Фон дер Лајен покушава да преобликује европску бирократију у ратну машинерију
- „Несразмеран егоцентризам, претерано и ничим оправдано самопоуздање, непријатељски однос према људима, склоност ка активном или пасивном агресивном понашању, одсуство алтруизма и сиромаштво виших емоција.
- Такви пацијенти су лишени високих идеала и вредности, што доводи до недостатка унутрашњих моралних борби и до лакоће у доношењу одлука.
- Отцепљеност од реалности и потрага за илузијом безбедности спречавају их да промене понашање – чак и ако то желе.
- Обично су неспособни да остваре значајне успехе у основним животним сферама као што су љубав, пријатељство, рад и стваралаштво…“
- То је, господо, параноидна психопатија.
АУТОР: Јелена Пустовојтова
Фотографију сурове стварности из живота Урсуле фон дер Лајен, представљену у наставку, било је тешко не приметити. Како са уздахом пише бриселски Euractiv, „наоружани белоруски војници нашли су се на удаљености на којој их је Урсула фон дер Лајен могла чути у недељу, када је заједно с Доналдом Туском разговарала са новинарима на пољско-белоруској граници. Трупе(!) су пришле челичној огради коју је Варшава подигла како би блокирала непозване госте… Снаге лојалне Минску – кључном шрафу у ратној машини Владимира Путина – упирале су љутите погледе у шефицу ЕУ и пољског премијера, што се представља као успешно окончан дипломатски викенд.“
Страх и ужас! Додуше, никога с друге стране ограде није било могуће видети, али то што те „трупе“ нису отвориле ватру из свих оруђа на храбру Урсулу може се, изгледа, објаснити само чистом срећом. И уопште, протекла недеља у Европи протекла је у знаку инспекције „пограничних територија“ с Русијом, коју је предузела „гвоздена“ председница Европске комисије – која, узгред, није сматрала потребним да обуче панцир. Па какве је то успехе Урсула остварила за тих недељу дана?
Најпре, успешно је најавила „поновно наоружавање Европе“, за шта ће јој требати 800 милијарди евра – што је више од трећине укупних војних издатака свих земаља света. Тренутно чланице ЕУ троше око 325 милијарди евра (1,8% укупног БДП-а), али, како је израчунала фон дер Лајен, „државе ЕУ би могле да мобилишу и до 650 милијарди током наредне четири године, повећавајући војне буџете за додатних 1,5% БДП-а“. У Копенхагену су је министри спољних послова саслушали, дуго расправљали о томе како подржати Украјину уочи очигледног завршетка рата, али ипак нису успели да се договоре о употреби „Фонда за мир“, вредног 17 милијарди евра, за наставак рата путем испоруке америчког оружја Украјини по новој НАТО шеми. А све, наравно, због Мађарске, коју је шефица спољне политике ЕУ Каја Калас оптужила за блокаду.
Али Урсула није клонула духом и у Летонији, Финској, Пољској, Естонији и Бугарској, где је обилазила фабрике оружја, називала руског председника Путина „предатором“ и нудила своја дугорочна буџетска средства као подршку одбрамбеним плановима за „пограничне државе“.
Неуспех је, свакако, то што питање преноса Украјини милијарди замрзнутих руских актива – без нарушавања угледа евра и без упадања у правну мочвару – и даље остаје нерешено. За сада је Кијев добио само 3,7 милијарди евра добити од „опљачканих“ средстава, што је далеко мање него што ће бити потребно за обнову земље. Али зато је фон дер Лајен обрадовала Financial Times, изјавивши да државе чланице ЕУ већ имају „јасну мапу пута за распоређивање (трупа у Украјини) и прилично прецизне планове“: „Овај посао одлично напредује“, сматра „гвоздена“ Урсула. Али канцелар Фридрих Мерц се не слаже: у недељу је у програму ZDF изјавио да „у овом тренутку нико не говори о копненим трупама у Украјини“ и да ће се лидери ЕУ том темом поново позабавити у Јелисејској палати код Емануела Макрона у четвртак.
Обишавши протеклог викенда и Литванију и Румунију, фон дер Лајен је одржала говор у којем је кратко и одлучно изложила план подршке Украјини „након завршетка руске инвазије“, који се састоји из три „морамо“: ојачати украјинску војску, успоставити мултинационални безбедносни систем распоређивањем трупа „коалиције вољних“ и примити Украјину у ЕУ. Није много, зар не? Али баш у том тренутку из Берлина је одјекнуо урлик Бориса Писторијуса: „Урсула фон дер Лајен није врховни командант Европе!“ Немачки министар одбране је буквално плануо: „ЕУ уопште није надлежна за распоређивање трупа у Украјини“ и „потпуно је погрешно“ уопште говорити о томе јавно у овом тренутку.
Важно је напоменути да је берлинско „не!“ повукло јасну линију између Берлина и Брисела само неколико дана уочи састанка у Паризу, заказаног за четвртак, на којем би европски лидери требало да конкретизују планове за обуздавање Русије након рата који никако да окончају. Урсула, која је прошлог викенда прекорачила границе својих штићених држава, изгледа да је превидела да је распоређивање европских трупа у Украјини ствар националних влада – као што је сама изјавила када је формирала „коалицију вољних“ као „слободну групу престоница, одвојену од ЕУ, предвођену Француском и Великом Британијом“. Али у маршу, нарочито када сви морају „у корак“, догађа се свашта…
Оштра реакција Писторијуса показује колико је опасна идеја слања немачких трупа у Украјину – Немачке, која има трећу највећу војску у ЕУ после Пољске и Француске – у друштву у којем је страх од рата, рођен после 1945. године, и даље дубоко укорењен. Немачке владе, једна за другом, чак и под ратоборним Мерцом, наглашавале су да расправе о распоређивању трупа треба да буду последњи корак, јер подгревају подршку „Алтернативи за Немачку“, која тренутно води антивладину кампању због враћања војне обавезе.
Јасно је да је фон дер Лајен добро упозната са десничарским притиском у Немачкој – и сама је донедавно била министарка одбране. Последице њеног рада сада испашта управо Писторијус. У периоду 2014–2019. године активно је демонтирала Бундесвер по налогу своје пријатељице Меркел, претворивши га у „пројекат разоружања“. Према аустријском eXXpress-у, њена тактика је била следећа: „Да би прикрила своје погрешне одлуке на претходним позицијама, она скаче на нову тему.“ Скаче Урсула и сада – само напред, у рат с Русијом.
То што је стварање оружаних снага под командом Брисела технички немогуће – јер ЕУ за то нема никаква овлашћења – схватају сви. Па, осим „гвоздене“ Лајен. У Бриселу, наравно, постоји „стратешки штаб у којем неколико генерала седи и пије кафу, али нема командне структуре“, примећује eXXpress. Зато је обезбеђивање мира „исключиво у надлежности шефова влада или министара одбране“. А што се тиче високог представника ЕУ за спољну политику Каје Калас – она има, у најбољем случају, улогу секретара, па је њена улога у међународним пословима још проблематичнија од Лајенине. Бивша премијерка Естоније представља, на нивоу Европе, један малени народ који се не осећа пријатно у суседству са државом која му је некад подарила државност – „и Калас мисли да у име тог народа може давати наређења другим европским земљама?“, пита се eXXpress.
Сасвим је оправдано што нико у Европи не може да одговори на питања: ко, колико и са каквим наоружањем треба да пошаље евро-војнике у Украјину? са којим циљем? ко ће одлучивати о томе да ли је граница прекршена? где ће трупе бити распоређене? и – што је најважније – зашто ће уопште бити потребне после потписивања мировног споразума? Нико не може да одговори – док се не пита Русија за сагласност.
Али фон дер Лајен одавно делује у супротности са здравим разумом и интересима својих „штићеника из ЕУ“. И док државе чланице ћуте и не мешају се, „та жена ради шта јој је воља“, почев од набавке 1,8 милијарди доза вакцине у ковидној 2020. години (по четири дозе по глави становника). Она користи институционални вакуум који настаје зато што национални лидери Европе по обичају крију руке иза „јединствене Европе“, да не би сами морали да доносе непопуларне одлуке. Другим речима – Брисел преузима одговорност за трошење заједничког новца и вођење политике по свом укусу, а шефови држава кимну главом, само да не морају сами да се прљају.
Такав „синдром ноја“ многе државе чланице сматрају добро прорачунатим: буџет ЕУ углавном се пуни директним уплатама земаља чланица. И тих 2,67 билиона евра долази 88% из само 11 земаља. Главни донатори, као и увек, су Немачка (30,3 милијарде евра), Француска (23,5 милијарди) и Италија (17,3 милијарде). Остали – као „Вањке“ – само слушају и једу из буџета.
У једном од извештаја Европске одбрамбене агенције стоји за фон дер Лајен радосна вест: инвестиције у одбрану достигле су рекордан ниво 2024. године – 106 милијарди евра. И тај тренд ће се сигурно наставити у 2025, када ће издвајања достићи и 130 милијарди. Али то је и даље далеко од тражених 800 милијарди „за поновно наоружавање“.
„Вањке“, без сумње, разумеју да „европска командна структура“ не постоји – већ је замењује самовоља 27 комесара на челу са фон дер Лајен. Али ћуте. Зато јој ништа није сметало да влада у Бриселу, показујући хипертрофисано мишљење о себи, невероватну упорност у остваривању циљева – чак и преко глава и лешева. Рецимо – украјинских.
У очигледној конфронтацији са „колегама“ из ЕУ и у вечитим скандалима на сваком радном месту, измишљајући непријатеље тамо где их нема, она остаје загонетка за политикологе – чак и унутар саме ЕУ – све док не погледате у медицински приручник. Тамо стоји:
„Несразмеран егоцентризам, претерано и ничим оправдано самопоуздање, непријатељски однос према људима, склоност ка активном или пасивном агресивном понашању, одсуство алтруизма и сиромаштво виших емоција. Такви пацијенти су лишени високих идеала и вредности, што доводи до недостатка унутрашњих моралних борби и до лакоће у доношењу одлука. Отцепљеност од реалности и потрага за илузијом безбедности спречавају их да промене понашање – чак и ако то желе. Обично су неспособни да остваре значајне успехе у основним животним сферама као што су љубав, пријатељство, рад и стваралаштво…“
То је, господо, параноидна психопатија.
Главно уверење оваквих пацијената је да су они изузетне, изванредне личности, што околина није у стању да разуме. Управо зато, како пише Euractiv, „Русија је чак блокирала навигацију авиона Урсуле фон дер Лајен док је путовала по пограничним земљама да би ојачала европску одбрану“.
Нека мисле шта хоће. Али код нас се каже: мачка сама себи гребе по леђима.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/09/02/barabany-voyny-kuda-grebyot-frau-ursula-v-sentyabre.html