- Главни заступник идеје сарадње између Бугарске у Југославије био је софијски митрополит Стефан.
- Поводом божићних празника и Нове 1941 године, софијски митрополит Стефан упутио је посланицу бугарским Јунацима и соколима из Југославије.
- У посланици „Будите Благословени” између осталог истицало се : „Уочи великог и светлог празника Рождества Христова, а пред ступање у Нову 1941 годину, из све душе благосиљам наше миле Јунаке и драгу браћу Соколе са јеванђелском химном ликујућих анђела : „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља.”
Приликом прославе 40-годишњице постојања Савеза бугарских „Јунака” Савезна управа „Јунака” упутила је позив Савезу Сокола да учествује у прослави. Савез је упутио делегацију у Софију. У делегацији су били : Први заменик Старешине ССКЈ Е.Л.Гангл, начелник др. Пихлер, затим чланови Савезне управе Стаја Стајић, Миша Станојевић и др. Чипчић. Београдску жупу заступао је др. М. Градојевић, а нишку жупу, старешина Радован Димитријевић. Већ на граници у Драгоману делегација је била дочекана од председника Витошке јуначке области Ивана Анастасова и инг. Николе Николајевића.
На станици у Софији делегација је била дочекана од управе „Јунака” на челу са председником, генералом Рашком Атанасовим. У хотелу „Словенска Беседа” у 10 часова пре подне одржан је први састанак делегације из Југославије и управе „Јунака”. Затим се делегација упутила у двор где се уписала у дворску књигу. После подне делегација је посетила бугарског митрополита Стефана, председника софијске општине инг. Ивана Ивановића и југословенског посланика у Софији Момчила Јуришића. Сутрадан је поворка „Јунака” ишла од стадиона до Народног позоришта, где је одржана свечана академија. На отварању академије генерал Рашко Атанасов поздравио је Јунаке и Соколе. Одговорио му је Е. Гангл, честитајући јубилеј четрдесетогодишњице постојања централе организације „Сојуз на блгарските гимнастическе дружествата Јунак”. Подсетио је да су учлањени у Савез словенског Соколства, од 1934 године, и да исто осећају, исто хоће, ка истом циљу теже и за исте идеале раде и живе. Истакао је : „Осећамо силу словенског соколско-јуначког братства, хоћемо бити јаки, смели и витешки у чувању слободе и самосталности својих земаља и народа, тежмо ка величини Словенства и радимо и живимо за то, да у огромност Словенства ми Јужни Словени, и Јунаци и Соколи, унесемо све врлине и крепости, све особине и предности наших двеју грана на широко разгранатом и високо израском големом стаблу словенске липе. Где год струји словенска крв, тамо треба да куца и бугарско јуначко и југословенско соколско срце. У братском јуначко-соколском словенском колективу мора да се чује глас нас Јужних Словена и да се осети пламен наших родољубивих душа. У том гласу одјекује наша јака воља за братством, љубављу и слободом, а у овом пламену кује се и кали челик нашег оружја за чување и одбрану свега, што је наше и што наше остати мора! … “.
После академије, поворка „Јунака” и Сокола отишла је у касарну I и VI пешадијског пука, да положе венце на спомен плоче изгинулих хероја бугарске војске. Истог дана одржана је заједничка седница управе „Јунака” и делегације сокола, под председништвом Атанасова. Расправљало се свим питањима која су се односила на јуначку и соколску организацију, и одлучено је и да се и са једне и са друге стране размисли о свим могућностима за ближу сарадњу, тако да дође до изражаја узајамна солидарност. Требало је да се у ту сврху спроведе : 1. честа измена мисли усмено, 2. Узајамност јуначке и соколске штампе; 3. Састанак старешина жупа и председатеља области; 4. Заједнички течајеви; 5. Учествовање на главним годишњим скупштинама „Јунака” и Савеза. Увече је одржан банкет, у част 40-годишњих радника у Савезу „Јунака” и у част свих делегација на прослави. Говорио је и бугарски Митрополит Стефан, пожелевши „Јунацима” и Соколима да истрају у темељитом раду и у борби за слободу словенских народа. Делегација из Југославије је 20 марта 1939 године положила венац на гробове српских војника у Софији, а у име бугарских Јунака положио је венац и старешина Атанасов. На прослави бугарских „Јунака” учествовала је делегација руских емигрантских Сокола, у име којих је говорио старешина Драјлинг. Последњи билтен ЧОС, од 14 марта, јављао је да Чешкословенска Обец Соколска шаље у Софију, делегате, др. Штолца и Кепла, који су требали и да заступају Савез Словенског Соколства. Међутим Штолц и Кепл нису стигли у Софију. Сви говорници у Софији истицали су идеју словенске солидарности и били праћени одушевљеним аплаузима Јунака и грађана. (1)
