- „Политичар ће учинити све да задржи своју функцију – чак ће постати и патриота.“ (Виљем Рандолф (William Randolph),1650-1711, eнглески плантажер, трговац и политичар у колонији Вирџинији)
- „Постоје многи принципијелни људи у обје партије у Америци (САД), али не постоји ниједна принципијелна партија.“ (Алексис те Токвил (Alexis de Tocqueville), 1805-1859, историчар, политички теоретичар, социолог и политичар)
- „Умјесто да политичарима дајете градске кључеве, можда би било боље да промијените браве.“ (Даг Ларсон (Doug Larson), 1926-2017, aмерички издавач и новинар)
На Видовдан, 28.јуна 2024.године, Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Метхаузен ( у даљем тексту: Резолуција). Прецизније, усвојен је Предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу који је амандманима Андрије Мандића и Милана Кнежевића проширен, тако да се односи и на нацистичке концентрационе логоре Дахау и Матхаузен.
О суштинским недостацима Предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу (у даљем тексту. Предлог) писао сам у тексту, од 2.јуна 2024.године. Навео сам да Предлог садржи најмање четири недостатка који нијесу отклоњени ни у усвојеној Резолуцији:
1.Није наведено ко је починио геноцид.
2.Није ни оквирно назначен број жртва геноцида.
3.Дан 22.април није примјерен као Дан сјећања на жртве геноцида.
4.Парламентарне странке нијесу обавезане на законодавну активност, како би се негирање геноцида у Јасеновцу изричито прописало као кривично дјело.
1.Историјски је неспорно утврђено да је цио административни, војни, полицијски, просветни, црквени (Римокатоличка црква – Ватикан) и медијски апарат усташке Nezavisne Države Hrvatske (NDH) био ангажован на „тоталном геноциду“, односно на систематском убијању, протјеривању и промјени идентитета Срба, односно брисању српског језика, писма, културне баштине и православне вјере.
О улози Ватикана у усташком геноциду Милан Булајић (1928-2009, доктор међународног права, геноцидолог и дипломата) написао је да „…Амерички војни обавештајци су 1947.године, написали да се зна да је Павелић био у вези са Ватиканом, и да Ватикан у њему види борбеног католика који се јуче борио против православне цркве…“
Јасеновац, „Аушвиц Балкана“, био је усташки концентрациони логор (тачније, систем логора са командом у Јасеновцу) за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Логор је формирала пронацистичка творевина NDH, 20/21.августа 1941. године и несметано је (од Јосипа Броза званог Тито и партизанских јединица) „радио“ до 21.априла 1945.године, када је побијена последња група од око седам стотина жена.
Имао је површину од око 240 км2, шест пута више од Аушвица! Постојала су чак 57 начина убијања затвореника (који су изазивали запрепашћење и њемачких нациста и италијанских фашиста) и „само је NDH имала специјализоване логоре за српску, јеврејску и ромску дјецу“!
Од Анте Старчевића (1823-1896, идеолога хрватског шовинизма и србофобије) до дана данашњег спроводи се геноцидни план етничког чишћења Хрватске од Срба.
2.Септембра 1964.године, формирана је четворочлана Комисија судских вјештака и антрополога (из Сарајева, Новог Сада и двоје из Љубљане) са задатком да изврши истраживања на логорском комплексу Јасеновац. Члан те Комисије био је и Слободан Живановић (1933-2024, српски академик и универзитетски професор медицине), касније предсједник Међународне комисије за истину о геноциду у Јасеновцу, са сједиштем у Лондону. Живановић је казао:
„На стратиштима дуж Саве, у масовним гробницама које су се простирале у дужини 12,5 километара и ширине 4,5 километара, установили смо, и то недвосмислено, да ту лежи неколико стотина хиљада монструозно убијених – 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја! У гробницама широким шест, а дубоким осам метара, наслагани су једно на друго, по 27 особа, старих и младих. Око 20 одсто је живо закопано у те гробнице…“
Извјештај Комисије никада није разматран, а камоли усвојен, ни на једном партијском или државном форуму у СФРЈ!
И Предраг Р. Драгић Кијук (1945-2012, српски књижевник, историчар, православни мислилац…) је, у свом дјелу „Катена мунди“ написао:
„…откуда да бројку од преко 700.000 (Срба у NDH) британска влада сматра прихватљивом већ у мају 1943.године. Ово је цифра којом BBC информише јавност…Ернст Фик, генерал SS трупа, у писму Химлеру 1944, пише како су „усташе одвели у концентрационе логоре 6-700.000 лица и тамо их поклали““.
- У Предлогу је наведено да „…Скупштина Црне Горе одлучује да 22.април буде званично признат као Дан сјећања на геноцид у Јасеновцу“. Претходно је нетачно назначено да „…препознајући да је 22.априла 1945.године логор Јасеновац био расформиран и на тај начин последњи преостали затвореници убијени…“
Логор није био расформиран, него су га усташе уништиле да би сакриле и умањиле монструозне злочине које су починиле. Оно што је преостало (материјалне трагове и документацију) докрајчиле су власти „комунистичке“ Хрватске?! И у (намјерном) „савезничком“ бомбардовању, у марту и априлу 1945.године, уништени су многи објекти унутар јасеновачког стратишта.
У напуштени и разорени логор, 2.маја 1945.године, ушле су чете 21.Српске (партизанске) дивизије, тако да би било у складу са историјском истином да се тај датум слави као Дан сјећања на јасеновачки геноцид.
