- За сада се јасно види намера да се изазове дестабилизација у региону, што, по мишљењу лидера западних држава, треба да спречи офанзиву Русије у Украјини.
- Поред тога, територије Закавказја у будућности се могу користити као одскочна даска за покретање војних операција против Кине и Ирана.
- „Велика игра“ у региону добија све више на замаху.
- Први је оштро реаговао Иран, схватајући да реализација америчког пројекта води ка „промени геополитичког баланса“ дуж његових северних граница, проширује утицај Турске и доводи до директног присуства САД у региону.
- И не само то.
- Такав сценарио би „лишио Иран копненог приступа Закавказју преко Јерменије“, ставио би земљу у зависност од пута „који контролише Азербејџан или други међународни актери“, што води ка „геополитичком гушењу“ Техерана, јер би изгубио полуге утицаја на трговину са Русијом и Европом.
- Такође, тиме се смањује улога Ирана у кинеској иницијативи „Појас и пут“.
- Око Зангезурског коридора, дакле, врти се озбиљна геополитичка игра.
АУТОР: Станислав Тарасов
Нико не зна зашто је управо преко шпанског издања Periodista Digital, позивајући се на изворе из јерменске дијаспоре, пласирана информација да је премијер Јерменије Никол Пашињан потписао Меморандум о разумевању са САД о контроли над Зангезурским коридором.
Прецизније — о давању тог коридора у закуп на 99 година једној америчкој приватној компанији. Подсетимо, тај 32-километарски транспортни коридор пролази кроз Сјуникску област Јерменије и повезује главни део Азербејџана са Нахичеваном, а пошто се налази на граници са Ираном, има стратешки значај.
Иначе, стварање тог коридора било је један од главних захтева Азербејџана након победоносног завршетка Другог карабашког рата.
У чланку Periodista Digital наводи се и да је у споразуму предвиђена подела прихода од коришћења коридора: америчка компанија добија 40% профита, а Јерменија 30%.
Тако Јереван фактички губи контролу над својом територијом на минимум 99 година. Штавише, у тексту се истиче да постоји могућност распоређивања америчких оружаних снага на територији Јерменије. Прецизније речено, то ће бити припадници америчке приватне војне компаније. Предвиђа се да ће те снаге бројати око 1.000 људи и да ће бити одговорне за обезбеђење руте, без тешког наоружања.
На званичном нивоу, јерменска влада је демантовала ову информацију. Али, она је раније већ била поменута од стране америчког амбасадора у Турској, Тома Барака, у контексту „унапређења преговора између Азербејџана и Јерменије“.
Након тога, турска агенција Anadolu објавила је да је турска влада добила мултимилијардни кредит од међународних финансијских институција за прикључење Зангезурском коридору.
Група кредитора предвођена јапанском банком MUFG Bank одобрила је 2,4 милијарде евра за изградњу железничке пруге до Нахичевана.
Кредит ће бити обезбеђен гаранцијама шведске извозне кредитне агенције EKN, аустријске банке OeKB и Исламске корпорације за осигурање инвестиција и извозних кредита при Исламској банци за развој. Тако да, где има дима — има и ватре.
Први је оштро реаговао Иран, схватајући да реализација америчког пројекта води ка „промени геополитичког баланса“ дуж његових северних граница, проширује утицај Турске и доводи до директног присуства САД у региону. И не само то.
Такав сценарио би „лишио Иран копненог приступа Закавказју преко Јерменије“, ставио би земљу у зависност од пута „који контролише Азербејџан или други међународни актери“, што води ка „геополитичком гушењу“ Техерана, јер би изгубио полуге утицаја на трговину са Русијом и Европом. Такође, тиме се смањује улога Ирана у кинеској иницијативи „Појас и пут“. Око Зангезурског коридора, дакле, врти се озбиљна геополитичка игра.
Није случајно што се у Москви нашао високи саветник врховног вође Ирана, Али Лариджани, са тајном поруком за председника Русије Владимира Путина. У званичном саопштењу Кремља наводи се да је по налогу Алија Хамнеија, Лариджани изнео руском лидеру оцене Техерана о нуклеарном програму Ирана и ситуацији на Блиском истоку.
