Ортодоксни Јевреји су највећа сметња за Нетањахуов режим
- Генерално, након детаљнијег испитивања, испоставља се да је израелско друштво далеко од тога да буде толико хомогено друштвено, а посебно идеолошки, колико га медији (укључујући и руске) понекад приказују.
- Израелске власти све више осећају притисак значајног дела грађана јеврејске државе који не деле идеје ционизма.
- Израелске власти такве грађане називају петом колоном.
- Назив је живописан, али не одговара стварности.
АУТОР: Валентин Катасонов
Многи новинари и политички посматрачи су навикли да повезују концепте „пета колона“ и „Израел“. Имајући у виду да израелска обавештајна служба „Мосад“ ствара агентурне мреже засноване на јеврејским дијаспорама у различитим земљама. И преко тих агентурних мрежа, названих пета колона, међународни ционизам унапређује своје интересе широм света. Али испоставља се да израелске власти и неке јавне личности верују да постоји и пета колона унутар саме јеврејске државе, која спречава ционисте да воде своју домаћу и спољну политику. И ову пету колону у Израелу пре свега не чине Арапи или Руси, већ они грађани Израела у чијим пасошима пише „Јеврејин“. Овде је, посебно, др Зеев Јицар, суоснивач израелског форума „За грађанску солидарност“, објавио упечатљив чланак-манифест „„ПЕТА КОЛОНА“ У ИЗРАЕЛУ“. У њему читамо: „Само национално јединство може да се одупре предстојећој катастрофи, која је проблематична не само због застарелог државног система и разноликости народа, већ и ПРИСУСТВА „ПЕТЕ КОЛОНЕ“ УНУТАР ЗЕМЉЕ. Не мислим на арапско становништво, које нас, као и већина муслимана у свету и „левичари“ који их подржавају у Европи и Америци, види као колонизаторе, већ међу јеврејским народом – грађанима државе Израел.“
Већ сам писао о томе да милиони Јевреја који живе у Новом и Старом свету, и другим крајевима света, противе се агресивној политици Израела на Блиском истоку. А неки од тих Јевреја заузимају још принципијелнији став, противећи се ционизму и подржавајући Резолуцију УН бр. 3379 (1975) којом се ционизам признаје као облик расизма и расне дискриминације. Па чак и захтевају укидање одлука УН о стварању државе Израел из 1948. године. И такав антиционистички покрет у свету добија на снази. Посебно сам писао о чињеници да је у јуну ове године у Бечу, у Аустрији, одржан први јеврејски антиционистички конгрес. На састанку је учествовало више од 1.000 антиционистичких Јевреја и њихових истомишљеника из целог света. О томе сам писао у чланку „Јевреји против ционизма“.
Два месеца након овог конгреса, одиграо се још један важан антиционистички догађај. Реч је о масовним скуповима против наставка рата Израела против Палестинаца, који су се одржали у недељу, 17. августа. Најзанимљивије је то што се скупови нису одржали у Америци или Европи, већ у самом Израелу. Према проценама, око 500 хиљада људи је учествовало на скупу у Тел Авиву. Други велики протести одржани су у Јерусалиму, Хаифи, Бершеби и неколико мањих градова. Укупно је у протестима у Израелу учествовало око милион људи. Демонстранти су блокирали путеве и аутопутеве, захтевајући прекид рата. Било је позива израелској влади да поништи одлуку о заузимању града Газе и других подручја Појаса Газе. Готово сви демонстранти били су Јевреји. Тренутно, према званичним подацима, у Израелу живи 7,7 милиона грађана јеврејске националности (од укупног броја становника од 10,1 милион људи).
Истина је, према проценама стручњака, приближно милион Јевреја са израелским пасошима живи ван Израела. Дакле, физички, приближно 6,7 милиона јеврејских грађана налази се на израелској територији. Испоставља се да је приближно 15 процената јеврејских грађана који су били на израелској територији учествовало у протестима 17. августа. Зато их израелске власти називају петом колоном, која је потресла темеље јеврејске државе.
Израел је наставио да буде у превирању и после 17. августа. Израелски медији су 26. август назвали даном превирања – на данашњи дан, десетине хиљада Израелаца блокирале су путеве у покушају да присиле Нетањахуа да заустави рат. Поново су израелске власти то назвале сплеткама пете колоне.
Хајде да детаљније погледамо ко је део израелске пете колоне.
Прво, они који првенствено доживљавају тешкоће повезане са перманентним ратом Израела против Палестинаца и суседних држава. Тешкоће су веома различите. Тако је 17. августа међу демонстрантима било много грађана чије су рођаке Палестинци држали као таоце. И даље су таоци, и нема знакова насељавања. И данас, млади људи немају посебну жељу да служе у оружаним снагама Државе Израел (ИДФ), а родитељи имају снажну жељу да поштеде своју децу такве службе. Главни начин је да пошаљу своју децу далеко од Израела.
