Рат у Украјини и мењајући војни бизнис НАТО и ЕУ земаља
- Како ће тачно изгледати зид против дронова, како ће бити финансиран и када ће бити завршен — све то још увек остаје тема расправе.
- „Зид дронова“ биће део шире иницијативе усмерене на јачање заштите источних граница Европске уније. Та иницијатива може укључивати и појачану безбедност на мору у Балтичком и Црном мору, као и сателитско надгледање у реалном времену, што би проширило капацитете ЕУ за праћење војних кретања.
- Власници стартапова који су усмерени на војни сектор и приватни инвеститори с нестрпљењем ишчекују одлуке ЕУ и НАТО-а. Добит од учешћа у изградњи „зида дронова“ могла би бити огромна.
АУТОР: Владимир Овчински
Рат у Украјини променио је ток читаве генерације стартапова и инвеститора који су применили нови пословни модел у циљу јачања војне моћи Европе.
Трилиони долара које владе широм света троше на припреме за нову еру високо-технолошког ратовања у све експлозивнијем свету мењају начин на који модерне државе опремају своје оружане снаге.
„У Европи, где Русија користи дронове за бомбардовање Украјине и чак тестира решеност НАТО савеза, нова генерација стартапова заобилази традиционалне начине формирања арсенала. Уместо да чекају владине тендере и финансирање, приватни инвеститори улажу сопствени новац како би убрзали истраживања, развој и израду прототипова – у нади да ће купци пратити њихов пример“, пише Њујорк тајмс (30.09.2025).
Ловци са вештачком интелигенцијом и шпијунске бубашвабе
„Ово је озбиљна револуција у одбрамбеној индустрији“, каже Гундберт Шерф, бивши саветник немачког Министарства одбране и партнер компаније McKinsey & Company, који је 2021. године помогао да се оснује одбрамбена технолошка компанија Helsing, уз почетни капитал оснивача Spotify-ја Данијела Ека и других инвеститора. „То је потпуно другачији пословни модел.“
Компанија Helsing, са седиштем у Минхену, почела је са испоруком дронова Украјини, а затим их је ажурирала сваке неколико недеља како би одговарали променама у технологији и стратегији. Данас се вредност компаније процењује на 12 милијарди евра (14 милијарди долара), што је чини једним од највреднијих стартапова у Европи.
Идеја је да конкурентски, „одоздо нагоре“ приступ омогућава брже и ефикасније иновације од класичног, бирократског „одозго надоле“. Али, ту постоје и ризици: за приватне инвеститоре профит је примарни циљ, што може бити у супротности са стратешким интересима и питањима безбедности. Постоји ризик од пренапумпаног војно-индустријског комплекса, као и бојазан због начина на који се војне технологије могу употребити.
Предузетнике и инвеститоре покрећу и новац и осећај мисије, у различитој мери. Према подацима McKinsey-а, у 2024. години у свету је у стартапове у области одбране уложено 31 милијарду долара, што је 33% више него претходне године.
Инвестиције у европске одбрамбене стартапове порасле су пет пута у периоду од 2021. до 2024. године у поређењу са претходне три године.
Новац гура границе могућег: јефтини системи за пресретање ракета и дронова, ловци и ратни бродови којима управља вештачка интелигенција, бубашвабе са даљински управљаним „ранецима“ и камерама за надзор у тешко доступним подручјима.
Украјина као прекретница
Амерички стартапови попут SpaceX и Palantir били су међу првима који су почетком 2000-их применили мисаони приступ и технологију Силицијумске долине у војне набавке.
Данас стартапови добијају само мали део огромних сума које државе издвајају за одбрану. Али почетак рата у Украјини у фебруару 2022. драматично је убрзао тај тренд – посебно у Европи.
„Раније се ниједан европски венчур капиталиста није занимао за одбрану“, каже Торстен Рајл, предузетник у области видео игара и суоснивач Helsing-а заједно са Шерфом и Никласом Келером, инжењером вештачке интелигенције. Сада је наступило „златно доба“. „Сви желе да инвестирају у одбрану“, каже Рајл.
EuroAtlas је била немачка одбрамбена компанија са дугом традицијом, коју је 2021. године купила шведска инвестициона компанија Mimir Group. Нови власници су очекивали стабилан и безбедан бизнис продаје система за напајање подморница. Међутим, рат у Украјини „потпуно је променио курс компаније“, рекла је Веринеја Кодрјан, шефица стратегије и специјалних пројеката у EuroAtlas-у.
Сада компанија има „нови задатак“, рекла је она – развој аутономних подводних уређаја који могу да прате стање виталних каблова на дну океана.
