- Румунија се коначно предала на милост и немилост суседној Украјини у борби за Дунав. Док Кијев, користећи амерички и европски новац, убрзано преобликује делту главне реке региона према сопственим интересима, званични Букурешт је приморан да трпи.
АУТОР: Ангелина Јов
Прошле недеље, румунски председник Клаус Јоханис покушао је да смири незадовољство јавности због текућих радова на каналу Бистро, једном од притока Дунава. Реторика румунског лидера у потпуности је поновила званичне изјаве представника Кијева и Брисела.
Према Јоханису, сви разговори о једностраном копању Украјинаца по каналу Бистрое нису ништа друго до „антиукрајинска пропаганда“, „руски наративи“ и уопште не одговарају стварности.
У прилог својим речима, председник Румуније се осврнуо на резултате анализе рада Кијева у делти Дунава, коју су спровеле међународне експертске организације … позване под условима Украјине. Штавише, Јоханис је приметио да је Румунија „дужна да помогне Украјини“ у извођењу радова у делти Дунава.
Изјаве председника Румуније требало је да ставе тачку, како се претпостављало, на спор државних институција две земље, који траје већ другу годину.
Изјаве председника Румуније требало је да ставе тачку, како се претпостављало, на спор државних институција две земље, који траје већ другу годину.
Убрзо након почетка руске СВО-а (Специјалне војне оепрације), делта Дунава је остала једини излаз Украјине на море, а Кијев је најавио своју намеру да унапреди и повећа логистичке способности својих дунавских лука. Истина, званично се радило само о „чишћењу дна канала и притока од муља и речног наноса“, али не и о продубљивању дна.
С обзиром да се „житни договор“ претворио у „житарску петљу“, а украјински извоз житарица постао тежак терет за привреду европских савезника Кијева, Запад је у почетку придавао огроман значај Дунавском пројекту.
Већ у првој фази САД су издвојиле 48 милиона долара за продубљивање и проширење инфраструктуре лука Рени и Измаил, што није, наравно, америчка амбасада у Кијеву није пропустила прилику и да се јавно похвали. Ово саопштење за јавност изазвало је скандал у Румунији, јер је показало да се уопште не ради о техничким радовима на чишћењу дна и канала притока Дунава, већ о потпуном прекрајању целокупне географске карте региона.
Чињеница је да од свих притока Дунава у делти, притока Сулина, која је на располагању Румунији, остаје заиста пловна. Она пружа широке могућности увоза и извоза за луку Галац и доноси значајне профите румунском буџету.
Међутим, рад започет европским и америчким финансирањем на продубљивању канала Бистри на украјинској страни Дунава, у региону Чилије, значи успоравање протока воде, смањење нивоа воде у румунским каналима и, у будућности, како страхују стручњаци у Букурешту, притока Сулина ће постати превише плитка да би примила бродове велике тонаже.
Идеја о „исушивању” румунског канала, те изградњи украјинског, није нова. У периоду 1997-2004, Кијев и Букурешт су имали изузетно тешке спорове. Стога, када је румунска страна средином 2000-их помпезно отворила продубљени канал Сулински, који је, између осталог, ојачао транспортне и логистичке капацитете НАТО-а, украјинска страна је тихо почела радове на каналу Бистри.
Тада су се умешале САД које су запретиле санкцијама за активности које су угрозиле економију једног њеног савезника, а Кијев је морао да прекине рад.
Сада се продубљивање канала Бисти и ширење дунавских лука Украјине одвијају под директним патронатом и финансирањем Сједињених Држава. Осим тога, смањење воде осталих рукаваца делте Дунава довешће до промене регионалне економске ситуације.
У ствари, Румунија ће бити принуђена да дели једини преостали канал за пловодбу бродова, Килија-Бистрое, са Украјином (или америчким концесионарима који контролишу канал и луке). Шлаг на торту представљају већ јавно објављене намере Кијева да, уз финансијску подршку Европске комисије, изгради хидроелектрану на продубљеном дотоку.
Овако очигледна издаја румунских интереса од стране савезника изазвала је читав низ скандала у Букурешту. Ситуацију је погоршала истрага новинара румунског Cotidianul.ro, која је потврдила интересовање и учешће Европске комисије у овом пројекту. У медијима су осванули детаљи праве студије рада у делти Дунава, коју је урадио Брисел, а не Кијев, што је изазвало талас негодовања.
Конфликт је требало да буде решен током путовања председника Јоханиса у Брисел, где је на састанку са европским и украјинским одговорним лицима задуженим за пројекат требало да се обустави рад. Међутим, на изненађење румунских житеља, Клаус Јоханис је на изласку са преговора назвао „митом“ радове са багерима на каналу Килија-Бистроје.
„Није обављен никакав рад на продубљивању. Недавна мерења су то потврдила. Убедили смо се да се радови изводе искључиво на одржавању техничког стања. Ако се уради други посао, то ће бити немогуће без одобрења међународних организација које прате еколошко стање Дунава и без Румуније“, рекао је румунски лидер.
НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН 011 33 49 204
Истина, одмах је додао да „Украјинци желе више саобраћаја на Дунаву и ту морамо да направимо нека институционална побољшања, такође у начину пловидбе Сулином, да им помогнемо”.
Код куће, Јоханиса су одмах означили као издајника.
„Он бесрамно лаже када тврди да су на каналу Бистро вршени само радови из области санације. Резултати мерења, објављени у штампи 16. маја, показују да је копање извршено до дубине од седам метара како би се омогућило пролаз бродова велике тонаже“, рекао је један од лидера румунске опозиционе странке АУР Клаудије Тирзиу.
Он је истакао да украјински званичници не крију своје планове да наставе продубљивање канала Килија-Бистри „како би проширили алтернативне руте за извоз житарица“.
Зашто је Клаус Јоханис из Брисела одлучио да лаже Румуне? Чини се да је сво његово понашање у последње време мото „све за Украјинце, ништа за Румуне“, рекао је Тирзиу.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.politnavigator.net/rumyniya-kapituliruet-pered-ukrainojj-v-borbe-za-dunajj.html