- На прослави пробоја Солунског фронта 7 и 8 октобра 1928. у Београду учествовало је 700 сокола.
- На прослави соколи су учествовали у поворци народних делегација. Поворка је прошла центром Београда од цркве Св. Саве до Калемегдана.
- На прослави десетогодишњице Пробоја Солунског фронта 1928. учествовала су национална друштва из целе земље. Било је то њихово заједничко славље.
Старешинство Сокола је соколске жупе и друштва позвало окружницом од 25 септембра 1928. да учествују на прослави. Позвали су жупе из околине Београда да дођу корпоративно. Остале жупе могле су да присуствују у већем броју, пошто је соколима био дозвољен бесплатан превоз. Закључком од 24 септембра организација је била поверена соколској жупи “Душан Силни” у Београду. Старешинство је истакло да су соколи историјску важност продора нагласили у својој декларацији прочитаној на Косову Пољу 1928. (1) Свечана прослава 10 годишњице пробоја Солунског фронта у Београду 6, 7 и 8 октобра 1928. била је државна и опште народна, па су зато и соколи учествовали. Прослава је почела 6 октобра свечаним осветљењем града. Ујутро 7 октобра био је свечано ударен темељ Инвалидском дому по краљевом изасланику пуковнику Антонију Пекићу и председнику инвалидског удружења пуковнику брату Лазаревићу. Одатле су кренули сви присутни ка Савиначкој цркви, где после службе божје образовала поворка свих делегација и друштава из целе државе. На челу поворке била је фанфара краљеве гарде. После фанфаре по два у реду ишло је десет фијакера у којима су вожени слепи и они ратни инвалиди, који нису могли да иду пешке.
Појава њихова изазивала је код гледалаца буру одушевљења, а многима сузе на очи. Иза њих ишао је др. Рајс са председником инвалидског удружења братом Лазаревићем, а за њим по осам у реду остали инвалиди. За њима су ишли у поворци по четворица у реду стари четници под заставом и у четничким оделима. Затим су ишли добровољци са заставама, резервни официри, чланови Црвеног Крста, Народна Одбрана са члановима из свих крајева државе, Јадранска стража, Аероклуб, Соколи. Било је 620 чланова у свечаној одори, 17 чланица и 13 руских сокола, све заједно 650. Соколских застава било је 27, и 3 музике. (2) Испред соколских застава ишла је музика соколског друштва у Куманову. У поворци су биле соколска музика из Суботице и фанфаре из Винковаца. (3) Затим су ишли Савез Извидника и Планинки, па мања друштва, пољско-југословенски клуб, чехословачко-југословенска лига, удружење југословенског учитељства, разне корпорације и на крају удружење глумаца. Женска друштва била су предвођена од Кола Српских Сестара. Затим делегације из Јужне Србије у народним ношњама, руска омладина и удружења. После мање паузе ишли су одреди Орјуне у униформи. Последњи у поворци били су четници “За краља и Отаџбину”. У поворци је било и неколико музика. (4)
У поворци народних делегација учествовали су Дубровачка Грађанска музика и сељаци из Боке Которске. Поворка је прошла центром Београда од цркве Светог Саве до Калемегдана. У свом говору Кристо Доминковић истакао је да је музика у Београду била нарочито запажена колико својим свирањем и отменим држањем, толико својом спољашношћу. Музика је свратила на себе општу пажњу а Дубровнику освјетлала образ. (5) Да би се увеличала свечаност прославе, припремила је београдска општина отварање новог шеталишта у горњем граду. Свечано отварање било је у подне а отворио га је др. Кумануди председник општине. Откривен је Мештровићев кип “Весник”. Отворен је Дом средњошколске матице ратне сирочади. У вече била је у Народном позоришту свечана представа, којој су присуствовали краљ и краљица. Приређена је 8 октобра ревија војске на Бањици. Ревији су присуствовали соколи и огромна маса народа. Народна Одбрана сазвала је Збор националних организација 9 октобра, са циљем да се организације изближе упознају. (6) На прослави пробоја Солунског фронта 7 и 8 октобра 1928. у Београду учествовало је 700 сокола. На прослави соколи су учествовали у поворци народних делегација. Поворка је прошла центром Београда од цркве Св. Саве до Калемегдана. (7) На прослави десетогодишњице Пробоја Солунског фронта 1928. учествовала су национална друштва из целе земље. Било је то њихово заједничко славље.
АУТОР: Саша Недељковић,члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Прослава продора Солунског фронта”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 октобра 1928, бр. 19, стр. 119;
- „Свечана прослава пробоја Солунског фронта у Београду”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. октобра 1928, бр. 20, стр. 123;
- „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80; Др. М. Драгић, „Соколство на прослави десетогодишњице пробоја Солунског фронта”, „Соко Душана Силног”, 1928, Год. IV, стр. 176; Милан Р. Мајсторовић, „О поштовању умрлих предака“, „Око соколово“, бр.7 и 8, 1939, Београд, стр.85 ;А. Бенуси, „Дубровачко соколство у раду за наше ослобођење и уједињење”,„Соко на Јадрану”, Сплит, јуни-јули 1931, бр. 6-7, стр. 152;
- „Свечана прослава пробоја Солунског фронта у Београду”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. октобра 1928, бр. 20, стр. 123;
- „Југословенски соколски календар 1930“, Љубљана 1929, стр. 80; Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;
- „Свечана прослава пробоја Солунског фронта у Београду”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. октобра 1928, бр. 20, стр. 123;
- „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80; Др. М. Драгић, „Соколство на прослави десетогодишњице пробоја Солунског фронта”, „Соко Душана Силног”, 1928, Год. IV, стр. 176; Милан Р. Мајсторовић, „О поштовању умрлих предака“, „Око соколово“, бр.7 и 8, 1939, Београд, стр.85 ;А. Бенуси, „Дубровачко соколство у раду за наше ослобођење и уједињење”,„Соко на Јадрану”, Сплит, јуни-јули 1931, бр. 6-7, стр. 152;