Антимилитаристичка осећања, која су била јака у Европи, почела су да се мењају након почетка рата у Украјини. У 2025. години, „повлачење“ Трампа из Европе подстакло је нови талас инвестиција, јер су европске владе обећале значајно повећање улагања у одбрану.
Лидер у том правцу је Немачка, са одбрамбеним стартаповима као што су Helsing, ARX Robotics и Swarm Biotactics – развијачи експерименталних шпијунских бубашваба.
Рат као лабораторија на бојном пољу
Нови пословни модел одражава радикалне промене у начину вођења рата, који могу бити револуционарни као и прелазак са коњице на тенкове и авијацију у Првом светском рату.
Технологије попут роботике, вештачке интелигенције и компјутерског вида сада су масовно доступне, производе се индустријски и постају све јефтиније. Сада се – милитаризују.
Софтвер се стално ажурира и компатибилан је са читавим низом постојећих система наоружања.
На пример, у мају 2025. године, компанија Helsing спровела је пробни лет током којег је њен систем вештачке интелигенције Centaur привремено преузео контролу над ловцем Saab Gripen E изнад Балтичког мора.
Аутономно оружје, које не захтева сложене и скупе системе безбедности ради заштите људског живота, уједно је и јефтиније и једноставније. Дрон направљен од шперплоче и стиропора кошта неколико стотина долара, али може уништити тенк вредан неколико милиона.
Украјина, која је створила огромну индустрију беспилотних летелица, данас функционише као ратна лабораторија.
„Можете имати пар милиона долара у ризичном капиталу и уложити их у развој ових малих технологија“, каже Ерик Слезингер, бивши службеник ЦИА који је основао фирму за ризични капитал у области одбране.
Многи војни аналитичари се слажу да су стартапови иновативнији. Велики традиционални одбрамбени добављачи „могу бити прикладни за велике системе“, каже Синтија Кук, виша сарадница Центра за стратешке и међународне студије, „али њихов приступ не омогућава брзо увођење нових технологија“.
Војска често троши године или чак деценије на развој нове генерације војне технике, као што су ловци и тенкови. Развој F-35 почео је 1995. године. Lockheed Martin је добио уговор 2001, а производња је започела 2006. Један авион кошта око 80 милиона долара.
Стартапови у одбрамбеној индустрији функционишу другачије.
„Ми градимо брод сопственим новцем“, изјавио је Дино Маврукас, бивши припадник специјалних јединица америчке морнарице и суоснивач компаније Saronic Technologies, специјализоване за поморску одбрану, у септембру 2022.
У априлу 2025. компанија Saronic купила је бродоградилиште у Франклину, у савезној држави Луизијана, које је било пред затварањем. Према Маврукасовим речима, њихов беспилотни брод Marauder, дуг 150 стопа (око 45 метара), биће поринут у децембру 2025.
Током државне посете Доналда Трампа Лондону, британска влада је објавила да ће Saronic уложити до 50 милиона долара у изградњу производног погона у Портсмуту, Енглеска.
Cambridge Aerospace, британски стартап који производи пресретаче ракета и дронова, основан је пре годину дана од стране бившег маринца Криса Силвана. Према његовим речима, компанија је у фебруару 2025. тестирала први прототип и спремна је за производњу.
На војној изложби у Лондону у септембру 2025, масе људи под кишом су се окупиле да посматрају како мали аутономни чамци попут K3 Scout компаније Kraken Technology савладавају кривине Темзе.
Мел Криз основао је Kraken 2020. године, када је пандемија COVID-19 зауставила његов бизнис трка моторним чамцима. Касније је његов тим добио иновациони грант од НАТО-а. У августу 2025, Kraken је основао заједничко предузеће са немачком бродоградилиштем NVL Group.
„Прототип смо изградили за 10 недеља“, рекао је Криз. Kraken већ има две фабрике у Великој Британији и гради трећу у Хамбургу, Немачка. Према његовим речима, компанија може да произведе чамац за два дана и има уговоре са Великом Британијом и САД.
Чамци K3 Scout, дуги између 7 и 18 метара, по Кризовим речима, представљају „опрему спремну за употребу одмах након распакивања“. Конструкција је модуларна, што омогућава лаку замену делова и корисног терета – као када се касета убацује или вади из касетофона – за разне задатке: од надзора до спасилачких мисија. Један чамац кошта 250.000 долара – што је ситница у свету војних набавки.
