„Хрват није народност – то је дијагноза“. (Брана Црнчевић)
- Етнопсихопатологија Хрвата која се огледа у снажној сатанистичкој острвљености, упорно је негована већ најмање четири стотине година.
- Засновано на историјским изворима, може се показати да код многих Хрвата постоји сладострасно убилачко понашање како над протестантским становништвом против кога су их у верским ратовима с почетка 17. столећа пујдали и слали њихови феудални аустријски господари, тако и касније, у 20. столећу, над српским народом у оба светска и једном грађанском рату (1991–95), где су деловали као крволочни ватикански крижари.
- Што је најгоре, Хрвати се за све своје монструозне злочине нимало не кају, већ, напротив, песмама славе своје непојамне „подвиге“, па се с правом можемо упитати не спремају ли се они (што су вазда „за дом спремни“) за нове покоље и крволочна иживљавања над преосталом српском, ромском и другом нејачи нижих раса!?
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Педесет седам начина убијања
Данас је израелски професор Ефраим Зуроф (рођен 1951) водећи светски стручњак на пољу истраживања геноцида. Господин Зуроф је у својим истраживањима хрватског бестијариума препознао и пребројао чак 57 (педесет седам!) начина крволочног убијања већином српских, јеврејских и ромских жртава у логорима и стратиштима тзв. Независне државе Хрватске за време Другог светског рата. Убијањима су претходила маштовита дијаболична мучења и садистичка иживљавања која нормалној људској особи не би могла пасти напамет.
„Боже, сачувај нас од куге, рата и Хрвата!“
У тридесетогодишњем верском рату (1618–38) у Немачкој, у армији Хабсбуршког цара учествовали су многи римокатолички народи и поданици моћне Аустрије (Мађари, Италијани, Пољаци и други), али су преживели немачки лутерани по злу понајвише запамтили Хрвате којих је, према хрватским повијесничарима, под вођством Јураја Петог Зринског и његовог сина Николе, било не више од осамсто педесет „бораца“.
Енглези, који у овом рату нису учествовали, у књизи „Тугованка над Немачком“ („The Lamentations of Germany“, London, 1638), речју и сликом непристрасно су описали сва ужасна иживљавања хрватских „крижара“. Илустратор Филип Винсент (Philip Vincent) је сликом приказао побеснеле монструме како су се сатанистичко–садистички иживљавали над недужним немачким грађанима (женама, децом, старцима, лутеранским свештенством…):
- присиљавали су лутеранске пасторе да се моле пред олтаром док су их клали;
- силовали су жене у цркви;
- вадили људима очи;
- дерали им кожу;
- резали женама руке и ноге;
- пекли живе људе;
- чупали прсте ужетом;
- дерали људима лице;
- резали нос и уши и правили од њих привеске;
- бацали жене у реку;
- сипали људима мокраћу кроз цев у стомак;
- ЈЕЛИ НОВОРОЂЕНЧАД; итд, итд…
Зато је над улазом у Катедралу у Магдебургу, немачком граду у коме је 1630. године за само три дана 850 Хрвата поклало више од 25 хиљада људи, жена и деце (!!!), било уклесано „Gott, behutte uns von Pesten, Krieger und Kroaten!“ што у преводу значи „БОЖЕ, САЧУВАЈ НАС ОД КУГЕ, РАТА И ХРВАТА!“
Ова кратка молитва важи у свим временима до данас, јер се етнопсихопатологија Хрвата, као трајна дијагноза, не мења.
Видели смо то недавно на „концерту“ веселих попијевки домољубивог Марка Перковића Томпсона у Загребу коме је присуствовало и са њим пјевало пола милијуна за дом спремних Хрвата.
Опрости им, Боже, јер не знају шта раде.
Или можда ипак знају?