
Трамп је након Епштајнове смрти наговештавао да је Клинтон имао интерес да сексуални преступник не преживи. Такође је тврдио да је Клинтон 28 пута летео на Епштајново острво ради сексуалних задовољстава (исто тврди и данас).
Савремена фаза случаја Епштајн започела је 5. јуна 2025. године, када је Илон Маск, након свађе с Трампом (због усвајања „великог лепог закона“ којим се смањују федерални трошкови и продужују пореске олакшице), изјавио да се Трамп помиње у случају сексуалног злостављања малолетница од стране Епштајна.
И не само то — Маск је тада подржао идеју опозива Трампа и његове заменe потпредседником Вансом!
А Ванса је Трампу препоручио Питер Тил — један од лидера Силицијумске долине. По његовом савету, Трамп је венчур капиталисту Тила поставио за свог потпредседника.
- јула 2025. године, Дејли мејл је објавио да би Гислејн Максвел, Епштајнова сарадница осуђена за трговину малолетним девојчицама, могла да открије детаље сусрета Трампа са једном од Епштајнових 14-годишњих жртава.
Зашто се у америчком друштву не може „затворити“ случај Епштајн?
У чланку Ђа Лин Јанг у Њујорк тајмсу под насловом „Конзервативни крсташки рат који сеже даље од Епштајна“ (25.07.2025), пише:
„Дугогодишња опсесија деснице проблемом трговине децом значи да Трампу неће бити лако да ову причу једноставно уклони.“
„Међу америчким десничарима не постоји идеја која је важнија од жеље да се деца заштите од сексуалног насиља.
Штетa нанесена деци је централна тема ’Пицагејт‘ теорије завере, која је почела да се шири након избора 2016. године, када се тврдило да Хилари Клинтон води мрежу за трговину децом из подрума једне пицерије у Вашингтону. То је такође врхунац оптужби присталица QAnona, који верују да милиони деце нестају и да се њихова тела користе за производњу дроге којом се наслађује елита.“
Ова опсесија може се срести и ближе мејнстриму. Конзервативни активисти распирују страх да трансродне одрасле особе „припремају” децу за злоупотребу. Лета 2023. године филм „Звук слободе” — трилер о самоувереном савезном агенту који спасава децу од сексуалне експлоатације — постао је хит, уз подршку оданих конзервативних фанова.
А сада и огроман скандал око Џефрија Епштајна.
За разлику од QAnona или „Пицагејта“, Епштајнове развратне радње према малолетницама доказане су на суду још 2008. године. Теорије о његовим везама са утицајним личностима и историја његових злочина годинама су служиле као храна за десничарске медије. Данас, када Трамп упорно тврди да је све то „измишљотина“, те изјаве изазивају сумњичав и љутит одговор чак и међу присталицама MAGA покрета. Истраживања показују да је ово један од ретких случајева када Трампови гласачи почињу да се од њега одвајају.
„Господине председниче, да, још нам увек није свеједно због Епштајна“, написала је глумица Розана Бар недавно на мрежи X, разочарана што Министарство правде не жели да објави нова документа о Епштајну. „Постоји ли тренутак када можемо да престанемо да бринемо због трговине децом ради сексуалног искоришћавања? Погледајте шта се дешава, забога!“
„Ово је бинарни избор: или стојиш на правој страни и кажеш да трговци децом немају шта да траже у нашој земљи — или не“, рекао је десничарски активиста Бени Џонсон у недавној епизоди свог подкаста. А ако штитите отимаче деце, додао је, „заслужујете да вам живот буде уништен, и ми нећемо одустати“.
За сада, повлаче се само републикански лидери, уплашени побуном у сопственој странци. „Сирови комади црвеног меса више не задовољавају“, упозорила је ових дана у емисији на X конгресменка Марџори Тејлор Грин, републиканка из Џорџије. „Сада им треба цео оброк са бифтеком.“ Следећег дана, председник Представничког дома Мајк Џонсон прекинуо је седницу пре времена како би избегао гласање у вези са случајем Епштајн.
Али зашто је електорат Републиканске странке толико опседнут питањем сексуалног насиља над децом — било да је реч о стварном њујоршком финансијеру или измишљеној групи завереника из подрума пицерије?
