У КРЕМЉУ БИЛИ И ПАТРИЈАРХ КИРИЛ И МИТРОПОЛИТИ ИРИНЕЈ И АНТОНИЈЕ
* Владимир ПУТИН: Знам да Српска Православна Црква даје значајан допринос јачању односа наших народа, који традиционално одржавају најтоплије, најближе, најповерљивије савезничке односе… Руско-српски односи увек имали посебан карактер, а такође и у наше време. То је и зато што нас повезују снажни, дубоки, духовни, заједнички корени
* Патријарх ПОРФИРИЈЕ: Моји претходници – патријарси Српске Цркве – у прошлости су увек били повезани са патријарсима Руске Цркве. И мој претходник, Свјатејши Патријарх Иринеј, је рекао: нама Србима треба… Како је оно рекао? (Митрополит ИРИНЕЈ: Рекао је да наш чамац, који плови немирним морем, увек треба да буде везан за велики руски брод). Хтео сам да кажем да ми осећамо и верујемо да је то истина… Српски народ на руски народ гледа као на један
* Владимир ПУТИН: Председника Србије очекујемо 9. маја у Москви на свечаности посвећеној Победи у Великом Отаџбинском рату. Знамо да је ситуација на Балкану тешка и знамо за ваше напоре да ојачате позицију Србије, укључујући и значај Српског сабора који сте одржали
Патријарх ПОРФИРИЈЕ: Захвални смо вам за подршку и став везано за Косово и Републику Српску и, наравно, Црну Гору – тамо су наш народ и наша црква. Ви добро знате да без ваше подршке и Кине не знам шта би било са Косовом. Молимо Вас да останете при том ставу и учините све што можете. Без Косова и без Републике Српске – српски народ нема перспективе
* Патријарх КИРИЛ: Српска Црква је нама најближа Црква. Српски народ и Српска Црква никада нису издали Русију. Неки словенски народи, нећемо их помињати, под утицајем моћних милитаристичких западних сила привремено су мењали своју оријентацију, па су се затим кајали, али мењали су. Срби никада нису мењали. Та љубав према Русији је, како се каже, можда чак и уграђена у гене српског народа
________________________________________________________________
ВЛАДИМИР Путин се у Кремљу састао са Патријархом Московским и све Русије Кирилом и Патријархом Српским Порфиријем.
Састанку су присуствовали и митрополит Волоколамски Антоније, председник Одељења за спољне црквене везе, и митрополит Српске Православне Цркве Иринеј.
* * *
Владимир Путин: Ваше Светости!
Дозволите ми да вас срдачно поздравим у Москви, али и у овим одајама Кремља, где влада посебна атмосфера. Веома нам је драго да вас видимо.
Знам да Српска Православна Црква даје значајан допринос јачању односа наших народа, који традиционално одржавају најтоплије, најближе, најповерљивије савезничке односе.
Дозволите ми да вам честитам празник Светли Васкрс. То је наш заједнички светли празник.
Већ сам рекао да су руско-српски односи увек имали посебан карактер, а такође и у наше време. То је и зато што нас повезују снажни, дубоки, духовни, заједнички корени.
Увек нам је драго да вас видимо. Председника Србије очекујемо 9. маја у Москви на свечаности посвећеној Победи у Великом Отаџбинском рату.
Знамо да је ситуација на Балкану тешка и знамо за ваше напоре да ојачате позицију Србије, укључујући и значај Српског сабора који сте одржали.
Увек нам је драго да вас видимо. Добродошли!
Патријарх Порфирије: Господине председниче, извините, рећи ћу неколико речи – не говорим добро руски, али све разумем. Са мном је и владика Иринеј, који одлично говори руски.
Хвала Вам што сте нас примили и желим вам срећан Васкрс. Христос Воскресе!
Надам се да је васкрсење наш пут и стварност, чињеница наше вере. То значи да је победа позната и да зависи од воље Божије. А ми морамо да урадимо оно што зависи од нас.
Хтео бих да Вам се захвалим за све што радите на нивоу вредности. Јер вредносни темељ – а без вредности, без идеологије – не идеологије, како сте Ви рекли, психолошки, него суштински – немогуће је живети.
Од вере све зависи: како верујемо – такав нам је живот, такве су нам речи и тако даље.
