Да ли су могући заједнички филмски пројекти Русије и САД?
- Трамп је наредио увођење 100% царина на страну филмску продукцију.
- И то је, заправо, озбиљан ударац.
- Јер страна (за САД) кинематографија ионако се јуначки бори са холивудским филмовима. А сада се гура у унапред изгубљену позицију.
- Проблем је у томе што је Трамп прилично неписмен човек, да не кажем – неук, па се његово разумевање многих процеса углавном заснива на два једноставна постулата повезана са новцем.
- Први: ништа лично – само бизнис. Други: од стоке се добијају месо и маст, од људи – новац.
- У складу с тим, Трамп у већини случајева и делује
АУТОР: Платон БЕСЕДИН
Велики пријатељ Русије – а заправо и није пријатељ – Доналд Џон Трамп, без сумње, одлично зна да прави бизнис. Још боље му иду бомбастичне изјаве које, благо речено, не остварују увек. Ипак, некима се свиђа то што је Америка пре свега, и што би под Трампом поново требало да постане велика. Пре свега – кроз новац. А ту је Трамп кренуо озбиљно, склапајући уговоре, претећи таксама и санкцијама.
И у филмској индустрији. Можда вам је та вест промакла, али вреди је знати. Ево ње: Трамп је наредио увођење 100% царина на страну филмску продукцију. И то је, заправо, озбиљан ударац. Јер страна (за САД) кинематографија ионако се јуначки бори са холивудским филмовима. А сада се гура у унапред изгубљену позицију.
Трамп сматра да филмска индустрија у САД „врло брзо умире“ због подстицаја које друге земље нуде америчким филмским ствараоцима. „Желимо да се филмови поново снимају у Америци!“ – наредио је господин председник. То значи да се царине односе и на увоз и приказивање страних филмова у САД, као и на снимање холивудских филмова у иностранству – које би сада требало да се врати у САД. Јасно је да је то често скупље и мање исплативо. Како то разумети?
Очигледно је да ће снажно страдати холивудски центри у другим земљама, пре свега у Великој Британији, Аустралији и Новом Зеланду. Ако гледамо из перспективе Американаца, постоји искушење да се каже: одлично, сад ћемо гледати домаће. И изгледа тако, али у стварности није. Јер филмско тржиште је заиста огромно и већина људи је навикла на ту разноврсност. Јасно је да ће Трампове царине значајно сузити то тржиште, што ће, заузврат, довести до пада квалитета.
Ипак, с бизнис стране, све је и сложено и једноставно у исто време. Страни филмски ствараоци биће приморани да се уклопе у холивудски систем – да делују директно у његовим оквирима. То се, уосталом, већ одавно догађа, јер нема сумње да је америчко филмско тржиште хегемон који прогута све остале. Желиш славу и новац? Хајде у Нови свет, пријатељу – тако је било цео век, и тако ће, вероватно, остати. Сада ће, међутим, борба за место под калифорнијским сунцем бити још жешћа.
У међувремену, Трампове најаве увођења 100-процентних царина на страну филмску продукцију већ су изазвале негативан ефекат. Саме најаве – јер, да подсетим, царине још нису званично уведене. Акције филмских компанија су пале, што се негативно одразило на све. Уопште, филмска индустрија на Трампову изјаву гледа углавном негативно. Али када је то њега икада зауставило?
Проблем је у томе што је Трамп прилично неписмен човек, да не кажем – неук, па се његово разумевање многих процеса углавном заснива на два једноставна постулата повезана са новцем. Први: ништа лично – само бизнис. Други: од стоке се добијају месо и маст, од људи – новац. У складу с тим, Трамп у већини случајева и делује. Али филм као део културе, чак и савремени филм, свакако је суптилнији, сложенији процес него што му се чини.
На пример, не треба заборавити да Холивуд није амерички производ – или барем не искључиво амерички. То је резултат тог чувеног „топионичког лонца“, али у уметности. Најбољи филмски ствараоци – редитељи, сценаристи, глумци итд. – долазили су у Холивуд да остваре своје снове и амбиције, а америчка филмска индустрија их је користила и трошила. Једноставан бартер. Холивудски филм – и најбољи и најгори – не би био могућ без странаца.
И да, наравно, поставља се логично питање: да ли се трамповско искуство са царинама у филму може пренети на друге земље? Без сумње, може. То ће, додуше, изазвати велики број економских проблема. Али истовремено постоји шанса да поново добијемо, условно речено, национални филм. Онај који је изгубљен 80-их, када су блокбастери појели све остало, а синематограф постао стандардизован. Као последица тога, по природи ствари, више не може да се појави француски филм у духу Годара и Трифоа, или италијански у стилу Антонионија и Фелинија.
Русија је, у извесној мери, већ реализовала слично искуство. Многи холивудски филмови код нас су забрањени за приказивање. То је довело до појаве великог броја руских филмских продукција, али будимо искрени – већина њих је отворено слабог квалитета. Штавише, ти наводно руски филмови прављени су по тим истим холивудским стандардима, и то не најбољим. Зато, ако се већ ограђујемо од остатка филмског света, онда то не треба чинити искључиво ради профита (иако, наравно, без тога данас не иде), већ и у настојању да се створи достојан филм; наглашавам – свој филм. Засад та мисија делује као неиспуњена.
И, ако ћемо искрено, било би одлично, упркос Трамповој дрскости, направити неколико (почети с мањим) заиста великих међународних филмских пројеката. Можда укључити и саме Американце – нешто заједничко, монументално, што ће задивити светску публику. То би могло да донесе и врхунски филм, али и да утиче на међународни положај Русије. Та чувена „мека моћ“. У суштини, ићи обрнутим путем и стићи до резултата. Зашто да не? Треба пробати.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/05/21/posledniy-kinozlodey-tramp-protiv-inostrannykh-filmov.html