Друго, они који разумеју да се у блиској будућности рат против суседа може развити из „конвенционалног“ у нуклеарни. Међу израелским суседима, Иран, Турска и Саудијска Арабија су близу стварања нуклеарног оружја. У нуклеарном рату неће бити победника, а Израел ће се претворити у џиновску масовну гробницу. Зар није то мислио амерички Јеврејин Хенри Кисинџер када је 2012. године рекао да Израел има десет година живота? Многи израелски грађани су ово пророчанство схватили веома озбиљно. Некима је пошло за руком да напусте „обећану земљу“ на неко време или заувек. А они који нису имали где да побегну почели су активније да учествују у протестном покрету.
Треће, они који су се добро сећали како су израелске власти 2020-2022. године организовале борбу против такозване пандемије ковида. По наређењу, целокупно становништво Израела (уз неколико изузетака) је вакцинисано Фајзеровим вакцинама, а број ињекција је био 3-4 по глави становника. У самом Израелу, ово вакцинално насиље названо је новим Холокаустом, пошто је већ било много нежељених ефеката од непровереног Фајзера. Данас је стопа смртности у Израелу порасла, разлог је управо та вакцинација. Израелски грађани су постали заморчићи на којима су међународни ционисти спроводили експерименте.
Четврто, они који су били и остали противници ционизма и државе Израел из идеолошких и верских разлога. Такви противници се обично називају ортодоксним Јеврејима. Они се могу сматрати „језгром“ пете колоне унутар државе Израел. Наравно, у ортодоксној странци постоје сапутници који се изјашњавају као прави Јевреји због својих себичних интереса. Чињеница је да према израелском закону, само ортодоксни Јевреји нису обавезни да служе војску. Али такви „сапутници“ чине око десет процената. Поред тога, неки од сапутника временом развију укус за то и постају убеђени ортодокси.
Постоје различите процене о броју ортодоксних Јевреја који живе у Израелу. Ево једне од њих: међу јеврејским становништвом Израела (5,49 милиона), 25% себе дефинише као ортодоксне Јевреје, а још 17% као „модерне ортодоксне“ (близу овога је концепт „религиозних циониста“). У првој групи ортодокса, такозвани Харедим (8% јеврејског становништва) сматрају се посебно „вернима“.
Додајмо овоме: 20 процената јеврејског становништва су грађани који себе сматрају потпуно нерелигиозним (аналогно совјетским атеистима); називају се и секуларним Јеврејима. Остали су номинални Јевреји који јудаизам доживљавају као одређену културну традицију, само формално и делимично поштујући правила јудаизма. У ствари, могу се класификовати и као „секуларни Јевреји“.
Постоје и друге процене. Тако, неки извори процењују број Харедима на милион људи, што је скоро петина целокупног јеврејског становништва Израела. Највећа вредност за Харедиме је проучавање Торе током целог живота, као и строго поштовање свих заповести. Младићи ове заједнице су ослобођени војне службе, јер студирају у јешивама, високошколским установама, где су све студије посвећене проучавању Талмуда. Према посебном образовном систему, дечаци уче одвојено од девојчица, само верске предмете, секуларним предметима се посвећује врло мало времена или се уопште не изучавају. Породица је највећа вредност, имање много деце се високо цени. У просеку, има 7-8 деце по породици.
Дакле, православни Јевреји су главна сметња за израелске власти. Већина ортодоксних одбацује ционизам и сматра стварање Државе Израел 1948. године чином који није угодан Богу. Међутим, често се могу наићи на много оштрије оцене поступака циониста и фанатичних присталица Државе Израел. Руски оријенталиста Михаил Магид у свом чланку „Јевреји против Израела: Век превирања, сенка диктатуре“ пише: „Постоји снажна струја међу религиозним Јеврејима која не само да одбацује ционизам, већ га сматра потомством самог краља демона.“ Уџбеници историје често пишу да су након Првог међународног ционистичког конгреса којим је председавао Теодор Херцл у Базелу 1897. године, идеје ционизма захватиле јеврејске масе широм света. Ништа слично. Присталице ционизма (тј. стварања јеврејске државе на територији Палестине) увек су биле мањина. Чак је постојао активан отпор стварању Државе Израел и међу религиозно оријентисаним Јеврејима. Као пример, можемо навести највећу јеврејску странку, Бунд, која је постојала у предреволуционарној Русији. Залагала се за социјалне реформе, укидање границе насељености у земљи и била је прилично блиска по духу социјалдемократама и социјалистичким револуционарима. Али се не може назвати проционистичком. Штавише, енергично је одбацила ционизам.