Историчари указују на одређену закономерност која се понављала током америчке историје: када се положај жена у друштву мења, убрзо након тога избија морална паника у вези са децом. Забринутост за добробит деце обично не настаје због пораста стварне претње, већ као одраз ширих културних промена. Деца постају симбол наших страхова пред променама које не можемо да контролишемо и пред неизвесном будућношћу.
Управо су левичарски политичари пре више од 100 година први почели да говоре о проблему сексуалног насиља над децом, али су конзервативци толико дуго користили ту тему као доказ своје моралности да је она постала кључни део њихове идеологије. Они је користе да би своје противнике представили као чудовишта.
Неоспорив морални разлог
Паника око заштите деце оставила је дубок траг у Америци. Закони о дечијем раду, закони против трговине људима, па чак и само схватање шта значи бити дете — све је то резултат те панике.
Први талас индустријализације у Америци дошао је као одговор на индустријализацију која је разбила традиционалне породице. Већи део 19. века, мајке, очеви и деца радили су заједно код куће, производећи оно што им је било потребно за опстанак, а многи занати — као ковачки или столарски — били су породичне делатности. Како истиче социолошкиња Вивијана А. Зелизер у свом утицајном историјском делу „Процена непроцењивог детета“, деца су тада била вреднована првенствено по томе колико доприносе породици.
Али с развојем фабрика и финансијског сектора, мушкарци су почели да напуштају домове ради плаћеног рада у градовима, док су жене остајале код куће. Кућни живот добио је нови значај. Деца су постала предмет политичке бриге. Хришћанске феминисткиње избориле су се за идеју да деца треба да постану високо заштићена категорија — невина створења од којих се више не очекује продуктиван рад.
Тако се родио морални циљ који нико није оспоравао. Када су деца постала симбол невиности, њихова заштита је прерасла у крсташки рат — који се могао користити и за племените и за циничне сврхе.
„На прелазу из 19. у 20. век, феминистички покрет постаје много организованији. Жене постају активне. Брину о праву гласа, али и о правима обичних жена — и убрзо откривају да су обичне девојчице често жртве злоупотреба“, каже Филип Џенкинс, професор историје на Универзитету Бејлор. „То је био прави моменат откривања сексуалног насиља.“
Сексуално насиље над децом било је реалност коју је закон дозвољавао. Разоткривајући мреже дечије проституције у америчким градовима, феминисткиње су се успешно бориле за повећање узраста за сагласност — који је у многим деловима земље износио 12 година, а у неким државама и мање. У Делаверу је, на пример, био само 7 година. Феминисткиње су се бориле да та граница буде подигнута на 16 година.
Али друштвени реформатори и новине такође су распиривали панику, ширећи сензационалне приче о сексуалној трговини децом коју наводно врше имигранти, тврдећи да девојчице отимају директно с улица и продају у проституцију утицајни синдикати. Манија око „белог ропства“, како су то тада називали, довела је до доношења првог савезног закона у САД против трговине људима – Манновог закона, који је забрањивао превоз жена преко државних граница „у сврху проституције, разврата или било које друге неморалне сврхе“. (Овај закон се и даље активно преиспитује — последњи пут током процеса против Шона Комбса, када је постао основ за једине осуђујуће пресуде које су тужиоци успели да добију од пороте.)
Велика депресија и Други светски рат означили су почетак нове ере унутрашњих потреса: деценија нестабилности у мушкој радној снази завршила се одласком више од шест милиона жена у војну службу. По први и последњи пут, савезна влада је отворила државно финансиране вртиће.
Као по команди, Америку је захватила нова сексуална паника. Директор ФБИ Џ. Едгар Хувер искористио је насловнице о отмицама деце да започне рат против сексуалних преступника, што је истовремено представљало хомофобично чишћење америчког јавног живота.
Постојали су и нови политички поводи за реакцију. Године 1961. радило је око 37% жена. До 1980. тај број је прешао половину. Други пут у веку структура типичне америчке породице пролазила је кроз дубоке промене. Нова генерација феминисткиња у томе је видела напредак. Хришћански конзервативци, међутим, били су ужаснути чињеницом да жене са малом децом ангажују дадиље како би радиле ван куће.
Паника због сексуалног насиља која је уследила током 1980-их засенила је све претходне. Постала је културни мейнстрим, ојачан не само од стране евангелистичких хришћана, већ и феминисткиња које су се бориле против порнографије.