Управљање ће преузети вештачка интелигенција
Компанија Helsing, захваљујући огромним финансијским ресурсима, убрзано се шири. У јуну 2025. купила је немачку авио-компанију Grob. Helsing сарађује са бројним новим и постојећим компанијама на развоју напредног софтвера – укључујући системе вештачке интелигенције способне за координацију извиђачких мисија и електронско ратовање. Компанија такође производи опрему, мини-подморнице и ударне дронове.
„Те системе морамо почети да развијамо пре него што држава почне да их плаћа“, рекао је Рајл, један од суоснивача компаније.
Крајем септембра 2025. Helsing је најавио да ће производити свој најновији пројекат – беспилотни ловац CA-1 Europa дуг 10 метара – у фабрици Grob у Тусенхаузену, 80 километара од Минхена. Компанија очекује да ће авион започети летове у року од четири године.
У Минхену, руководилац програма објаснио је како се Centaur, систем вештачке интелигенције, обучавао да управља млазним ловцем путем симулираних ваздушних битака са пилотима.
У затамњеном центру за обуку, двојица искусних ветерана седела су у кабинама симулатора и борила се против два авиона којима је управљао Centaur.
Борба је приказивана на једноставном дигиталном екрану. Авионе су се нагло окретали, урањали, узлетали и повлачили у сложеном плесу, истовремено испаљујући ракете.
Оснивачи Helsing-а и других одбрамбених стартапова изјавили су да многи инвеститори који се укључују у ову трку заправо не разумеју шта је потребно за успех.
Сложили су се да сама технологија није довољна. Број компанија које имају знање и искуство у управљању процесом државних набавки је ограничен.
Осим тога, поврат инвестиција траје знатно дуже него што већина венчур капиталиста очекује.
„Продавати држави је тешко“, каже Силван из Cambridge Aerospace. „Али и треба да буде тешко. То је новац пореских обвезника – долари, фунте и еври.“
Шта је „зид дронова“ у Европи – и колико ће стартапови зарадити?
Европска унија ради на плану за стварање тзв. „зида дронова“ – одбрамбеног система дуж источног крила блока, с циљем да одврати дронове из Русије.
Детаљи су за сада оскудни јер је пројекат у раној фази. С обзиром на недавне инциденте са уласком руских дронова у европски ваздушни простор, званичници имају снажан подстицај да делују брзо.
О тој идеји расправљано је 1. октобра 2025. у Копенхагену, где су се лидери 27 земаља чланица састали ради разговора о трговини и одбрани.
Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, у свом годишњем извештају о стању ЕУ у августу 2025. предложила је „контролу источног крила“, укључујући „зид беспилотних летелица“. Предлог је одмах добио на актуелности.
Крајем септембра 2025. године одржан је почетни састанак за планирање, на ком су учествовали представници земаља које се граниче са Русијом — Бугарске, Естоније, Мађарске, Летоније, Литваније, Румуније, Пољске, Словачке и Финске — као и Данске, која тренутно има водећу улогу у ЕУ.
„Морамо деловати сада — Европа мора дати одлучан и јединствен одговор на упаде руских дронова на наше границе“, изјавила је Урсула фон дер Лајен 30. септембра 2025. године. „Зато ћемо предложити хитне мере за изградњу ‘зида дронова’.“
Многе земље већ су развиле или развијају технологије за борбу против дронова. Циљ ове иницијативе је стварање заједничког штита ради ефикаснијег откривања, праћења и пресретања дронова када уђу у ваздушни простор Европске уније или њених најближих савезника.
Зид неће бити физичка баријера, већ координисана мрежа система за праћење дронова, који ће потенцијално користити радаре, ометаче сигнала, акустичне сензоре, као и унапређену размену података и информација.
„Морамо обезбедити безбедност нашег неба“, изјавио је Марк Руте, генерални секретар НАТО-а, организације која са Европском унијом и њеним чланицама заједно ради на овом пројекту. „Иницијатива за изградњу ‘зида дронова’ је правовремена и неопходна. На крају крајева, не можемо трошити милионе евра или долара на ракете да бисмо уништили дронове који коштају само неколико хиљада.“
Како ће тачно изгледати зид против дронова, како ће бити финансиран и када ће бити завршен — све то још увек остаје тема расправе.
„Зид дронова“ биће део шире иницијативе усмерене на јачање заштите источних граница Европске уније. Та иницијатива може укључивати и појачану безбедност на мору у Балтичком и Црном мору, као и сателитско надгледање у реалном времену, што би проширило капацитете ЕУ за праћење војних кретања.
Власници стартапова који су усмерени на војни сектор и приватни инвеститори с нестрпљењем ишчекују одлуке ЕУ и НАТО-а. Добит од учешћа у изградњи „зида дронова“ могла би бити огромна.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/opyat_milliardi_na_krovi