Бранко Живковић  рођен је 1876. у селу Јарку код Сремске Митровице. Гимназију и филозофски факултет завршио је у Загребу. Био је 4 семестра слушач техничког факултета у Бечу. Још као студент и касније као професор истицао се у националном раду и у борби. Док је службовао у Аустроугарској монархији био је често премештан. Пре Првог светског рата истицао се у оснивању  соколских друштава и у националном, културном и просветном раду због чега је за време Првог светског рата био прогоњен и хапшен. И ако Србин, као млад професор у Бакру основао је Хрватско соколско друштво и био биран за првог старешину. Крајем рата био је најактивнији сарадник Одбора Народног већа у Вараждину.

Ишао је у првим редовима сокола да брани Међумурје и Прекомурје од препада. Када је био други пут са службом у Бјеловару, као подстарешина Српског соколског друштва, радио је на уједињењу Српског и Хрватског соколског друштва. У Бјеловару је био неко време градски одборник. После 1919. постављен је за директора гимназије у Земуну. (1)  После 1919. за првог старешину земунских сокола изабран је др. Сава Недељковић. Кад је после годину дана захвалио на положају, изабран је Бранко Живковић. У свом говору  поводом 30 годишњице  Соколског друштва Земун Матица као старешина споменуо је поред осталог соколска таборовања под шаторима у Макарској, Александрову и Оребићу и набавку спортских чамаца помоћу којих се почео развијати спорт на води. Истакао је  још да  је у окриљу друштва Земун основан први Руски соко 1922. Прва мисао о оснивању руског сокола поникла је 1922. међу Русима у Земуну. Обратили су се соколском друштву за савет и помоћ. Бранко је сматрао да им се пружала прилика да се Русима и на тај начин помогне, за сва она добра која је руски народ учинио  нама. Из руског друштва поникао је Покрајински Савез Руских Сокола у Југославији. (2)

На челу земунских сокола био је 17 година. Соколско друштво у Земуну по свом раду, спадало је међу прве у Савезу Сокола. Од оснивања  Соколске жупе Београд  био је низ година заменик старешине све до 1930. Од 1929. до 1935. био је старешина жупе. Од 1929. до смрти био је  члан старешинства Савеза сокола где је вршио  дужност савезног господара.  Од  своје 21 године, када је 1897. ступио у службу у Бакру, непрестано је учествовао у сваком соколском послу. Није познао умор. Све до своје смрти био је на челу и радио у многим националним и културно-просветним установама, не водећи рачуна о слободном времену, здрављу и жртвама, ма колике оне биле. Био је до смрти председник месног одбора Јадранске страже у Земуну и члан Обласног одбора у Београду. Био је оснивач и дугогодишњи подпредседник Југословенског професорског друштва. Главни покретач кредитне и припомоћне задруге Професорског друштва. Био је оснивач и председник Југословенског академског певачког друштва у Земуну. Члан управе Месног Црвеног Крста и председник кураторија фонда и Народног дома краља Александра I у Земуну. Био је оснивач и  почасни председник Заједнице дома и школе при Земунској гимназији. Одликован је орденима св. Саве IV, III и II степена, као и орденом Југословенске круне IV и III степена. Желео је да у Баћинцима прослави своју крсну славу у кругу породице свог сина и да присуствује крштењу свог унука. Из своје канцеларије Савеза Сокола, где је завршио свој одговор, на 8 куцаних страница, по питањима соколског рада, отишао је на станицу. Старешина Соколског друштва Земун-Матица Бранко Живковић умро је 6. маја 1937. у 61 години. Ковчег је био изнет из Народног дома краља Александра I у Земуну. Цео Земун био је на ногама и сатима правио шпалир док се кретала непрегледна погребна поворка. До гроба испратили су га многи поштоваоци. На сахрани пред соколима је ишла Управа ССКЈ. Најбројнији су били земунски соколи. Присуствовали су и бројни соколи из Београда. Управа жупе Београд одлучила је да Бранкову слику извеси у просторијама жупе.  (3)  Соколско друштво Земун Матица, да овековечи успомену на свог дугогодишњег старешину, поставило је у Народном дому краља Александра I  спомен-плочу са бронзаном сликом  Бранка Живковића. Откриће спомен-плоче било је 20 фебруара 1938. у присутности свих корпорација, тако да је велика сала Народног дома краља Александра I била дупком пуна делегата свих установа  и грађана. (4)

О откривању спомен-плоче писали су у часопису Соколске жупе Осек „Братство”. Соколско друштво Земун Матица открило је  спомен-плочу са његовим ликом и исписаним речима : „Старешина брат Бранко Живковић заслужан је за Соколство”. Спомен-плоча била је изливена од бронзе. Свечаном откривању присуствовала су многа национална, културна и просветна друштва у којима је Бранко Живковић сарађивао. Од стране Савеза сокола биле су старешине Паунковић и Смиљанић, а од стране министарства просвете М. Војиновић, те делегати жупа Београд, Осијек и Бјеловар и многих соколских друштава. Говорили су делегати многих друштава, а неки од њих предали су друштву Земун Матица спомен дипломе.(5) Месни одбор Јадранске страже у Земуну, овековечио је успомену на свог дугогодишњег председника и заслужног јадранског стражара, Бранка Живковића, уписавши га као члана утемељитеља Јадранске Страже. Искористили су откривање  спомен-плоче да предају диплому утемељивача породици. Диплому је уручио председник  Месног одбора Јадранске страже у Земуну Коста Теодоровић, директор гимназије, уз учешће целокупне управе, чланства и подмладка Јадранске страже. Бранко Живковић  није својим радом задужио само месни одбор, чији је члан био од оснивања Јадранске страже и вишегодишњи подпредседник и председник, ни Обласни одбор у Београду чији је био активни члан управе, него је он задужио целу Јадранску стражу као референт министарства просвете за поморске академије, настојећи да придигне поморство. (6)

Бранко Живковић био је један од прегалаца који су учествовали у припреми борбе за ослобођење и уједињење, због чега је пре рата био премештан, а за време Првог светског рата био прогоњен и хапшен. Учествовао је као добровољац у борбама у Прекомурју. После ослобођења наставио је свој самопрегоран рад у националним друштвима, без одмора све до смрти. Као соколски старешина у Земуну пружио је помоћ у оснивању руског сокола у Земуну. Руско соколско друштво у Земуну било је најактивније руско соколско друштво у Југославији и седиште Покрајинског савеза руског соколства у Југославији. Био је истакнути члан многих националних удружења. Бранко Живковић  je  пример прегаоца који  је истрајно радио за народ.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. А. Штефан, „У спомен и славу брата Бранка Живковића”, „Око соколово”, Београд, 19,21,22 јуна 1937, бр. 7, стр. 166-168;
  2. Бранко Живковић, „Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 200;
  3. А. Штефан, „У спомен и славу брата Бранка Живковића”, „Око соколово”, Београд, 19,21,22 јуна 1937, бр. 7, стр. 166-168;
  4. „Признање заслужним Јадранским стражарима”, „Јадранска стража”, Сплит, мај 1938, бр. 5, стр. 208;
  5. Јосип Богнер, „Откривање спомен плоче покојном брату Бранку Живковићу”, „Братство”, Осијек”, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 42;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *