- Истовремено не може да превазиђе проблем беспилотних летелица, недостатак војног особља и корупцију у бродоградњи
АУТОР: Владимир Овчински
Буквално сваког дана европски политичари, бивши и садашњи званичници НАТО-а, дају изјаве о неизбежности рата са Русијом. Они су невероватно подигли ниво војне хистерије у медијима и на друштвеним мрежама.
Али припреме за рат свакодневно откривају мноштво проблема у њиховим могућностима да воде такав рат.
Претња у виду беспилотних летелица
„Неколико дана након што је мирну ноћ краја лета на истоку Пољске прекинуо звук сирена за ваздушну опасност и зујање НАТО ловаца, кључно питање у Европи више није само да ли је Москва намерно послала скоро двадесет беспилотних летелица у ваздушни простор НАТО-а, већ и да ли је Алијанса уопште у стању да се избори са овом све већом претњом“, пишу стручњаци CNN-а у чланку „Да ли НАТО може довољно брзо да уводи иновације да се супротстави растућој претњи дронова из Русије?“ (21.09.2025).
Ако је ово, како тврди Пољска, била намерна провера одбрамбених капацитета НАТО-а, онда је за Русију то био изненађујуће јефтин експеримент.
Пољске власти су пронашле делове, како кажу, „Гербер“ дронова, направљених од шперплоче и стиропора, који се често користе као мамац.
У међувремену, како би их пресрели, НАТО је подигао у ваздух ловце F-16 и F-35, вредне више милиона долара. Била је то ефектна демонстрација силе, али вероватно је коштала десетине хиљада долара само за гориво и одржавање — да би их уопште подигли у ваздух.
„Асиметрија трошкова не функционише“, изјавио је за CNN Роберт Толаст, истраживач лондонског Краљевског института за одбрамбене студије (RUSI).
Према његовим речима, није проблем у томе што НАТО не може да одговори на масовне нападе дроновима. НАТО авиони су били веома ефикасни у одбрани од иранског масовног ракетно-дронског напада на Израел у априлу 2024. године. Међутим, Толаст тврди да трошкови такве одбране, које је Израел проценио на више од милијарду долара, чине такав приступ неодрживим.
„Основни проблем је у томе што многе западне одбрамбене технологије пре почетка рата у Украјини једноставно нису узимале у обзир ову… асиметричну претњу дронова“, рекао је он.
Ипак, у брзо растућем сектору војне технологије постоји сагласност да се ова могућност сада озбиљно разматра, али да се министарства одбране НАТО земаља сувише споро прилагођавају.
„Технологија постоји“, изјавио је Јоханес Пинл, генерални директор британске компаније MARSS, специјализоване за софтвер за откривање претњи, која сада производи и своје пресретачке дронове.
„Могуће је да се добрим зидом од дронова значајан део пољске границе могао већ сада покрити“, додао је он. „Зид од дронова“ је концепт вишеслојне мреже за откривање и пресретање, који се широко промовише у балтичким државама и који су 17. септембра 2025. подржали представници Европске уније.
Проблем, како је Пинл рекао за CNN, јесте у томе што су НАТО процедуре набавки „и даље недовољно ефикасне“. Он је као пример навео MARSS пресретач средњег домета са вештачком интелигенцијом, вишекратне употребе, са титанијумским оквиром, који је описао као „буквално нож који сече дрон у лету“. Тренутно чека на евалуацију од једне НАТО земље, која се очекује у наредних неколико месеци.
„Они тек сада пишу спецификације за ово. Ми то већ користимо, радимо на томе годинама. У Европи и даље немамо ни техничке спецификације за то“, рекао је Пинл за CNN, мислећи на традиционалну праксу набавки, по којој министарства одбране објављују детаљне техничке спецификације за нове производе, а затим компаније конкуришу за добијање уговора.
Рат у Украјини је у суштини створио „двобрзински“ процес набавки у Европи, сматра Сиете Хаминг, генерални директор холандске компаније Robin Radar Systems. Технологија компаније Robin Radar се већ широко користи у Украјини и недавно је унапређена да би могла да открива „Шахед“ дронове на удаљености до 12 километара.
„Ако нека држава жели да купи опрему за Украјину, имају мандат — да се обрате компанији и кажу: ‘Треба нам то и то што пре’. Али ако желе да то купе за себе, морају да прођу читаву процедуру. То не помаже.“
Како је рат у Украјини постао прави полигон за тестирање нових технологија, појављују се знаци промена.
Од 2022. године, британска влада је од португалског одбрамбено-технолошког стартапа Tekever набавила извиђачке дронове AR3 у вредности већој од 350 милиона долара за слање у Украјину. Раније ове године, Краљевско ратно ваздухопловство Велике Британије најавило је да ће користити AR3 у оквиру свог новог система за електронско ратовање StormShroud. Такође, планирано је и проширење производње.