4.У Предлогу је наведено да „Скупштина Црне Горе осуђује порицање геноцида у Јасеновцу…“ Међутим, Резолуцијом је било неопходно иницирати и законодавну активност, како би порицање тог геноцида било кривично дјело. Другим ријечима, требало је иницирати поступак прописивања кажњивости и за оног ко одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину кривичног дјела геноцида у Јасеновцу.
Недопустиво је додворавање садашњим хрватским властима тако што се у преамбули Резолуције о геноциду помињу и „Хрвати као и други народи“, јер над њима није извршен геноцид, већ ратни злочини!
Као међународна кривична дјела, ратни злочини су умишљајна тешка кршења Женевских конвенција из 1949.године, друга озбиљна кршења закона и обичаја рата примјењивих у међународним оружаним сукобима, забрањене методе и средства ратовања и остала озбиљна кршења закона и обичаја примјенљивих у оружаним сукобима међународног карактера.
Међутим, постоји битна разлика између геноцида и ратних злочина, за које се не тражи геноцидна намјера. Субјективни елеменат кривичног дјела геноцида, као, систематског и планског, „злочина над злочинима“, јесте намјера „да се потпуно или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или религијска група“, односно злочиначка намјера (mens rea) починиоца, као специјални или посебан умишљај (dolus specialis). To je специфично обиљежје геноцида, без кога нема тог кривичног дјела.
Ионако недопустиво мањкав Предлог, Мандић и Кнежевић су, несхватљиво и по српске националне и државне интересе штетно, амандмански, проширили и на нацистичке концентрационе логоре Дахау и Матхаузен?! Срби, Јевреји и Роми су, као етнички колективитети, страдали и у бројним другим стратиштима под контролом њемачких нациста!
Наиме, помињање ових логора било би оправдано и неопходно само у оквиру Резолуције о нацистичком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима са територије Краљевине Југославије у Другом свјетском рату, коју је, такође, неопходно усвојити.
Доношењем Резолуције да је (само) у наведеним нацистичким логорима почињен геноцид, некритички усвајамо и западни наратив о „просторно (географски) ограниченом геноциду“. Другим ријечима, прихватањем да је (само) у Дахауу и Матхаузену почињен геноцид, саглашавамо се и да је извршен геноцид у Сребреници! То је веома опасно, и о томе се предлагачи морали да воде рачуна прије подношења амандмана.
Савремена држава Хрватска је новоусташка њемачко – ватиканска творевина (претежно) бивших Срба, саздана на српској крви и костима!
Фрањо Туђман, Стјепан Месић („почасни грађанин Подгорице“?!) и њихови доглавници су у периоду отцјепљења Хрватске од СФРЈ и, касније као државници нове neovisne творевине, посјећивали усташе и њихове потомке по свијету, омогућили им повратак у Хрватску, „богатили“ хрватски (преименовани српски) језик ријечима из периода NDH, вратили NDH валуту (куну и липу) и толерисали употребу усташких обиљежја из тог доба (грб са почетним бијелим пољем на шаховници и усташки поздрав „За дом спремни“)!
Месић је својевремено казао:
„Јасеновац је био радни логор. Ко је тамо стигао, био је практички спасен.“?!
Саломон Јазбец (1965, Јеврејин из Хрватске, који се подробно бави хрватским ревизионизмом), написао је:
„…Наступом нове власти у Хрватској започео је интензивни процес ревизионистичке интерпретације свих догађаја из националне прошлости, особито збивања из NDH-овског раздобља…“
У Другом свјетском рату је страдало између деветсто хиљада и милион и двјеста хиљада Срба, као жртава њемачког и усташког (хрватског) геноцида. Деусташизација Хрватске никад није спроведена. Постојање Југославије (највећа грешка у српској историји), „братство и јединство“ и неутемељено „изједначавање српске и хрватске кривице“ омогућили су избјегавање одговорности (државе) Хрватске и Ватикана за геноцид над Србима.
Доказ суштинског новоусташког обиљежја данашње државе Хрватске је и протесна нота хрватског министарства вањских послова („Усвајање такве резолуције…негативно ће се одразити на еуропски пут Црне Горе или наравно и на наша билатерална питања…“) и критике Резолуције од стране политичара и јавних личности из Хрватске.
Шта су циљеви усвојене Резолуције:
– покушај премијера Спајића да умањи штету по свој покрет „Европа САД“ због подршке Владе антисрпској Резолуцији Генералне скупштине УН о „општинском“ геноциду у Сребреници, од 23.маја 2024.године;
-избјегавање замјерања Спајића и његове политичке скупине властима савремене новоусташке државе Хрватске, својим ЕУ и NATO савезницима, да не би „закочили“ (погубни) црногорски „европски пут без алтернативе“; и
-покушај оправдања Мандића и Кнежевића пред Србима и Црногорцима који говоре српским језиком зашто и даље остају у антисрпској, антируској, а тиме и антицрногорској Спајићевој коалицији.
На крају, могу само, тужно, да закључим да су се и Нова српска демократија (НСД) Андрије Мандића и Демократска народна партија (ДНП) Милана Кнежевића, као и раније Социјалистичка народна партија (СНП) Владимира Јоковића утопиле у euronatovsko сивило које нема будућност.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
30.јун 2024.године
[…] Извор: Наука и култура […]