- Када човек изгуби Бога, покушава да постане бог.
- Али не кроз светост и покајање, него кроз моћ и контролу.
- Савремена технологија, у својој крајњој пројекцији, није више само оруђе, већ предлог обожења ; не по благодати, већ по сили.
- Вештачка интелигенција, квантне свести, импланти и системи глобалног праћења нуде човеку оно што је некад обећавао демон у Рају: „Бићете као богови“ (1Мојс. 3,5) [1].
- Али човек без смирења не постаје бог, већ демон у телу.
- И зато технологија без литургијске свести постаје оружје бездушности.
АУТОР: Свештеник Александар Радуновић
Паметни уређаји, који би требало да служе, постају господари. Биоетика се замењује трансхуманизмом, а ум постаје заробљеник електронског идентитета.
Јер где нема покајања, ту свака сила постаје претња.
А ко нема светлост у себи, лако ће се поклонити ономе што „изгледа као јагње, а говори као змај“
(Отк. 13,11) [2].
Жиг звери и тајна духовно материјалног поробљавања.
Многи мисле да је жиг звери (Отк. 13,16-18) само нека будућа ознака, неки технолошки знак.
Али Свето Писмо говори дубље: тај жиг се ставља на „десницу и на чело“ ; што указује на вољу и ум.
Дакле, ко прими лаж као истину у уму, и ко прихвати безакоње као начин живота ;већ је примио жиг.
У савременој пројекцији, систем у којем без дигиталног „идентитета“ не можеш ни купити ни продати, представља спољашњу форму унутрашње пропасти. Када човек прихвати систем који захтева одрицање од слободе савести и живота у Истини, он постаје део звери.
Блокчејн системи, дигиталне валуте везане за биометрију, синтетички гласови „пророка“ који говоре као машине ;све то није футуристички свет, већ пророчка сенка већ присутне апостасије.
Лажна духовност и симулакрум Светлости.
Једна од најопаснијих појава последњих времена јесте појава лажне духовности ; осећајности без Истине, молитвености без покајања, љубави без крста.
Данас постоје многе „духовне“ праксе које не воде у Бога, него у обоготворење себе. Медитација, „позитивна енергија“, самоисцељење, визуализација ;све је то обмана у одежди благости.
Та лажна духовност нуди мир, али не онај Христов. Нуди светлост, али не од Свете Тројице. Нуди искуство, али не благодати, већ демонског загрљаја који не опомиње, не разобличава, не васкрсава.
„Сатана се претвара у анђела светлости“ (2Кор. 11,14) ;то значи: изгледа као спаситељ, а води у амбис.
Људи жуде за чудима, али не желе Истину. Желе утеху, али не Крст. Желе да се осећају „духовно“, али не желе покајање.
Духовна слепила као суд човечанству.
Када човек више не може да разликује истину од лажи, то није само проблем ;то је суд.
Духовно слепило је најтежа казна, јер човек и даље мисли да види.
Зато Господ каже фарисејима: „Кад бисте били слепи, не бисте имали грех; али сада кажете: Видимо ; зато грех остаје“ (Јн. 9,41) [3].
У последња времена, слепи ће водити слепе.
И обманути ће бити убеђени да спасавају.
Љубав ће бити лаж, а истина ће бити мржња.
У том мраку, само они који имају Логоса у срцу „односно Христа“ препознаће тајну безакоња.
Последњи хришћани су они који одбаце свет.
Истински хришћанин последњих времена неће бити онај који има спољашњи поредак, него онај који одбаци систем лажи.
Неће имати удобан живот, али ће имати Светлост.
Неће имати новац, али ће имати Истину.
Неће имати сигурност, али ће бити записан у Књизи Живота.
Свети Антоније Велики је прорекао: „Доћи ће време кад ће људи бити као бесомучни, и кад виде онога који није као они, рећи ће: ‘Ти си луд!’ јер није као они“ [4].
Они који буду остали верни, биће као свети Јован у пустињи, али са визијом.
Као Свети Илија у прогонству, али са огњем у срцу.
Апокалипса као лично Откривење.
Свако има свој Апокалипсис.
То је трен када се све разобличи.
Умире тело, стаје дах, и остаје душа на прагу вечности.
Ко је већ овде живео у Истини, његова душа ће препознати Онога који долази.
А ко је живео у лажи; умаћи ће, али неће побећи.