- септембра 2025. компанија Tekever објавила је да отвара нову фабрику дронова са 1000 радних места, око 130 километара западно од Лондона. Ово је већ четврта фабрика компаније у Великој Британији.
Карл Брју, директор одбрамбеног сектора у Tekever-у, рекао је за CNN да је приступ компаније у томе да се ризици развоја нових технологија поделе између државе и индустрије.
„Када је Краљевско ваздухопловство усвојило наш AR3, он је већ неко време био у оквиру наше истраживачко-развојне фазе. Рекли су: ‘У реду, сада користимо све искуство из Украјине и додајемо западни технолошки ‘сос’ из области електронског ратовања.’ И убрзали су увођење у року од шест месеци“, рекао је он за CNN.
Нови начелник Генералштаба одбране Велике Британије, Ричард Најтон, истакао је потребу за новим приступом.
„Постизање потребне брзине захтева од нас да променимо однос са индустријом и уводимо иновације темпом који диктира рат“, изјавио је у свом првом јавном наступу у септембру 2025.
Агрис Кипурс, генерални директор и суоснивач латвијског стартапа Origin Robotics, који развија беспилотне летелице, изјавио је за CNN да његова земља „развија нове механизме за сарадњу са новом индустријом“, а да близина Русији то чини још хитнијим.
Јуришно-извиђачки дрон BEAK компаније Origin, прво испоручен Украјини, сада користе и оружане снаге Летоније и Велике Британије. Сада је у развоју и нови пресретач дронова BLAZE, који се финансира путем гранта за истраживање и развој од стране владе Летоније.
Министарство одбране САД сада покушава да преузме иницијативу у овој трци у наоружању између дронова и анти-дрон технологија.
У меморандуму из јула 2025., министар одбране Пит Хегсет упозорио је да „америчке јединице нису опремљене смртоносним малим дроновима који су неопходни на модерном бојишту“. Он је навео мере за уклањање бирократских препрека и отпора ризику у набавци дронова, укључујући и „делегирање овлашћења за набавку и коришћење дронова од бирократије ка борцима на терену“.
„Једна од главних лекција коју људи извлаче из искуства Украјине јесте — само експериментишите“, рекао је Толаст. По његовом мишљењу, кључ за ефикасну заштиту од дронова је „комбинација скупих и јефтиних решења“, као што су F-35, Patriot системи и „средства која можда нису толико поуздана, попут украјинских пресретача дронова“.
Чак и ако Европа успе да убрза увођење експерименталних технологија на нижим нивоима, остаје проблем масовности.
Према процени украјинске војне обавештајне службе из јула, Русија месечно производи 5500 јединица модернизованог аналога „Шахеда“ — дрона „Герањ“, као и јефтинију верзију „Гербер“, у фабрици у брзом развоју у Татарстану.
Мортен Брандцег, генерални директор норвешког произвођача муниције и ракета Nammo, изјавио је за CNN да његова компанија ради на „великим количинама јефтиних ракета“, како би „цена ракете одговарала циљу који се обара“.
Компанија Nammo, сада један од највећих произвођача муниције у Европи, већ је прошла кроз значајне промене због брзог наоружавања континента. Производња артиљеријске муниције порасла је са неколико хиљада граната годишње пре инвазије, на око 80.000 у 2024. години. Компанија такође производи ракетне моторе на чврсто гориво за пројектиле класе „ваздух-ваздух“ — кључне компоненте модерних ПВО система.
„Како надокнадити недостатак људства у НАТО-у“
Тако гласи наслов чланка који су написали Алекс Вагнер (бивши помоћник начелника штаба Ратног ваздухопловства САД) и Кристен Тејлор (Атлантски савет) у магазину The National Interest од 20. септембра 2025.
Аутори пишу:
„Иако ће се у наредним недељама пажња с правом фокусирати на јачање противваздушне одбране и отклањање недостатака у њеним капацитетима, инцидент у Пољској је открио дубљу рањивост: растући недостатак људства у НАТО-у.
НАТО тренутно нема довољно људских ресурса за реализацију својих регионалних одбрамбених планова, а камоли за одвраћање све већих руских претњи или испуњавање амбициозних обећања о трансформацији, датих на НАТО самиту у јуну.
Практично сви савезници имају проблема са регрутовањем и задржавањем довољног броја војника како би ефикасно одвраћали још увек бројно надмоћну руску армију — чак и узимајући у обзир велике губитке Москве на ратишту. Демографски пад и растући јаз између цивилног и војног света додатно погоршавају овај проблем.“
Чак и ако савезници испуне нову обавезу да издвајају 5% БДП-а за одбрану, уклањање недостатка људства биће знатно теже него просто исписивање већих чекова. У просеку, НАТО савезници троше око 36% свог одбрамбеног буџета на људство, а неке земље, попут Италије, чак и до 60%.
Док се припремају да уложе невиђене износе у колективну безбедност, НАТО чланице морају паралелно да развијају креативна решења за проблеме регрутације, проширују резервне снаге и осигурају да њихови амбициозни планови у одбрани буду подржани једнако амбициозним кадровским стратегијама.