Ви знате и сами сте рекли да су у прошлости односи наших Цркава увек били односи љубави и помоћи Руској и Српској Цркви. Мислим да је тако и данас… Да, тако изгледа?
Патријарх Кирил: Да.
Патријарх Порфирије: Моји претходници – патријарси Српске Цркве – у прошлости су увек били повезани са патријарсима Руске Цркве. И мој претходник, Свјатејши Патријарх Иринеј, је рекао: нама Србима треба… Како је он то рекао?
Митрополит Иринеј: Рекао је да наш чамац, који плови немирним морем, увек треба да буде везан за велики руски брод.
Патријарх Порфирије: Хтео сам да кажем да ми осећамо и верујемо да је то истина.
Морам да вам кажем да знате, а Ви то већ знате, али морам поново да кажем да српски народ на руски народ гледа као на један. Понекад може бити да Срби имају велику наду, а нада више зависи од Русије, руске политике, него од српске политике. Можда је то парадокс.
Био сам у Јерусалиму пре две недеље и разговарао са Патријархом Јерусалимским, много смо разговарали. Није знао да ћу бити у Москви. А када смо причали о православљу глобално, рекао ми је: „Ми, православци, имамо један адут. Питао сам: “Који?” „Владимира Путина“, рекао ми је он.
Те речи кажу све.
Морам да нагласим да смо вам захвални за оно што се тиче Ваше подршке и става везано за Косово и Републику Српску и, наравно, Црну Гору – тамо су наш народ и наша црква. Ви добро знате да без ваше подршке и Кине не знам шта би било са Косовом.
Био сам тамо на Васкрс, служио патријаршку литургију – то је престоница Патријарха Српског.
Молимо Вас да останете при том ставу и учините све што можете. Јер – без обзира на политику, без обзира на људе, без обзира на вести које имамо – без Косова, могу рећи, и без Републике Српске, српски народ нема перспективе.
Наравно, са председником смо у веома добрим односима и он Вам је послао поздраве и рекао ми да ће бити овде 9. маја без обзира на прилике у Европи и тако даље.
Наша позиција по питању Косова, по питању Републике Српске и Црне Горе, мислим и осећам да зависи и од позиције руске државе, Руске Федерације на глобалном нивоу.
Моја жеља и жеља већине у нашој Цркви је да у будућности, ако дође до нове геополитичке поделе, да будемо чврсто у том руском окружењу.
Митрополит Иринеј: У Руском свету.
Патријарх Порфирије: Да, у Руском свету, у православном свету. А о Православљу смо разговарали са Свјатејшим Патријархом, није то тако једноставно.
А ми имамо ових дана и револуцију. Како се то зове?
Митрополит Иринеј: Обојена.
Патријарх Порфирије: Обојена револуција – Ви то знате. Надам се да ћемо то искушење победити, као што сте Ви рекли. Јер знамо и осећамо да центри моћи са Запада не желе да развијају идентитет српског народа и културе.
Хвала вам за оно што сте рекли, и нека вам Бог да снаге и мудрости. Наше молитве су увек са Вама и надам се да Господ помаже.
Владимир Путин: Ваша Светости, говорили сте о идентитету. Тиме се бави Црква уопште и Руска Православна Црква под руководством Свјатејшег Патријарха Московског и све Русије. Свјатејши Патријарх улаже много напора да ојача наше традиционалне вредности, наше духовне основе.
И увек, када се сретнемо, сетимо се и причамо о нашој браћи у Православљу, и то је позиција Свјатејшег Патријарха. Сигурни смо да у разговорима са Вама он о томе стално говори.
Ваша Светости.
Патријарх Кирил: Дубокопоштовани Владимире Владимировичу!
Веома ми је драго што се овај састанак догодио и што се одржава.
Од свих Помесних Православних Цркава Српска Црква је најближа Руској Цркви – и по култури и по језику. И ако говоримо о историји: наше земље никада нису ратовале, а и ако јесу, онда само раме уз раме против неког другог.
И та љубав према Русима, према руском народу, према руској цркви, она је органски укључена у културу Србије и српског народа. Зато су они за нас најближи пријатељи, наша сабраћа – и по духу и по животној филозофији. То има врло велики значај: и онда када заједно разговарамо о проблемима и када се састајемо на међуправославним скуповима.
Српска Црква је нама најближа Црква. И не кажем то пригодно, зато што овде седи Патријарх Српски, већ је то баш тако.
