Док Хрватска све отвореније флертује с усташким насљеђем, припадници јеврејске и српске заједнице страхују од новог таласа мржње.
Хрватска, земља чланица ЕУ и савезник Израела, већ годинама води двоструку политику: једну у дипломатским салонима, другу на улицама, стадионима и концертима. Док се у Берлину на међународним конференцијама декларише борба против ревизије историје, на домаћем терену буја култура негирања и величања проусташке прошлости.
Концерт који открива право лице нације
Најупечатљивији примјер тренутног друштвеног амбијента је предстојећи концерт Марка Перковића Томпсона, пјевача познатог по отвореној проусташкој реторици. Концерт заказан за 5. јул 2025. године на загребачком Хиподрому већ је оборио свјетски рекорд по броју продатих улазница — 281.774 карте, чиме је надмашен претходни рекорд Васка Росија из 2017.
Овако масовна подршка пјевачу који редовно користи поздрав „За дом спремни“ — еквивалент нацистичком „Зиг Хајлу“ — дубоко забрињава припаднике јеврејске и српске заједнице у Хрватској. Није у питању само музички догађај, већ симптом дубље историјске и моралне кризе.
Јасеновац — мјесто затирања и заборава
Израелски лист Тајмс оф Израел недавно је објавио опширан извјештај поводом обиљежавања Јом Хашоа, дана сјећања на Холокауст. Дарко Фишер, један од 140 још живих преживјелих из времена усташког режима, упозорава да је логор Јасеновац био „горе него Аушвиц“:
– Имали су крематоријуме и мјеста за масовна убиства, али и просторе за физичко и психолошко мучење. Тамо су убијени и моји рођаци. Ја сам преживио случајно – рекао је Фишер.
Током Другог свјетског рата, на територији НДХ убијено је више од 30.000 Јевреја, а укупно је страдало стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашистички оријентисаних Хрвата. Ипак, у данашњој Хрватској нема ниједног споменика посвећеног искључиво јеврејским жртвама усташког терора.
Мејнстрим национализам и државна шутња
Зоран Фербер, генерални секретар Јеврејске заједнице у Хрватској, упозорава да националистички екстремизам добија све ширу друштвену подршку:
– Предложили смо закон сличан њемачком, којим би се усташка симболика третирала као кривично дјело, али нико нас није подржао. Нико у власти неће то да дира – каже Фербер.
Примјери су бројни. Бивши предсједник Хрватске 2016. је усликан с усташком заставом у Канади. Поздрав „За дом спремни“ није забрањен. Нацистички симболи се отворено носе, а хрватски политичари из редова власти избјегавају да јасно осуде усташке злочине.
Невидљиве жртве и прикривени злочини
Тена Бањеглав, истраживачица која води туре о Холокаусту у Загребу, указује на бројне случајеве негирања:
– Мјештани острва Паг, гдје је постојао концентрациони логор, негирају да се ишта догодило. Израелску филмску екипу која је 2015. дошла да снима документарац, буквално су истјерали – рекла је она.
Она истиче да чак и када Хрватска предсједава Међународним савезом за сјећање на Холокауст, догађаји се одржавају искључиво на енглеском — како домаћа јавност не би разумјела садржај.
Опасна будућност и глас разума у тами
Александар Цветковић, јеврејски активиста, отворено каже да Хрватска не жели да призна ко је убијао Јевреје:
– Ми немамо ниједан споменик који јасно каже: усташе су убиле ове људе. Све се подводи под “жртве фашизма” као да су страдали у саобраћајној несрећи, а не у државно организованом покољу – каже он.
Цветковић упозорава да је 60% Јевреја у Хрватској у поодмаклим годинама, и да 20 до 40 њих умире годишње. Заједница се гаси, а подршка државе је симболична.
Израелски савезник, домаћи ревизиониста
Иако се израелски званичници често позивају на „пријатељство“ са Хрватском, суштина проблема остаје нетакнута. Усташки злочини се не кажњавају, историја се фалсификује, а гласови разума све су тиши.
Хрватска се налази на опасном путу — не само као друштво које не жели да се суочи с прошлошћу, већ као земља у којој се она свјесно рехабилитује.
ИЗВОР: ИН4С