- ТРЕБА РАЗУМЕТИ да смо сведоци тестирања од стране Запада техника неутрализације елемената нуклеарног потенцијала, подривања борбене готовости оружаних снага, и разраде технологија пробоја ПВО система и утицаја на менталну сферу противника – ово је реално испитивање технологије продора.
- Рат постаје „нова нормалност“ и стање света. Он је перманентан, вишекомпонентан, распоређен и мрежно организован. Такав рат није „инфо-корпускуларни“ догађај, већ „таласно“ стање.
- То су ратови у којима се функције војске, обавештајних служби и дипломатије мењају и тесно преплићу. У тим ратовима не побеђује онај ко први удари, већ онај ко „последњи падне одозго“.
АУТОР: Андреј Иљницки, државни саветник 3. класе, Виши научни сарадник Војног универзитета Министарства одбране, Члан Председништва Савета за спољну и одбрамбену политику Руске Федерације
Прошао је већ месец дана од диверзантско-терористичког напада 1. јуна 2025. године. Русија се суочила не само са великом диверзијом уз коришћење контејнерских бродова напуњених ударним дроновима, даљински управљаним уз помоћ технологија вештачке интелигенције, свемирске и агентурне обавештајне подршке, минирањем путничког воза и теретних композиција, итд. Русија се суочила и са актом менталног рата, усмереног на застрашивање кроз терористичке нападе, као и са инфо-когнитивним утицајем на становништво, са циљем поткопавања поверења у систем националне безбедности и поузданост њеног нуклеарног штита, стварања код људи осећаја небезбедности.
Иако је одговорност за ову операцију преузела кијевска хунта, очигледно је да операција таквог обима није могла бити припремљена и изведена без директног учешћа обавештајних служби трећих земаља – Британије, САД, Израела и Запада у целини.
Циљ диверзантско-терористичке операције 1. јуна био је:
- прво: ударац на основну платформу националне безбедности Руске Федерације – нуклеарну тријаду;
- друго: ментални ударац на веру друштва у неразоривост нашег нуклеарног штита (стратешке нуклеарне снаге – СНС).
Није суштина у томе колико је „стратега“ било оштећено у нападу – један, два или више… Суштина је у томе да је ефекат удара у менталној сфери руског друштва подједнако опасан и значајан као и сам напад на авионе стратешке авијације Ваздушно-космичких снага Русије и губитак технике који је уследио.
Технолошка суштина чина менталног рата, који је изведен 1. јуна 2025. године, није била толико у „разради“ самог догађаја, колико у разради реакције на догађај – односно у стварању, подстицању и ширењу мрежом таласа реактивних емоција. Мреже се пуне психо-емоционалним таласима у расту: збуњености / огорчености / малодушности / депресије, који настају као последица спознаје нове стварности, или тачније – нове „стварности“ и сопствене „незаштићености“ пред непријатељем.
Важно није сам ударац, већ доживљај тог ударца; не контрола територије и информативног поља, већ контрола свести и наратива.
Треба нагласити да се помоћу таквих менталних интервенција могу производити деструктивна стања у психо-информативној сфери друштва, при чему се потпуно бришу границе између рата и мира, стварног и виртуелног, рационалног и ирационалног, друштвених норми и асоцијалних патологија.
Тако се ствара нови облик конфликта / рата као симулакрума, који постоји не само на бојиштима, већ пре свега у медијском пољу, у перцепцији, у имагинацији.
На место класичних концепата ратовања долазе концепти дистрибуираних, мрежних ратова.
ОПЕРАТИВНИ ДОМЕН (поље / простор рата) за вођење таквих операција у савременим ратовима су пре свега МРЕЖЕ.
Доминирајући процеси у овим ратовима, са становишта њиховог физичко-математичког моделирања, имају ТАЛАСНУ ПРИРОДУ. Таласни процеси у Мрежама групишу, диференцирају и дискретизују информационе корпускуле (јединице информације – вести, подаци, наративи, гласине и сл.), распоређују их и расцепљују у простору и времену, формирајући од њих инфо-когнитивне таласе.
