Како смо писали, тако се и десило, лоша политичка одлука председника Србије у Бриселу у свега 24 часа лансирала је НВО сектор у сам центар медијске кампање повезане са наводном употребом система LRAD 450XL на протесту 15. марта — љубазношћу балканске филијале америчког CNN-a, телевизије N1, извршној директорки НВО Грађанске иницијативе дат је потребан публицитет да она од српских државних институција и судских власти захтева одређене кораке и поступке.
Да су управо Грађанске иницијативе одабране за главног носиоца западног утицаја у Србији тешко да представља изненађење — овде се ради о правом ветерану НВО сектора основаном маја давне 1996. године, односно у припремама за евентуално израњање свима добро познатог Отпора. Међу оснивачима ове организације налазили су се познати НАТО лобисти као што су Миљенко Дерета, Дубравка Велат и Жарко Кораћ — исти онај који је пре десетак дана Србе с Космета описао као ”људе из криминалног миљеа, шверцере, нарко-дилере”.
Чиме се баве Грађанске иницијативе?
Прескачући формалне и јавно објављене циљеве покрета, фокусирајмо се на неке од конкретних активности Грађанских иницијатива — на пример, у овом тренутку ова НВО реализује пројекат финансиран од стране ЕУ под називом Суочавање са прошлошћу — нове генерације, нове перспективе који као свој циљ наводи:
Јачање заједнице историчара и других научника који се на професионалан начин баве темама из недавне прошлости и који имају циљ да постану креатори јавног мњења када су у питању теме везане за суочавање са прошлошћу.
Овај програм укључује и ”студијске посете Сребреници и Косову*” и представља део ширег пројекта ЕУ Подршка ЕУ изградњи поверења на западном Балкану — основни проблем с овим јесте што је главни фокус активности, према званичним документима ЕУ, управо истраживање ратних злочина за које Запад оптужује Србију.
Другим речима, овде се ради о покушају легитимизације оптужби за геноцид у Сребреници, као и подршке наративима о злочинима Србије против Албанаца којима је на Западу правдана не само агресија на нашу земљу, већ и каснија противправна сецесија приштинских сепаратиста.
Партнери Грађанских иницијатива
Једна од кључних карактеристика деловања НВО сектора јесте да он функционише као мрежа великог броја организација због чега је значајно обратити пажњу и на неке од главних партнера Грађанских иницијатива — ту можемо поменути примере директних веза као што је Крени-Промени чији је интернет домен у власништву Грађанских иницијатива, или Београдски центар за људска права чије је седиште регистровано на истој адреси.
Потоња организација у овом тренутку укључена је у пројекат под називом Youth Participation in Digital Democracy који за циљ има да младе на Балкану укључи у процесе доношења политичких одлука посредством дигиталних технологија и допринесе регионалном умрежавању организација младих. Но, још је интересантнији списак партнера који у овом пројекту учествују — Ерасмус Студентска Мрежа Албанија, Qendra për Studime të Krahasuara dhe Ndërkombëtare, Agjencia Kombëtare e Rinisë.
Финансије Грађанских иницијатива
Према последњем објављеном финансијском извештају Грађанских иницијатива објављеном на порталу Агенције за привредне регистре, ова НВО је током 2023. године остварила приходе у износу од 874.872 америчких долара, од чега је 837.330 дошло од донација.
На списку финансијера организације који је јавно доступан на њеном сајту и броји 57 организација налазе се бројне фондације (Open Society Foundation, German Marshall Fund, Balkan Trust fund for Democracy), амбасаде (Холандије, Норвешке, Велике Британије и САД), институције ЕУ (Европска комисија, Савет Европе), као и организације блиске приштинским сепаратистима (Integra Kosovo, KFOS).
Међу финансијерима из Србије поред других НВО појављују се општине Прешево, Бујановац и Сјеница, град Врање, као и Координационо тело Владе Републике за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
ИЗВОР: Друштвени удар