Али постоје основи да се претпостави да иранска страна посебну пажњу усмерава и ка ситуацији са Зангезурским коридором, повезујући је са забрињавајућим развојем догађаја на Блиском истоку.
И Русија има разлог за бригу, јер Вашингтон тиме наноси ударац њеном пројекту „Север–Југ“, у тренутку када Москва губи позиције у Закавказју и има све слабије односе и са Бакуом и са Јереваном.
Штавише, турски стручњаци тврде да је амерички пројекат већ ушао у практичну фазу разматрања између Бакуа и Јеревана, с перспективом, како пише издање Middle East Eye, да „обезбеди не само директан приступ Турске Средњој Азији, већ и смањење зависности Европе од руских енергената за 10–15%“.
С друге стране, енергетско ембарго које Запад намеће Ирану не само да јача позиције Азербејџана као транзитног чворишта, већ и доприноси потискивању Москве и Техерана из региона.
У крајњем случају, може доћи до тога да ће Русија морати да премести коридор „Север–Југ“ ка неутралним водама Каспијског мора, с излазом на Иран не преко Азербејџана, већ преко Средње Азије. Већ је направљен корак у том правцу — признање режима Талибана у Авганистану од стране Русије.
У складу с предвиђеним током догађаја, Иран и Русија се објективно претварају у блиске савезнике и могу ефикасно да воде игру против Бакуа и његовог „другог фронта“.
Посебно имајући у виду да је на недавном форуму у Шуши Илхам Алијев значајно пооштрио русофобичну реторику. Он је директно назвао специјалну војну операцију окупацијом и предложио Украјинцима да развију стратегију повратка територија по узору на оно што је Азербејџан урадио у Нагорно-Карабаху.
Ово већ представља отворени изазов и може имати веома озбиљне геополитичке последице за цео регион.
Истовремено, Јерменији не одговара потпуно искључење Европе, посебно Француске, из преговарачког процеса и из пројекта „Зангезурског коридора“.
Јер у том случају би био срушен главни спољнополитички мит Пашињана — да ће Јеревану уместо Москве помоћи Париз и ЕУ, и гарантовати му безбедност. После рушења савезничких односа с Русијом, САД су предалеко, а неопходно је показати бар неку „европску перспективу“.
Још нешто: у предложеној геополитичкој комбинацији, Турска такође не изгледа као очигледни добитник, јер јој је у овој фази опасно да ремети односе с Русијом — и из економских и из геостратешких разлога.
Као један од учесника пројекта „Зангезурског коридора“, Анкара од САД није добила никакве конкретне понуде. И њој би такође могло да смета појављивање наоружаних Американаца у Сирији, а сада и у Зангезуру — чак и ако су у питању припадници приватних војних компанија.
У том контексту, Анкара ће вероватно блокирати потписивање мировног споразума између Јерменије и Азербејџана. Истовремено, остаје константан притисак Бакуа на Јереван, који својим рукама кида везе с јединим стратешким савезником — Русијом — а сада губи и подршку Европе.
САД под вођством Џозефа Бајдена су изгубиле позиције у Закавказју. С Тбилисијем Вашингтон је ушао у отворени конфликт због закона о страним агентима. С Бакуом — неразумевање у вези с послератним регулисањем односа између Јерменије и Азербејџана, због чега је Азербејџан одбио посредничку улогу Стејт департмента. Један проевропски Јереван тешко се може сматрати победом.
Са Доналдом Трампом, Вашингтон проширује своје маневарске могућности. Није искључено да ће, у припреми „украјинског договора“ с Русијом, у тај пакет бити укључено и питање Закавказја.
За сада се јасно види намера да се изазове дестабилизација у региону, што, по мишљењу лидера западних држава, треба да спречи офанзиву Русије у Украјини.
Поред тога, територије Закавказја у будућности се могу користити као одскочна даска за покретање војних операција против Кине и Ирана.
„Велика игра“ у региону добија све више на замаху.
https://svpressa.ru/politic/article/474196/