Псалтир сам од себе моли Бога више од свих других књига. Псалми моле за будућност, уздижу садашњост, кају се за прошлост, радују се за добра дела, сећају се радости небеског царства, противе се ђаволским силама, показују светлост истине, стварима су утеха, младима украс, савршено искуство стараца, којима је сам Христос Бог помогао и кроз чија је уста, као пророка научио нас да се пажљиво молимо.
Правило Светог Василија Великог
Ниједна друга књига не слави Бога тако као Псалтир – књига која узноси душу и пева Богу заједно са анђелима. Он подиже човека, подражава небеске силе, одбија и прогони демоне, изазива сузе и покајање. Кроз њега се узносе молитве за цареве, кнезове и за цео свет.
Псалтир усмерава молитве ка Богу више него све друге књиге. Његово читање је храбро обраћање Богу за спасење душе, и велика је помоћ у посту, клањању и свакодневној молитви.
Ако кажеш: „Немоћан сам, телесан сам“, погледај у небо – сунце, месец и звезде не престају дању и ноћу да испуњавају Господње заповести. А ти, иако си од тела и крви, ипак једеш, пијеш, спаваш. Има људи који устају у поноћ, клањају се и моле, благодарећи Творцу за све.
Како онда не мислиш на себе и не знаш шта ти је потребно? Богу је све могуће, а човеку ништа без Његове помоћи. Зато се храбри и крепи, и Бог ће ти помоћи. Као што говори цар Давид: „Поштуј Господа и чувај пут Његов, и узвисиће те и наследићеш земљу.“
Потруди се да ниједан дан не прође без читања Псалтира. Ако неки дан пропустиш, већ сутрадан настави – нека се лењост не укорени.
Време овога света окреће се као точак: данас је сунце, сутра мрак; данас весеље, сутра туга. Али ако се бринеш о спасењу душе, научићеш заповести Божије и отворићеш очи да спознаш чудеса Његовог закона.
Свети Јован Златоусти: Псалтир као сунце душе
Када су га браћа упитала да ли је добро оставити Псалтир, Свети Јован је одговорио:
„Боље је да сунце остави свој пут, него да се остави Псалтир.“
Јер већа је корист учити се у псалмима и пажљиво их читати. Све књиге су корисне и тужне за ђавола, али ниједна није као Псалтир.
Свети владика Николај: Јединствено општење с Богом
Псалтир је јединствена књига свог рода – не само међу библијским списима, него и у целом свету. То је молитвеник, поезија, музика, и пре свега: средство за истинско општење с Богом.
Он нас приближава Богу личном и свемоћном, који све види, све чује и све уређује, одређујући судбе људи и народа. А све се испуњава и завршава у Христу.
Свети Василије Велики пише: „Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли. Из псалама познајеш храброст, правду, целомудреност, разумност, узор покајања и свако добро које можеш помислити.“
Дејство Псалтира: огледало душе
Нема човека који читајући псалме не осети да се говори баш о њему лично – да се решавају загонетке његовог живота, откривају његове тајне, страхови, муке и наде.
Нема друге књиге која тако искрено и отворено осуђује лицемерје и фарисејство.
Још од апостолских дана, Псалтир је део богослужења. Без њега не почиње ниједно православно сабрање. У манастирима се чита цео током седмице, а по Карејском Типику Светог Саве – чита се целим сваки дан у Испосници већ 700 година, за спасење народа.
Свети Василије Велики: Псалми као лек душе
Сва писма су Богонадахнута и корисна (2. Тим. 3, 16), и Дух Свети их је дао да бисмо изабрали исцељење за своје страсти. Псалтир у себи носи оно најлековитије из свих других књига: он исцељује старе ране душе, лечи оне који су тек повређени, и крепи оне који још нису пали. Он искорењује страсти које владају срцем.
Он умирује пометеност мисли, ублажава раздражљивост и учи човека самоконтроли.
Псалам је посредник пријатељства, сједињује удаљене, помирује непријатеље. Његово појање рађа љубав – ону која људе спаја у један заједнички хор, у заједницу која превазилази време и простор.
Псалтир је уточиште од демона, заштита ангела, и сила која камено срце претвара у извор суза. Он је дело анђела, небеско живљење, духовни тамјан. Кроз њега учимо храброст, целомудреност, разборитост, покајање, трпљење и све оно што душу чини светлом.
Ако смо грешили телом, телом и исповедимо. Злословље заменимо благосиљањем, користољубље милосрђем, пијанство постом, гордост смирењем. Прво исправимо дела тела, па се узнесимо у духовна созерцања.
Када умртвљујемо старог човека у себи и из дана у дан се обнављамо, појемо нову песму Господњу. Онај који стреми ономе што је пред њим, увек се обнавља. Тако обновљен човек пева Богу нову песму – песму која извире из дубине преображене душе.
Учитељ Августин: Псалтир као светлост душе
Певање Псалтира украшава душу, призива анђеле, прогони демоне и изгони таму. Оно гради светињу у срцу човека, просвећује као сунце, чисти као вода, пали као огањ, умирује као јелеј. Грешном човеку постаје лек за ум, чисти грех, учвршћује веру, наду и љубав, и гаси телесне похоте.
Псалтир је радост душе и честитост анђела. Он уклања бес, ублажава гнев, и постаје трајна Божија хвала – сладак као мед, утешан као загрљај. То је песма пред Богом која одгони све грехе и ствара савез љубави. Она превазилази све, испуњава све, учи све и свима показује пут.
Када човек има разум и љубав Псалтира, у његовом срцу живи страх Божији и хвалоспев. Његова молитва неће бити одбачена, већ ће се на крају радовати пред Богом, у миру савести и у светлости истине.
Псалми моле за будућност, уздижу садашњост, кају се за прошлост. Они се радују добрим делима, сећају се радости небеског царства, противе се силама таме, и постају утеха за све. Украшавају младе, просвећују старце, и у сваком човеку буде оно најбоље — оно што стреми савршенству.
Христу Богу нека је част, хвала и величанство, благослов и светлост, премудрост и благодарење, сила и снага – заједно са Богом Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
ИЗВОР: Пријатељ Божији