- Долазак у британску луку Феликстоу кинеског транспортног брода „Истанбул бриџ“ који је путовао 20 дана Северним морским путем представља велику победу Кине и Русије и на геополитичком, и на економском пољу, каже за Спутњик новинар Бранко Жујовић.
АУТОР: Владимир Судар
У британску луку Феликстоу стигао је први контејнерски транспорт у историји из Кине у Европу преко Северног морског пута, а Русија и Кина су саопштиле да ће наставити да развијају ову руту. Пут преко руске Арктичке зоне трајао је 20 дана, што је готово дупло краће у односу на традиционалне јужне руте, саопштио је „Росатом“.
Предсказање Милоша Црњанског
Жујовић подсећа на куриозитет да је наш књижевник Милош Црњански негде уочи Другог светског рата записао, што се може прочитати у његовом необичном роману „Код Хиперборејаца“, да ће Северна морска рута бити будућност међународног саобраћаја.
„Наравно, ја сам га потпуно парафразирао, али Црњански је пре негде 80-90 година јасно предвидео шта ће се догодити. Обистинило се оно о чему се годинама, чак више од једне деценије говорило и то прилично интензивно, да ће Северни морски пут почети да замењује уобичајени правац који води кроз Суецки канал или са југа. Кина је успоставила прву комерцијалну линију која води од Нингбоа на југу Кине до Велике Британије и тај брод је синоћ упловио у луку Феликстоу, а то је највећи британски терминал за претовар робе. Дакле, показало се да у одређеним деловима године, сасвим сигурно рута која води поред руских обала на северу може да буде употребљена.“
Руту дугачку око 7.500 наутичких миља бродови пређу за непуне три недеље, што је више него двоструко краће путовање него стандардном рутом која заобилази Африку и иде ка Европи, истиче Жујовић.
Додатно зближавање Русије и Кине
Тако да би се могло констатовати да ће у наредним годинама вероватно бити све више и више робе превезено, нарочито у ово доба године када Европа гомила залихе уочи великих празника а који су истовремено погодни за пловидбу, додаје Жујовић.
„Ово је сада једна велика победа Кине, јер није мала ствар успоставити једну такву комерцијалну линију ка Европи. Кина има велика искуства у успостављању нових комерцијалних саобраћајних, транспортних, праваца. Немојмо заборавити да је Кина не тако давно, пре отприлике десет година успоставила железничке руте ка Европи кроз три коридора које пролазе кроз Русију и делове Централне Азије. И да је тим коридорима до сада прошло више од 100.000 возова. Дакле, Кинези се не либе да уводе нова алтернативна решења за транспорт своје робе у остатак света и мислим да би то сви требало да поздраве.“
А та врста успостављања нових транспортних коридора и у овом случају додатно зближава Русију и Кину, јер ти бродови добрим делом плове дуж руских обала на северу, додаје Жујовић.
Велика економска добит Русије и Кине
Како тај транспортни саобраћај буде интензивиран, Русија ће бити у прилици да пружа неке логистичке услуге и да заједно са Кином улаже у развој тог транспортног коридора, не само у безбедност пловидбе већ и у нове бродове, сматра Жујовић.
„Биће у прилици напросто да учествује у том великом послу зато што је Русија сасвим сигурно спремна и има могућност, за разлику од афричких земаља дуж чијих су обала бродови пловили али оне су могле само то да посматрају. Ништа природније није него да се Русија интензивно укључи у тај посао и сматрам да су Русија и Кина до сада већ сасвим извесно разговарале о могућностима развоја Северног морског пута, односно ‘Поларног пута свиле’ како га Кинези називају.“
Економска добит за кинеску економију је огромна имајући у виду да се време и трошкови транспорта бродског превоза, који је иначе најјефтинији, додатно смањују, истиче Жујовић.
„У овом случају сада, када је посреди ‘Истанбул Бриџ’ говоримо о пробној вожњи, ако можемо тако да кажемо, која је, видели смо, прошла како треба и можемо очекивати само даљи развој и интензивирање комерцијалне пловидбе северном рутом. А економски интереси Русије и Кине су огромни. У овом тренутку не могу заиста да проценим колика је вредност тога у новцу, али то је сада пут који добрим делом парира стандардним рутама са југа које, кад говоримо о пловидби из Далеког истока ка Европи, заобилазе Африку. Већ сада се показало да овај Северни морски пут у одређеним деловима године може озбиљно да конкурише овој стандардној јужној трасом, транспортом робе који је до сада био актуелан“, закључио је Жујовић.
Усвојен план унапређења Северног морског пута
Историјско путовање представља још један корак ка реализацији потенцијала Северног морског пута у одрживи логистички канал између Европе и Азије, који ће бити допуна постојећим рутама и значајно допринети расту глобалне трговине, наводи „Росатом“.
Брод са теретним контејнерима укупне масе од скоро 25 хиљада тона ушао је у воде Северног морског пута 1. октобра. Након истовара у луци Феликстоу, контејнерски брод наставиће пут ка другим европским лукама.
Русија и Кина су усвојиле план за унапређење транспорта преко Северног морског пута. Документ је усаглашен на другом заседању Поткомисије задужене за сарадњу на Северном морском путу Руско-кинеске комисије за припрему редовних састанака председника влада, које је одржано у уторак у Харбину.
Са руске стране заседањем је председавао генерални директор компаније „Росатом“ Алексеј Лихачов, а са кинеске министар саобраћаја Кине Лиу Веи.
ИЗВОР: Спутњик