Законска решења предвиђају да министар може да буде замењен и против воље председавајућег Савета министара БиХ
АУТОР: Младен Кременовић
Бањалука – Да ли је позиција министра безбедности у Савету министара БиХ, око које се месецима споре власт и опозиција из Републике Српске, вредна рушења постојећих дејтонских механизама у корист додатне централизације одлучивања?
Измене Закона о Савету министара БиХ, усвојене у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, предвиђају нова правила за именовања министара и додатну централизацију тих активности, укључујући и случај који је настао након оставке Ненада Нешића.
Иако је за то место најављен опозиционар Небојша Вукановић, председавајућа Савета министара Борјана Кришто (ХДЗ БиХ) одбија да предложи новог кандидата, сматрајући да би то додатно закомпликовало политичке односе унутар БиХ. Зато је покренута иницијатива да се закон промени тако да се министар може именовати и без сагласности председавајућег Савета министара – уколико 14 посланика упути предлог, а Кришто га одбије, поступак би тада у целости преузела парламентарна Комисија за именовања.
Међутим, нови законски предлог, који би можда отклонио тренутне проблеме, а који је подржала и опозиција из Републике Српске, није само супротан Уставу БиХ, који одређује да министра именује председавајући Савета министара БиХ, а потврђују парламентарци, већ је проблематичан и због тога што заобилази улогу председавајућег Савета министара БиХ којег именује Председништво БиХ и тиме му даје неопходни легитимитет три народа и два ентитета. Такође, нова законска решења предвиђају да за смену министра убудуће не треба потврда Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, како је тренутно предвиђено важећим законом. Тај дом већ неко време не дозвољава смену двојице министара из РС, Сташе Кошарца и Срђана Амиџића, јер контролу над кворумом и даље држе функционери Додикове партије.
Иако је опозиција из РС подржала закон, оправданост тог потеза пред бирачима биће тешко објаснити, посебно због ситуације од пре пет година када су, како им приговарају из власти, подржали измене Пословника о раду парламента које су такође смањивале ентитетски утицај при избору парламентарних комисија.
У очи посебно упада то што су измене Закона о Савету министара БиХ подржане сложно од свих представника у Сарајеву. За измене су гласали посланици Изетбеговићевог СДА и Комшћевог ДФ-а, као и владајуће „тројке” из Федерације БиХ, коју предводи СДП БиХ Нермина Никшића.
„Усвојили су један опасан закон”, оценио је председник Републике Српске Милорад Додик.
Он каже да је закон изгласан гласовима свих Бошњака, из власти и опозиције и уз помоћ представника опозиције из Српске.
„Желе да сруше уставну одредницу о именовањима и да све пређе у руке муслиманских посланика. Већину у Парламентарној скупштини чине 22 посланика, а муслимани већ сада имају 24”, истакао је Додик.
Он је изгласавање овог закона окарактерисао као „кривично дело против Српске” што, како је навео, не може да буде оправдано причама о политичкој борби.
„Апелујем на опозицију да не подлеже дневним емоцијама. Морате да видите шта је у интересу Српске и тако да радите, иначе ћете направити озбиљно зло. Неће то успети да наметну, неће то успети да се спроведе, али они желе да кажу да када дођу у Дом народа, онда ће се СНСД ’побунити ’ и неће гласати за тај закон. Онда ће они правити причу како ми нећемо ни да разговарамо. Са том изменом дефинитивно се мења уставно-правни поредак у БиХ и зато је важно да грађани знају шта се дешава”, истакао је Додик.
ИЗВОР: Политика