Овај тип менталног утицаја, ако је добро организован, може бити изузетно брз и ефикасан у својој разорној моћи.
Мрежна „синергија“ управљане ланчане реакције „менталне интервенције“ – „таласни реп“ информационог повода – формира се и контролише кроз сложене инфо-когнитивне мрежне механизме уз коришћење технологија вештачке интелигенције.
Управо тај „реп“ на крају „маше псом“.
Важна информација у овом контексту:
16. јуна 2025. године, медији и друштвене мреже пренели су да је први пут за 116 година на чело британске обавештајне службе MI6 дошла жена – Блејз Метревели. Први пут MI6 није предводио оперативaц, већ архитекта ментално-смислених конструкција, стручњак у области менталних ратова. Блејз Метревели по образовању није инжењер, већ социјални антрополог. Антропологија представља научно-технолошку основу менталних ратова, који се воде за умове људи, а њене примењене могућности у обавештајном раду револуционарно проширује примена вештачке интелигенције.
Није случајно што је пре именовања на највишу позицију у MI6, Блејз Метревели предводила одељење Q – покретач иновација и технолошке моћи MI6. Како медији наводе, под њеним вођством Q је од инжењерске лабораторије постао архитекта смисаоних (менталних) ратова. Управо се у тим кулоарима и тајним просторијама MI6 осмишљавају и тестирају операције инфилтрације и утицаја, у којима инфо-когнитивна компонента не само да допуњује војну, већ је потпуно замењује. На тај начин, ратови се добијају пре него што почну. Обавештајна служба тиме не само да пројектује, већ делимично и формира будућност.
Потребно је констатовати очигледне радикалне промене у НАТО стратегији рата, у којој обавештајне службе преузимају велики део функција које су раније биле у надлежности војске и дипломатије.
Напад Израела и САД на Иран, који се догодио свега две недеље након диверзантско-терористичког напада на Русију 1. јуна, имао је, барем у својој почетној фази, директне сличности са ударом на Русију:
- исти контејнери са ударним дроновима, који су (поред ракета и авијације) нападали стратешке циљеве и ПВО Ирана, са саме територије те државе;
- исте сетецентричне технологије извођења операције;
- исте тајне базе на територији циљне земље;
- иста разграната „успавана агентурна мрежа“, активирана синхроно;
- исти акти терора над цивилним становништвом и прецизна циљана убиства;
- слични наративи у медијима и друштвеним мрежама;
- иста масовна координација и учешће Запада у извођењу израелског напада.
Сарадња америчких, израелских, британских, европских и украјинских обавештајних служби у припреми и спровођењу оваквих операција достигла је ниво пуноправног савеза.
ТРЕБА РАЗУМЕТИ да смо сведоци тестирања од стране Запада техника неутрализације елемената нуклеарног потенцијала, подривања борбене готовости оружаних снага, и разраде технологија пробоја ПВО система и утицаја на менталну сферу противника – ово је реално испитивање технологије продора.
Рат постаје „нова нормалност“ и стање света. Он је перманентан, вишекомпонентан, распоређен и мрежно организован. Такав рат није „инфо-корпускуларни“ догађај, већ „таласно“ стање.
То су ратови у којима се функције војске, обавештајних служби и дипломатије мењају и тесно преплићу. У тим ратовима не побеђује онај ко први удари, већ онај ко „последњи падне одозго“.
Запад те ратове назива „миром кроз силу“.
Ми не само да морамо узети све ово у обзир, већ извући закључке и деловати.
Највредније и незаменљиво – јесте време. Њега се не сме губити. Запад напада, и он сам, упркос свој „мировњачкој галами“, неће стати. Њега може само неко други зауставити.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/o_nekotorih_novih_tendentciyah_i_tehnologiyah_vojni_zapada