„ПРАЗНИК ВОДЕ“ – ПОЕЗИЈА ДАНИЈЕЛА ПИКСИЈАДЕСА У ПРЕВОДУ ВЛАДИМИРА БАБОШИНА

Празднество воды / Даниел Пиксиадес ; перевод Владимира А. Бабошина. – Санкт-Петербург, 2021 г.

Поштовани читаоче! Скрећемо вам пажњу на књигу, која донекле омогућава да се стекне утисак о стваралаштву једног од најпознатијих југословенских писаца „у расејању“ – Данијела Пиксијадеса. На стваралаштво овог изузетног човека утицало је много фактора, који су променили и судбину његове отаџбине, Југославије, па и његову личну. Његова биографија обилује многим упечатљивим догађајима, а списак стваралачких достигнућа неће оставити равнодушним читаоце разних узраста. Његовом перу припадају књиге, које је објављене на словачком језику:

Vlny kotvy vlny, „Obzor“, Novi Sad, 1974.

Úlet za srdcom, SVC, Bačsky Petrovec, 2011.

Zbrazdene nebo, SVC, 2014.

Toky, SVC, Bačsky Petrovec, 2016.

Klaniam sa trsu, SVC, Bačsky Petrovec, 2017

Kaleidoskop, SVC, Bačsky Petrovec, 2017

Zápisky bez poradia, Artprint, Novi Sad, 2018.

Д. Пиксијадес је и аутор књига за децу на словачком језику:

Morska Riša, SVC, Bačsky Petrovec, 2009.

Slávnosť, SVC, Bačsky Petrovec, 2017.

Rybka Žiara, SVC, Bačsky Petrovec, 2015.

Slneční pútnici, SVC, Bačsky Petrovec, 2017.

На српском језику је изашла збирка поезије „Бити изван“ (Kултура, Бачки Петровац, 2003), у којој је аутор објединио своје стваралаштво, које је до тада објављено на српском језику. То изадаваштво је објавило још две збирке поезије на српском језику: „Kа срцу земље“ (2005), „Одасвуд сјевер“ (2006). У 2015. години штампана је на српском језику књига мемоара „Записи без редоследа“, издаваштво „Прометеј“, Нови Сад. Осим тога на светлост дана су изашле:

Svečanost vode, Alma, Beograd, 2017.

Putokaz ka zvijezdi, Alma, Beograd, 2017.

Putnici na jug, Alma, Beograd, 2017.

Prvijenci i ostaci, Alma, Beograd, 2017.

Sunčani putnici, SVC, 2018.

Радови Д. Пиксијадеса објављени су на енглеском језику:

Interlude, Emerson Street Printing, Thunder Bay. May 2011.

Road sign toward the stars, LULU Press, 2017.

Celebration of water, LULU Press, 2017.

Road sign toward the star, AMAZON, 2019.

Celebration of water, AMAZON, 2019.

На немачком језику је објављена збирка песама „Das Fest des Wassers“, БKЦ, Ново Милошево, 2019.

Збирка пред вама носи назив „Празник воде“, а представља преиспитану и допуњену верзију збирке песама, писаних у различито време. О томе говоре и наслови пет поглавља књиге,  са којима сагласје можемо да нажемо у његовој библиографији: „Шутња и глас“, „Kа срцу земље“, „Зов“, „Празник воде“, „Узорано небо“.

Аутор се у својим стиховима обраћа обичном човека, свима нама, он говори о обичним стварима, али ставља у своје речи сакрални, пророчки смисао. Он говори о личном развоју и личној одговорности сваког човека према читавој земљи.

У својој пророчкој интерпретацији упозорава на опасност од нестанка хришћанске цивилизације, на неодговорни однос према природи и нарушењу њене хармоније, које на најнепосреднији начин утиче на психичко стање друштва и одређене личности. Посебно истакнуто та тема звучи у песми „Преображење“:

…мисли ће се ускомијешати као ждријепци

пред олујом

нејаки ће пожељети моћ слонова

рибе ће први пут хтјети да изговоре рибљу мисао

мрави ће хтјети да постану дивови у трави

која ће пропјевати од коријена

јер ће јој у крвотоку отпочети

видљиво и за свјет несхватљиво кретање…

Kретање, које има свој правац:

…због сусријета са небеским птицама

потонуће сва копна лажима усијана

а човјек ће истовремено постати

и бог и ђаво у својој моћи…

Али свет је као клатно, он настоји да се врати у стабилно стање, какво год оно било, а човеку је припремљено покајање:

…и престаће све

јер ће пепео бити развејан по копну и мору.

вратиће се воде у своје токове

и нико неће хтјети да се покрене

и да се преобрази у друге облике

трава ће постати трава

риба ће занијемити

а човјек

човјек ће нарицати

и потонуће у мутну ријеку

својих суза и гријехова

и би дан

и би ноћ…

У поеми „Kораци“ позивају се сви људи на узајамно разумевање:

Сјединити путеве и пруге

и стазице што одасвуд долазе

чак и козије стазе

у сунчев зрак

јер свуда живе очи

и гледања и потреба

за кором хљеба и љубави

мекоћом лежаја и сна

Француски песник Рене Шар је рекао: „Поезија, као траг стреле, претпоставља напети лук, предмет заробљен у својој чврстоћи, стрелу усмерену у даљину и која не налази мирноћу, док је лук не отпусти у њено одлучно кретање, када су лук и тетива једнаки у томе што нису једнаки, у двоструком и појединачном кретању напетости.“

По овој аналогији, песник је исти тај стрелац, који затеже лук и пушта стрелу поезије у лет да би она достигла свој циљ, односно дошла до свог читаоца.

Надамо се да ће рускоговорни читалац и љубитељ поезије бити у стању да цени филозофско-поетски рад Данијела Пиксијадеса.

Владимир Бабошин

Превела с руског Дајана Лазаревић