Рат уз помоћ вештачке интелигенције – Ко ће победити: САД, Кина или Русија?

ФОТО: Свет вештачке интелигенције

• Трка у наоружању постепено прелази из физичког у дигитални свет. А прву виолину у њој играју системи који користе вештачку интелигенцију.
• Три велесиле се боре да воде дигиталну трансформацију војске, али чему ће се састојати њихова победа?
• На крају крајева, вештачка интелигенција је и даље веома рањива и несавршена.

АУТОР: Ангелина Потерјајко

Сједињене Америчке Државе користе развој вештачке интелигенције (ВИ) за развој нових система наоружања за нови вид ратовања – „рат алгоритама“. Ово оружје је необично: лабораторијска компјутерска симулација, која користи, на пример, дигиталне тенкове програмиране за уништавање врло стварних циљева.

Главни циљ алгоритамског рата, поред копнених објеката, јесте и остаје освајање свемира. Лаику ово може бити неприметно, будући да медији последњих неколико деценија нису подарили свемирској тему дужну пажњу, али овај простор не губи на важности у очима владара света.

„Свемирска средина наставља да се брзо развија“, каже Мелани Стриклан, извршна директорка компаније за моделирање и анализу свемира Slingshot Aerospace: „Ми постављамо нову опрему и у орбити и на Земљи како бисмо дубље погледали у свемир.“

Поред посебне технологије опремљене неуронским мрежама, ВИ се користи за доношење управљачких одлука, заснованих на бројним подацима и за побољшање отпорности сателита.

Али најважнија употреба ВИ је у космичка одбрана. Механика ће се овде користити за аутоматизацију поступака робота, чиме се војска ослобађа за обуку у вођењу ратова, што ће јој помоћи да се приближи решењу главног задатка – да постане борбена сила светске класе.

Свемирска одбрана посебну пажњу посвећује сателитима, њиховим способностима прикупљања података у реалном времену. Интеграција сателита са системима ВИ омогућиће војсци да стекне нова знања.

ФОТО: Унутар вештачке интелигенције

Немогуће је водити алгоритамске ратове у свемиру без свемирског Интернета као што је Старлинк Илона Маска. Русија припрема свој одговор против америчке супер-планетарне мреже у виду домаћег система „Сфера“.

Међутим, главни противник Сједињених Држава у алгоритамским ратовима на земљи и у свемиру није Русија, већ Кина. Кинески војни теоретичари виде дигиталну трансформацију војних послова као ретку прилику да престигну конкуренте. Народноослободилачка војска Кине научила је да интегрише принципе механизације и ратовања заснованих на платформама развијених током Другог светског рата са принципима компјутеризације и мрежних операција Сједињених Држава које су примењиване током Заливског рата 1991. године. Кинеска војска је уверена да ће дигитална трансформација војних послова бити концентрисана у когнитивном простору, који није ништа друго до интегрисано размишљање и ефикасно доношење одлука. Ово такође може укључивати интеграцију људске креативности и бројниих могућности неуронских мрежа. Кинеска војска такође настоји да постепено замени људе роботима или беспилотним летелицама на првим борбеним положајима.

Русија не може себи приуштити заостајање за Сједињеним Државама и Кином и, према мишљењу америчких војних лидера, представља озбиљну претњу Сједињеним Државама у употреби технологија са ВИ.

У нашој земљи се ствара група аутономних система наоружања коју подржава вештачка интелигенција, што америчку војску нервира до те мере да је наручила посебан извештај под називом „Вештачка интелигенција и системи аутономног оружја у Русији“. У извештају је идентификовано више од 150 војних система са примењеном вештачком интелигенцијом у различитим фазама развоја у кључним областима као што су аутономне ваздушне, подморничке, површинске и копнене платформе. Руска војска жели да користи ВИ и за електронско ратовање, извиђање, надзор и доношење стратешких одлука.

Русија напорно ради на дигитализацији својих оружаних снага. Осим тога, Министарство одбране намерава да до 1. децембра 2021. године створи Дирекцију за вештачку интелигенцију.

Развој војних технологија коришћењем ВИ ограничен је једним веома важним фактором који утиче на квалитет и безбедност интелигентних система. Проблем је у томе да су скупови података за обучавање неуронских мрежа ограничени. Због тога програмери прибегавају симулацијама и синтетичким подацима, односно информацијама генерисаним из симулација или модела, како би попунили празнине у алгоритмима, што постаје извор грешака у деловању система на бојном пољу.

 С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3388978.html