Главни заступник идеје сарадње између Бугарске у Југославије био је софијски митрополит Стефан. Поводом божићних празника и Нове 1941 године, софијски митрополит Стефан упутио је посланицу бугарским Јунацима и соколима из Југославије. У посланици „Будите Благословени” између осталог истицало се : „Уочи великог и светлог празника Рождества Христова, а пред ступање у Нову 1941 годину, из све душе благосиљам наше миле Јунаке и драгу браћу Соколе са јеванђелском химном ликујућих анђела : „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља.” Топло молим Сведржитеља Господа Бога, да благодет ове свете песме обухвати душе и срца јуначко-соколског братства свом пуноћом и силином, како би постала ослонац и упориште за све многожељено и од Свевишњег благословено бугарско-југословенско једномишље и једнодушје. Зато што су за нас Јунаци и Соколи носиоци и претставници оних скривених осећаја и одушевљених настојања у животу и раду братских народа на путу њиховог зближења и уједињења. Нарочито они, који ратују за здрав дух у здравом телу, треба да постану камен темељац за изграђивање величанствене хармоније бугарско-југословенског животоносног пријатељства и вечног братства не спутавани више од видљивих и невидљивих негативних сила и заклетих словенских непријатеља. Живимо у најбурнијој епоси историје човечанства. … У овом времену, пуном изненађења и опасности, само једна светла луча стоји на мрачном хоризонту, а то је звезда витлејемска, која нам показује пут спасења : веру у Бога и љубав према ближњем. То су два стуба која се не могу оборити и изнад којих се царствено издиже храм мира, без кога нема живота. Та светла луча треба да проникне и да растера вековима нагомилану брато-убилачку тмину, која је држала и продужује да држи у смутњи и ојађености, у неповерењу и подозревању два једнокрвна народа, рођаке једног и истог словенског духа ! …. и да остану искрена и једни другима потпуно предана браћа, без задњих мисли и подлих намера које су им, на жалост, не једанпут доносиле разочарања, страдања и ропске вериге, и због којих смо с времена на време постајали туђинска оруђа и гробари своје слободе и своје судбине. Доста смо се лагали и тиме спречавали једни друге да се радујемо својој слободи, нашем братству. Доста смо слушали и служили туђинским утицајима, злокобним интригама и пакосним девизама. … Ми, као новогодишњи дар за миле Јунаке и Соколе, из своје душе молимо Спаситеља света, Богочовека Исуса Христа, да их благослови како би се дубоко прожели тајном Његовог рођења … да проуче и утуве и народне мудрости, које нека им буду руководна начела: „Брат брата не храни, али тешко ономе који га нема” и „Ко неће брата за брата, тај ће туђина за господара.” … .” Митрополитову посланицу објавио је у свом божичном броју софијски лист „Здравље и снага”, званичан орган Савеза бугарских Јунака. (2) На седници Извршног одбора ССКЈ 16 јануара прочитана је посланица софијског митрополита Стефана. У одговору на посланицу Извршног одбора Савеза Сокола је истакнуто : „ … Ваша историјска порука осветлиће пут, којим треба наша два народа да иду, ако желе да угледају срећнију и већу заједничку будућност. … Соколство, које, свесно своје словенске мисије, непоколебљиво стоји приврежено идеји о делу југословенско-бугарског братства, наћи ће у Вашим речима снажног моралног охрабрења да истраје на путу, који сматра једино спасоносним за Славенство Балкана и за напредак двају славенских краљевина, Југославије и Бугарске. Никакве зле силе ни догађаји неће поколебати у срцима југословенских сокола ту велику спасоносну истину, нити их скренути с пута заветне соколске мисли : нераздвојивог братства наша два словенска народа. …. имало је и досада топло место у срцима … сокола, којима сте Ви, велики владика драге успомене са софијског слета, учинили овај слет двостуко лепим и незаборавним. Данас је … Соколство Ваше име и Вашу личност унело у ред оних легендарних првосвештеника, који су народу осветљивали путеве богомданим визионарством, силном вером и жртвом. И стога, под дубоким утиском Ваше посланице и испуњени осећањем радости и благодарности, ми молимо Бога, да Вама, велики владико, подари снагу, да истрајете на послу, за који ће Вам историја наших народа бити благодарна и да Вам Бог да здравља да видите то Ваше дело довршено и Вашу мисао остварену, на велику историску срећу балканских Словена.” (3)
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Јуначке и соколске манифестације у Софији”, „Соколски Гласник”, Београд, 24 март 1939, бр. 12, стр. 2;
- „Софијски митрополит г.Стефан бугарском јунацима и југословенским соколима”, „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 261, 262;
- „Савез сокола Краљевине Југославије софијском митрополити г.Стефану Поводом посланице софијског митрополита”, „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 263;