Касније, позната под именом „сатанистичка паника“, широм САД појавиле су се сумњиве тврдње да у вртићима раде чланови тајних сатанистичких култова који злостављају децу. У најпознатијем случају, стотине деце из вртића у Манхатен Бичу, у Јужној Калифорнији, тврдиле су да су жртве сатанистичких ритуала, што је довело до једног од најдужих и најскупљих суђења у историји САД. Као и у многим сличним случајевима, процес се распао када се показало да су добронамерни одрасли приморавали децу да дају лажне изјаве како би потврдили своје узнемирујуће сумње. Ипак, стотине Американаца, од којих су многи били геј, изгубили су животе због тих лажних оптужби.
Када се стварност урушава
Касније теорије завере, попут Пиццагејта и затим QAnona, могу се посматрати као оживљавање сатанистичке панике. Током пандемије COVID-19, ове маргиналне теорије прерасле су у масовни покрет — управо у тренутку када је америчка економија доживела нови системски шок.
Због преласка на онлајн наставу и затварања вртића, око 20 милиона жена напустило је посао, често да би попуниле празнину у бризи о деци. Канцеларијским радницима било је дозвољено да раде од куће. Када се толико мајки, очева и деце поново окупило код куће, чинило се као да се време на кратко вратило у доиндустријски 19. век.
У том периоду изолације, страха и предосећаја, многи Американци су се изгубили у лавиринтима QAnona. Иако су најупадљивији екстремисти били мушкарци, обични чланови QAnona били су милиони жена из свих друштвених слојева, уједињених заједничким циљем – заштитом деце. Жене инспирисане QAnonom биле су присутне током нереда 6. јануара; две од њих су погинуле. Истраживање Универзитета Мериленд о радикализацији коју спроводи QAnon показало је да је 83% жена које су починиле злочине у име ове завереничке теорије имало децу која су претходно доживела насиље од стране партнера или члана породице.
Покрет QAnon више не привлачи присталице на интернету као раније. Али то готово да и није важно. Причa која је одувек била најважнија за његове следбенике јесте да је Трамп једини који може спасити свет од елитне клике сатанистичких педофила. И та прича задржала је сву своју снагу, настављајући да подгрева Епштајново лудило.
Стручњаци за теорије завере често истичу: људи се одричу стварности онда када се стварност одрекне њих. Америка је постала сведок незапамћеног броја скандала у вези са сексуалним насиљем у највишим ешалонима друштва — од Римокатоличке цркве, преко Била Клинтона, Била Косбија, Харвија Вајнстина, па до господина Комбса и господина Епштајна. Штавише, једне од најразочаранијих грађанки Америке су мајке, чија је дужност да заштите своју децу, а које свуда око себе виде примере злоупотреба од стране елите коју држава ни на који начин не обуздава.
Мајке су посебно подложне теоријама завере због огромног психолошког притиска да морају да обезбеде сигурност својој деци, тврде Миа Блум и Софија Москаленко у књизи „Пастеле и педофили: Поглед изнутра на QAnon“. Те мајке брзо схватају да је то — готово немогуће.
Претње безбедности деце у америчком животу су стварне и распрострањене. Књига Џонатана Хајдта о опасностима друштвених мрежа већ месецима је на листи бестселера, убеђујући родитеље да великим технолошким компанијама не треба веровати када је реч о заштити деце на интернету. Вежбе за случај пуцњаве у школи почињу још у вртићу. Најгласнији противници забране мобилних телефона у школама често су управо родитељи — јер желе да могу стално да прате своју децу.
Епштајнов случај изграђен на популарности QAnona представља врхунац свега што му је претходило — али и уноси нешто ново.
„Прича о Епштајну, у којој се појављују сасвим стварне утицајне личности, спаја америчку традицију сексуалне панике са савременим гађењем према моћницима. Бес америчке јавности се годинама гомилао, подстакнут злочинима елите — од ратова у Ираку и Авганистану, преко спасавања банака током финансијске кризе, до урушавања система здравства. Не чуди што опсесија Епштајном, изгледа, нема дугме за гашење.“
Епштајнов случај из 2025. године могао би да оконча Трампов председнички мандат.
Али лидерима Силицијумске долине то нимало не смета да решавају своје политичке и економске интересе.
Њихов штићеник Венс наставиће започету мисију „вађења Америке из стагнације“ (како то сликовито назива Тил) и трке у технолошком развоју 21. века.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/delo_epshtejna_obraztca_2025_goda_mozhet_polozhit_konetc_politicheskoj_kar_ere_trampa