А онда, ако узмемо историју, српски народ и Српска Црква никада нису издали Русију. Неки словенски народи, нећемо их помињати, под утицајем моћних милитаристичких западних сила привремено су мењали своју оријентацију, па су се затим кајали, али мењали су.
Срби никада нису мењали. Та љубав према Русији је, како се каже, можда чак и уграђена у гене српског народа.
Све то има велики утицај на међуцрквене односе. Ми смо увек истомишљеници. А када се покрену неке расправе на међуправославним скуповима, увек осећамо подршку Српске Цркве.
А онда, наравно, још нешто желим да кажем: Срби су, наравно, западније од нас, тако је Господ одредио. То је Црква која се лицем у лице практично суочава са западним светом, од кога се може добити, а вероватно су и добијали, много корисног и на научном и на културном пољу.
Али то што се данас дешава са људским моралом, са етиком на Западу – да, рећи ћу гласно, без устезања – цела та ствар је демонска.
Патријарх Порфирије: Да.
Патријарх Кирил: Зашто демонска? Зато што је посао демона да натера човека да изгуби разлику између добра и зла. Не. Постоји алтернативно понашање. Црква каже: „Тако се не сме“. И реч Божија каже: „Тако се не сме“.
А савремена секуларна култура каже: “А зашто? Не, човек је слободан да се понаша како год жели. То је само слобода избора.”
Тај приступ руши моралне темеље људског постојања, а за тим могу да уследе страшне цивилизацијске катастрофе. Јер ако се разруши тај интегритет људске личности, одатле се онда све руши. Руска Православна Црква, као што знате, стоји на тим позицијама, ми их бранимо на међународним скуповима. Али и нама су, наравно, потребни овако добри савезници.
Од свих Помесних Православних Цркава, то кажем не зато што је Његова Светост данас овде, већ на основу сопственог искуства, Српска Црква је Црква која је увек са нама. А Србија је земља која никада није издала Русију.
Нећу помињати друге словенске земље које су под утицајем моћних политичких и војних сила на неко време изгубиле добре односе са Русијом. Србија је увек остала уз нас. Зато сам веома срећан због данашњег састанка.
Ти људи који су данас овде за овим столом, и Његова Светост и Владика Иринеј, они су заиста духовне вође свог народа. И знам какве добре односе у свом срцу имају према Русији и према Вама лично. Зато је за мене данас, емотивно, овај догађај заиста подиже дух – то што смо се сви ми срели. Али надам се да ће то бити праћено добрим последицама у развоју односа између Руске Цркве и Српске Цркве и Србије и Русије.
Владимир Путин: Ваша Светости, поменули сте шта се дешава западно од нас. Сви добро знамо, сви смо видели, били смо сведоци вашег сусрета са римским папом, који нас је напустио ових ускршњих дана. То, чини ми се, говори и о томе да на Западу још увек постоје људи, постоје снаге, и духовне снаге, које теже да обнове односе и да оживе духовна начела.
Патријарх Кирил: Савршено тачно.
Владимир Путин: Западна култура – ма шта ко говорио – заснива се на хришћанским принципима.
Патријарх Кирил: Ви сте врло исправно подсетили на покојног папу. Био је то човек прилично чврстих ставова и убеђења, упркос томе што је на њега вршен велики притисак – такође у смислу захлађења односа са Руском Црквом.
Он је већ у другом свету, па могу смело, не тражећи његову дозволу, да га цитирам. Када су га врло снажно притиснули, опростите ми на грубој речи, рекао је само кратку реченицу: „Не свађајте ме са Кирилом”. Окренуо се и отишао.
А на њега су утицали његови најближи сарадници: да је потребно променити курс и да се не сме – а то је, да тако кажем, било повезано са руском политиком.
Та реченица – „Не свађајте ме са Кирилом” – стално ми је била у сећању и у свести док је био жив. Односи су нам били добри. Сада га је Господ позвао на онај свет, али су успомене на њега најбоље по питању односа према Русији и Руској Цркви.
Владимир Путин: Моје такође. Срели смо се више пута. Он се очигледно – могу то да тврдим – добро односио према Русији.
Имајући у виду његово латиноамеричко порекло и расположење огромне већине грађана латиноамеричких земаља, вероватно је и он то осетио и градио је односе се Русијом на најдобронамернији начин.