„То је нама наша борба дала – Да имамо Тита за маршала…“
„…И Јована Славонског За викара папског“.
(народна попијевка)
Пише нећудоредни Драган Р. Млађеновић
Прва два стиха родољубиве народне кајде испјевана су непосредно послије Народно–ослободилачког рата (1945). Попијевка слави маршала из Кумровца, вођу наше социјалистичке револуције, осебујну громаду и највећег сина свих наших народа и народности.
Трећи и четврти стих попијевке је настао ових дана и слави лик и дјело папског мисионара, бискупа Србске Православне Цркве, Пречасног Јована Ћулибрка Западно–славонског. Србски бискуп Јован (Ћулибрк) је узоран папопоклоник и папучољубац, који се примио тешке и сложене задаће да барбарске грко–православце (хајмо рећ – Србе) преведе из дивље и заостале грко–бизантске вјере и приведе у модеран и напредан римокатолички кршћански вјерозакон под заштитом и скрби ћудоредног и безгрешног Оца Папе и Свете Римске Цркве.
Пречасни бискуп србски Ћулибрк си је као студент постдипломац провео једанаест година у Јерусалиму и Светој земљи, гдје си је трошио и уживао лијепу двоструку стипендију Србије и Републике Српске, упорно вјежбајући и до осебујности усавршивши красну и надасве корисну вјештину фалсифицирања повијести, посебице повијести НДХ-зије, као и мајсторију анти–алхемије: како да од злата и драгог камења начини (да простите) – измет. Своја драгоцена научењачка знања и опсенарске вјештине Пречасни Ћулибрк је упорабио за нову бројидбу и умањење броја некаковијех, тврде, уморених православних Грко–источника (Срба), Жидова и Цигана у некаковом Јасеновцу и другим одмаралиштима диљем Лијепе Њихове НДХ-зије. Пречасни Ћулибрк се дал супротставит нећудоредним тврдњама некакових научењака који процјењиваху бројидбу уморених православаца и других нећудоредних чимбеника према свједочењима њемачких генерала и часника на 750 тисућа цирка. Но, кај знаду некакови њемачки генерали и други часници? Све је то, напосе, једна великосрбска промиџба, закључује Пречасни бискуп Ћулибрк. Но, ништ за то – он пак бу си уредил ново писање повијести, гдје бу си сам избројил бројидбу броја тих неких грко–православних (србских) и других корисника одмаралишта у Јасеновцу и других красних мјеста диљем лијепе НДХ-зије на осамдесет тисућа цирка. Не море ту више бит некаковијех грко–православаца, Жидова, Цигана и других – кај ти ја знадем – нећудоредних чимбеника – КУЖИТЕ, НЕЕ!?
На ово се не просвједује – КУЖИТЕ ДЕЧКИ, НЕЕ!?
„ЗА ДОМ СПРЕМНИ!“, кричи и све нас братски–јединствено поздравља врли србски бискуп, пречасни Јован Западно–славонски. Другојаче не мре бит.
И точка.
Бок дечки!