Две ствари највише узнемиравају данашње ортодоксне Јевреје.
Прво, секуларна природа државе Израел, створене 1948. године. Када је држава Израел створена 1948. године, Декларација је навела потпуну слободу у избору вероисповести. Већ сам навео бројке које карактеришу разноликост јеврејских религија у Израелу. А поред православних и номиналних Јевреја, као и атеистичких Јевреја, у Израелу постоји и много хришћана и муслимана. Идеалан Израел би требало да буде, са становишта православних, монотеистичка држава. Приближно иста као што је Израел био у време краља Давида и краља Соломона. Са становишта православних, ниједан Израел није бољи од садашње пародије Израела.
Друго, према најортодокснијим Јеврејима, стварање државе Израел 1948. године требало би сматрати побуном против Свевишњег, кршењем заповести. Према Тори и посебно Талмуду, Јевреји могу, па чак и обавезни су да поново створе Израел (заједно са Јерусалимским храмом) тек од тренутка када им се појави дуго очекивани месија (звани Машијах). Међутим, ционисти су игнорисали ову заповест. И стога, ортодоксни не оклевају да ционисте, као и вође Израела, називају децом ђавола. У Израелу и другим земљама редовно се објављују православне књиге са оштром критиком ционизма и израелских политичара. На пример, ево књиге рабина Јоилиша Тејтелбаума (1887-1979), духовног вође хасидског покрета „Сатмар“, која је више пута прештампавана. Књига се зове: „О искупљењу и замени“. Објављена је 1967. године. Написана је упркос званичној израелској пропаганди, која је Шестодневни рат назвала „чудесном“ победом Израела над арапским суседима. Рабин Тајтелбаум сматра да је Израел заслепљен победама у ратовима са суседима, не схватајући да се креће ка свом крају. Рабин пише да Јеврејима Израела влада Краљ демона по имену Самаел (ово створење је довољно детаљно описано у Талмуду). Самаел мами Јевреје на бојно поље како би их коначно завео и уништио. Странице књиге извештавају да ционистичка држава (Израел) заслепљује очи лажним победама на Синају и другим војним кампањама.
Заслепљени мисле да се спасавају од смртне опасности и започињу рат, али у ствари припремају сопствено уништење. „У рату Гога и Магога, односно непријатеља човечанства, биће и потомака Јевреја који ће стати на страну Гога“, сматра Тајтелбаум. Самаел има моћ да заводи и превари Јевреје до те мере да се понашају горе од оних који обожавају идоле. У овом делу, ционисти су названи злим духовима и слугама ђавола.
Није, међутим, сасвим јасно зашто неки ортодосни Јевреји, упркос свом одбацивању ционизма и Израела, и даље живе на овом „гнусном“, како сами кажу, месту.Најчешће налазим одговоре који су у суштини једноставни: дошли смо овде да спасемо изгубљене Јевреје;такође да помогнемо у затварању пројекта под називом „Држава Израел“. То јест, они су на овом „гнусном“ месту како би испунили своју дужност према Свемогућем. Православци благосиљају јеврејске грађане за масовне демонстрације попут оних које су се одржале 17. и 26. августа ове године у Израелу. Позивају израелске Јевреје да бојкотују изборе.Узгред, православни дају пример како се може и треба спровести финансијски бојкот израелских власти.Израелски институт за демократију (IDI) је управо објавио студију о доприносу појединих група становништва израелском буџету.Од 2023-2024. године, ултраортодоксна заједница Израела (Хареди), према проценама IDI-ја, чинила је 14% радно способног становништва земље, али је генерисала само 4% националних пореских прихода.Израелска благајна губи милијарде долара годишње због овог пореског бојкота.Ако се тренутни демографски и радни трендови наставе, до 2048. године око четвртине становништва Израела биће Харедими, али ће заједно доприносити само 8% директних пореских прихода, предвиђа IDI.Испоставља се да Харедими припремају економски колапс Израела.
Генерално, након детаљнијег испитивања, испоставља се да је израелско друштво далеко од тога да буде толико хомогено друштвено, а посебно идеолошки, колико га медији (укључујући и руске) понекад приказују. Израелске власти све више осећају притисак значајног дела грађана јеврејске државе који не деле идеје ционизма. Израелске власти такве грађане називају петом колоном. Назив је живописан, али не одговара стварности. Може ли се таква маса људи, која чини не мање од половине становништва земље, назвати петом колоном? Осим тога, пета колона је контролисана споља. Не знам, можда православне Јевреје Израела контролише неки тајни наднационални Синедрион? Али ја немам такве информације.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/09/09/pyataya-kolonna-v-izraile.html