Ка забрани Руске православне цркве у Украјини
- Кијевски режим жели да уништи било какву везу Украјинаца са Русима. Ако су 2022. прекинуте све транспортне, поштанске и телефонске везе, сада желе да Украјинце ментално одвоје од Цркве, која представља духовну везу између верника Русије и Украјине.
- Зато је следећи очекивани корак Зеленскове хунте — потпуна забрана УПЦ МП у Украјини.
АУТОР: Дмитриј Шевченко
Покушаји кијевског режима да организује себи „послушну цркву“ стално наилазе на отпор верника највеће цркве у земљи — Украјинске православне цркве Московског патријархата (УПЦ МП). Иако им већ и цркве одузимају силом, и свештенике мобилишу у војску, људи и даље подржавају УПЦ МП и долазе на њихове службе.
Дана 2. јула 2025. у медијима се појавила информација да је поглавар УПЦ — митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије — лишен држављанства. И, према наводима медија, не било како, већ тајним указом председника Зеленског.
Информативна агенција BBC, која је објавила ову вест, навела је да је разлог за одузимање држављанства то што, према подацима СБУ, поглавар УПЦ Онуфрије наводно има руски пасош. Сарадници председничке администрације незванично су потврдили да такав указ постоји, али су рекли да он неће бити објављен — што је уобичајена пракса за тајна документа.
Претрага сајта председничке администрације, на којем се налазе сви слични „председнички укази“ који нису тајни, показала је да су 2. јула могла бити потписана два документа која недостају на листи: бр. 449/2025 и бр. 451/2025. Ти регистрациони бројеви су прескочени, што се обично ради када се ради о тајним документима. Дакле, један од тих докумената може бити управо указ о одузимању држављанства митрополиту Онуфрију.
Веома је чудно што кијевски режим није сачекао ступање на снагу новог закона о „вишеструком држављанству“, према коме ће власти моћи да одузму украјински пасош било ком грађанину, па би се на тој основи могло и „утишати“ одузимање држављанства поглавару УПЦ. Али, власти су се изгледа силно журиле.
За Зеленског и његов режим није новост да се обрачунавају с неистомишљеницима санкцијама и одузимањем држављанства. Али у овом случају поступили су врло лукаво. Сам документ нико, осим људи из администрације, није видео. Што значи — увек могу да се повуку и кажу: „Да ли је уопште постојао тај указ?“
Ипак, информација је већ пуштена у украјинске и светске медије, и медијска бука је направљена. Сада сама УПЦ МП мора да одговара на питања новинара, као да се правда пред јавношћу.
„Митрополит Онуфрије је већ појаснио да има само пасош држављанина Украјине, да нема ниједан други пасош, укључујући и руски. Такође је навео да се никада није обраћао државним органима других земаља ради добијања држављанства,“ изјавио је митрополит Климент у коментару за BBC.
Све је логично. Штавише, још у априлу 2023. године, одговарајући на питање новинара „Украјинске правде“, митрополит је потврдио да је некада био држављанин Русије, али да сада нема руски пасош.
Ипак, украјински медији су изгледа заборавили на своје старе текстове и сада су објавили (највероватније добијене од СБУ) фотографије докумената из базе података руског МУП-а, који показују да је митрополиту Онуфрију (Березовски Орест Владимирович) руски пасош издат још 2002. године.
Уз овај скандал, у покушају да подгреју тему „прорускости“ УПЦ МП, 8. јула украјинска Државна служба за етнополитику и слободу савести изјавила је да је пронашла „знаке повезаности“ Кијевске митрополије УПЦ са Руском православном црквом (РПЦ). То је утврђено на основу анализе устава и одлука РПЦ које су разматрали неки украјински експерти.
На пример, у уставу РПЦ се наводи да су украјински епископи чланови Помесног и Архијерејског сабора РПЦ. Такође, Повеља патријарха Алексија II из 1990. године „О самосталности и независности“ потврђује да УПЦ улази у васељенско православље преко РПЦ. При томе, експерти Државне службе за етнополитику нису уопште узели у обзир новије званичне одлуке Сабора УПЦ из 2022. године, којима је она објавила да самостално делује у односу на РПЦ.
С истим успехом кијевске власти могле би пажљиво проучити Устав Руске Федерације и закључити да су Крим и некадашње четири украјинске области субјекти Руске Федерације, па би, сходно томе, требало хитно повући Оружане снаге Украјине са оних територија које још увек држе под контролом. Логика је иста.
Очигледно је да су сви ови кораци — одузимање држављанства митрополиту Онуфрију и закључци да је УПЦ МП део Руске православне цркве — предузети у циљу да се забрани њено деловање на територији Украјине. Или барем на оном делу земље на који се украјински закони још увек примењују.
Активни лобиста Православне цркве Украјине (ПЦУ), створене 2018. године током председниковања Порошенка, религиолог Черноморац, већ је у децембру 2024. изјавио да држава треба оштрије да реагује на УПЦ, а њене свештенике да протера из земље:
„Значајан број епископа Московског патријархата у Украјини има руско држављанство. Они су под санкцијама Савета за националну безбедност и одбране и лишени су украјинског држављанства. Али ти људи из неког разлога нису ван земље, нису протерани из Украјине, већ и даље, као руски држављани, воде вернике, свештенике итд.“
А управо тако кијевски режим и поступа, како је рекао Черноморац. Када је Државна служба за етнополитику почетком 2025. године састављала списак верских организација којима је додељен статус „критичних“ — односно оних које имају право да резервишу (ослободе) своје свештенике од мобилизације у ВСУ — највећа црква у Украјини, УПЦ МП, у тај списак уопште није уврштена.
На крају, највише „заштићених“ од мобилизације било је из ПЦУ, протестантских заједница, као и грко- и римокатолика. Изненађујуће, али у списку су се нашли чак и староверци (Древноправославна црква Украјине и Древноправославна поморска црква), као и пагани (заједница „Православље“), али УПЦ МП — није.
Посланик Врховне раде Александар Дубински је 2. јула написао:
„Одузимањем држављанства митрополиту УПЦ Онуфрију, Зеленски можда остварује краткорочне политичке циљеве. Посебно у светлу вести да је Русија данас ушла у прво село у Дњепропетровској области. Али цена тога ће бити нова унутрашња поларизација. Зеленски наставља да дели земљу. За многе је ово одлука верског прогона. У том случају, дестабилизација не прети споља, чега се Зеленски највише боји, већ изнутра. Очигледно је да је све то учињено са циљем да се поглавар УПЦ депортује, да се Црква обезглави и настави њено уништавање.“
Правно, ништа не спречава митрополита Онуфрија да и даље води УПЦ МП, чак и без украјинског држављанства — са руским или било којим другим, или чак као лице без држављанства (апатрид). Зато се тајни указ Зеленског о одузимању држављанства могао сматрати апсурдним, да се не уклапа у низ свих осталих дешавања.
Кијевски режим жели да уништи било какву везу Украјинаца са Русима. Ако су 2022. прекинуте све транспортне, поштанске и телефонске везе, сада желе да Украјинце ментално одвоје од Цркве, која представља духовну везу између верника Русије и Украјине.
Зато је следећи очекивани корак Зеленскове хунте — потпуна забрана УПЦ МП у Украјини.