• Геноцид на Козари и у Поткозарју, током Другог свјетског рата и усташке Независне Државе Хрватске, један је од највећих злочина над Србима уопште и може се сматрати за српски Зид Плача

Офанзива на Козару усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада.

Затирање народа

Уз подршку мађарских ријечних бродова, 40.000 њемачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне територије козарске области.

У опкољеном подручју збјег са око 80.000 српских цивила бранило је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда.

Послије 50 дана тешких борби, у којима су махом српски партизани испољили масовни хероизам, те након погибије 1.700 бранилаца, мјестимично је пробијен обруч и спасено је нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи ипак надјачали.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године након 38 дана огорчених борби и великог отпора Срба.

Спалили су и опљачкали сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 српских цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.

Био је то испланирани геноцид. Убијана су дјеца, људи средње доби и старци.

Окупатори су ликвидирали чак и домаће животиње и стоку.

Неравноправна битка

У прољеће 1942. године партизанске јединице, које су знатном већином чинили Срби избјегли из својих кућа пред усташама, у централној и западној Босни ослободиле су Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Приједор.

Затим је 20. маја основана Прва крајишка бригада. Слободна територија простирала се од ријеке Саве до планина Козаре и Грмеча.

Њемачке снаге, уз велико учешће усташа и домобрана, организовале су напад на Козару као најактивније жариште отпора.

Козарске Србе и партизанске снаге напало је 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, те 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са пет топовњача ријечне флотиле.

Партизанска формација на Козари – Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Пробој и страдање

Напад је почео 10. јуна и кренуло је систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успјешна, након десетак дана почела је да посустаје усљед губитака, замора и нестанка муниције.

Суочени са немогућношћу даљег одолијевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча 3. јула 1942. године у југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође, у сјеверозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан дио Одреда и дио збјега од више хиљада цивила.

Ликвидације, паљевине, транспорти за логоре…

Нападачи су у зору затворили обруч и кренули у „прочешљавање“ Козаре. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника.

Током наредне двије седмице снаге Нијемаца и јединице фашистичке Независне Државе Хрватске – усташе и домобрани – брутално су се обрачунали на српским становништвом које није успјело да прође кроз обруч.

Један број убијен је на лицу мјеста, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намјера да се то подручје потпуно испразни од становништва.

Око 68.000 становника депортовано је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износио је 35.000 људи, од којих је највећи дио страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је услиједила.

Трагедија српске дјеце

Посебно је трагична судбина готово 20.000 српске дјеце, малих Козарчана, који су убијани и исцрпљивани глађу и болестима.

Један дио је спасен и дат на усвајање хрватским породицама, а хуманитарка Диана Будисављевић успјела је да извуче из логора између 10.000 и 12.000 српских малишана.

Током усташко-њемачке злочиначке офанзиве на Козари и Поткозарју убијено је и страдало око 35.000 људи.

Геноцид на Козари и у Поткозарју, током Другог свјетског рата и усташке Независне Државе Хрватске, један је од највећих злочина над Србима уопште и може се сматрати за српски Зид Плача.

ИЗВОР: Катера.Њуз

One thought on “Покушај затирања Срба на Козари”
  1. Невероватна страдања која је наш народ тада поднео.
    Ево једног аутентичног сведочења човека који је кроз те страхоте прошао као дете.
    Сведочење је у склопу друге теме и на другом крају света.
    Јунак приче дуго времена живи у Аустралији и сада је у позном животном добу.
    И ако је прича снимана другим поводом показало се да он још носи живе успомене на страхоте кроз које је прошао и да их је морао исказати и кроз ови причу.
    https://m.youtube.com/watch?v=Z9eCwNooaxk&pp=ygUMZHJhZ2FuIGZpbG1z

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *