- Деценије промашене политике довеле су до тога да се богатство и моћ концентришу у рукама малобројних, да је пропаст демократије видљива голим оком.
- У последњих 50 година, све – од политике плата и рада до антимонополског регулисања, интелектуалне својине и трговинских стандарда – кретало се у правцу концентрације богатства
У фебруару је економиста Габријел Цукман објавио занимљив графикон који приказује богатство 0,00001% грађана САД у поређењу са осталима. Деветнаест олигарха у САД поседује 2% укупног националног богатства – што је десет пута више него 1982. године. У децембру прошле године ови богаташи су располагали са 3,1 билион долара, док се укупно богатство грађана САД процењује на 146 билиона долара. Ако вам 2% не делују много, треба да схватите да је 3,1 билион долара једна педесетина укупног богатства САД. Тих 19 олигарха поседује нето активу од 50 до 360 милијарди долара по особи. Заједно имају буџет сличан оном просечне америчке савезне државе са око 7 милиона становника.
А раст богатства те најбогатије 0,00001% популације био је геометријски, а не линеаран. Ако се тренд из последњих 42 године настави, они неће повећати свој удео у богатству на 4%, већ десет пута – на 20%. Шта ће остати од наше демократије ако се такав тренд настави? Скоро пре једног века, бивши судија Врховног суда Луис Брендајс је рекао: „Можемо имати демократију или богатство концентрисано у рукама неколицине, али не можемо имати обоје истовремено.“
Сада сведочимо кошмарној стварности о којој је Брендајс упозоравао. Олигархија пред нашим очима поткопава демократију. Може се расправљати о томе да ли неки конкретан олигарх наноси политичку штету, али имамо тројицу најбогатијих (Маск, Безос и Цукерберг) који су седели у центру током инаугурације председника милијардера. Изгледа као да државом управљају мањи олигарси по налогу већих. Брендајс се бојао да претерана концентрација богатства лако може да прерасте у претерану концентрацију политичке моћи. Неки мисле да се то у САД још није догодило – али то је грешка. Маск је дао преко 250 милиона долара Трампу у председничкој кампањи 2024. године. То је само један хиљадити део његовог богатства, али је било довољно за Трампову победу и за добијање кључне позиције у власти за самог Маска.
Још важније је то што Маск користи своју друштвену мрежу X у личне сврхе. Олигарси Безос и Патрик Сун-Шионг су забранили својим новинама – Washington Post и Los Angeles Times – да објављују позитивне чланке о противкандидаткињи Трампа, Камали Харис. Не смемо заборавити да четворица највећих америчких олигарха (Маск, Цукерберг, Елисон) поседују најмање један велики медиј или друштвену мрежу. Одмах након Трампове инаугурације, Маск је почео да самостално доноси одлуке о отпуштању десетина хиљада државних службеника, укључујући и припаднике националне безбедности, о смањењу федералног финансирања и укидању читавих државних агенција.
Деценије промашене политике довеле су до тога да се богатство и моћ концентришу у рукама малобројних, да је пропаст демократије видљива голим оком. У последњих 50 година, све – од политике плата и рада до антимонополског регулисања, интелектуалне својине и трговинских стандарда – кретало се у правцу концентрације богатства. Кориговано за инфлацију, федерална минимална плата преполовљена је у односу на 1968. годину. Утицај синдиката је пао готово на нулу. Тржишна моћ је у скоро свим секторима економије концентрисана у рукама неколико корпорација. Само пореска политика још донекле одолева власти олигарха, али све слабије.
Политичке одлуке које се не тичу пореза (закони о раду, платама, антимонополима) снажно утичу на расподелу националног дохотка. Те одлуке одређују расподелу прихода између рада и капитала, потрошача и трговаца. Зато већина прихода иде ка најбогатијима и најмоћнијима. Пореска политика регулише претварање дохотка у богатство. Без пореза, основни трошкови живота увећавају неједнакост, јер сиромашнији морају све већи део својих прихода да троше на преживљавање. Пасивни приходи од наследства, дивиденди и камата настављају да увећавају неједнакост, а богаташи све брже постају још богатији, док сиромашни постају све сиромашнији.
У таквим условима, прогресивно опорезивање је неопходно оружје против неједнакости. Без прогресивног пореза, неједнакост у дохотку и богатству ће наставити да расте. Што је већа неједнакост, то прогресивнија мора бити пореска политика да би се борила против концентрације богатства. Са те тачке гледишта, порески систем САД се у последњих 50 година драстично погоршао. Удео најбогатијих 1% се удвостручио од 1980. године. Ниво прогресивности пореза је значајно смањен. Регресивни порези, као што су федерални порези на зараду и порези на потрошњу, порасли су, док су користи од смањења федералног пореза на доходак отишле најбогатијима.
Од 1980. године, максимална стопа федералног пореза на плате (једини значајан приход за већину људи) пала је са 50% на 37%, а максимална стопа на дивиденде (које добијају само крупни акционари) са 70% на 20%. Ове бројке само површно одражавају тренд смањења пореза. Инвеститорски приход супербогатих се не опорезује све док се основне инвестиције не продају. Када се продају, опорезују се једнократном стопом од 23,8%, али ако се та стопа прерачуна у годишњу – испада мања од 5%. Ако богат инвеститор умре са милијардама у неопорезованим инвестицијама, сав тај новац прелази нетакнут на наследнике.
Да би се ефективно спречила концентрација богатства, порески систем мора повећати порезе на само богатство, или на приходе од богатства, или на наследство – или на све то заједно. Тога тренутно у САД нема. Дохотак који се опорезује кроз федерални порез је само делић стварног економског дохотка олигарха. Инвеститорски доходак се не опорезује док се не продају активе. Федерални порези на имовину и поклоне су смањени. А Конгрес је одбио да усвоји нове мере против утаје пореза које су сачинили правни стручњаци. Данас милијардери могу у потпуности избећи плаћање федералног пореза на имовину и поклоне.
У једном истраживању које је наручило Министарство финансија САД, четворо економиста са Калифорнијског универзитета анализирали су пореске обавезе најбогатијег 0,001% – укупно 380 особа са Forbes 400 листе. Истраживање, завршено 2019. године, показало је да олигарси плаћају укупно свега 2% свог богатства у виду федералних, државних и страних пореза. Просечна пореска стопа за најбогатијих 0,00005% у периоду 2018–2020. била је свега 1% личног богатства.
Од 2014. до 2024. године, укупно богатство са листе Forbes 400 порасло је са 2,3 на 5,4 билиона долара – што значи просечан годишњи раст од 8,9%, након одбитка пореза и потрошње. Богатство 19 најмоћнијих олигарха расло је годишње преко 12%. Олигархијско богатство у САД расте брже него што се опорезује. Та олигархијска рана која уништава демократију наставиће да се шири – ако јој се не супротставимо.
ИЗВОР: Oligarchy Has Arrived in America, BOB LORD, counterpunch.org, 18.04.2025.