Демографска криза
Демографска криза у Европи представља директну претњу регрутацији. У 2022. години, стопа наталитета у ЕУ је први пут од 1960. године пала испод 4 милиона рођених. Истовремено, деценије мира након завршетка Хладног рата практично су избрисале војну службу из каријерних планова младих Европљана.
Детаљнија анализа три европске чланице НАТО-а и САД открива размере проблема:
Немачка
Одбрамбене амбиције Берлина највише ограничава културни отпор према војној служби. Упркос значајном напретку у војном планирању и финансирању, премало Немаца је спремно да служи у војсци како би управљали већим снагама.
Немачка је најавила намеру да у наредних шест година повећа број војника за 30.000, како би створила „најјачу војску у Европи“. Међутим, и та бројка је и даље премала за ефикасну националну одбрану.
Берлин већ осећа терет: Немачка је други највећи снабдевач оружјем Украјини, али изгледа да није вољна да шаље своје трупе у мировну мисију у Украјини због већ постојећег недостатка људства.
Норвешка
У 2024. години, Осло је најавио амбициозан деценијски одбрамбени план који укључује повећање одбрамбене потрошње за 60 милијарди долара и изградњу капацитета.
Циљ је повећање величине оружаних снага за 50% до 2036. године. Међутим, иако Норвешка има цењен и конкурентан програм обавезног служења војске, често има проблема да од регрута направи професионалне војнике.
Максимална дужина служења је 19 месеци, што доводи до велике флуктуације људства, што утиче на искуство и континуитет. Ситуацију додатно отежава мала популација од 5,6 милиона становника.
Норвешка већ сада има проблема да распореди довољно људства, а тек ће бити под притиском да подржи појачану одбрану НАТО-а.
Италија
Као и Немачка и Норвешка, Италија се већ суочава са великим кадровским проблемима и вероватно ће их имати и убудуће. Прошле године, начелник Генералштаба изјавио је да је садашњих 165.000 војника „апсолутно недовољно“, а да је број испод 170.000 „испод прага опстанка“.
Међутим, за разлику од Немачке и Норвешке, кадровске проблеме Италије лакше је решити. Просечна плата у војсци је неконкурентна у односу на приватни или државни сектор. Ниске плате, заједно са географском удаљеношћу од руске претње, умањују јавну подршку војној служби — само 16% Италијана је спремно да ратује за своју земљу.
Ови проблеми нису ограничени само на Европу.
Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе се суочавају са сличним демографским притисцима, мада из различитих разлога, и већ су морале да прилагоде своје праксе регрутовања како би одржале потребан ниво војника. Очекује се да ће број матураната средњих школа у Сједињеним Државама опасти за приближно 13% у наредних 15 година (до 2041. године).
Недавни успеси америчке војске у регрутовању нуде путоказ за савезнике НАТО-а. Суочене са сличним демографским притисцима, америчке обавештајне агенције су премашиле своје циљеве регрутовања за 2024. годину кроз фокусирано вођство, нове иницијативе као што су курсеви припреме за војне кампове и прагматичне промене политике као што су ублажавање ограничења за тетоваже, дозвољавање поновљених тестова на ТХЦ и модернизација стандарда телесног састава. „Европски савезници би могли да примене сличне приступе док се баве својим јединственим изазовима, као што су културни отпор војној служби у Немачкој и неконкурентне војне платне скале у Италији.“ НАТО сада мора да научи ову лекцију. Историјска обавеза алијансе да потроши 5% БДП-а на одбрану је неопходна, али није довољна. Без довољно обученог особља за руковање све софистициранијом опремом, додатно финансирање неће обезбедити кредибилно одвраћање.
Корупција у бродоградњи НАТО-а
Блумберг (19. септембар 2025) извештава да су тужиоци оптужили холандског бродоградилишта Дамен Шипјардс НВ за корупцију и кршење санкција. Компанија се суочила са финансијским проблемима након што је велики клијент замрзнуо плаћања.
Холандска влада је интервенисала пакетом хитне подршке, а суђење би требало да почне до краја 2025. године, што би могло резултирати санкцијама, укључујући новчане казне и искључење из тендера.
Пресуда би могла да наштети Дамену и да искомпликује европске планове за наоружавање, јер компанија игра „кључну улогу“ у европским војним капацитетима и гради ратне бродове за неколико земаља НАТО-а, укључујући Холандију, Белгију и Немачку.
Неуспеси су узнемирили клијенте компаније у НАТО-у баш када је Европа почела да улаже милијарде долара у одбрану како би се супротставила Русији. Суђење ће почети пре краја године, а осуде – укључујући новчане казне и искључење из тендера – могле би да паралишу Дамен и холандску индустрију и искомпликују планове за наоружавање континента.
„Ако Дамен буде проглашен кривим, то би био озбиљан ударац за холандску бродоградитељску индустрију“, рекао је Себастијан Бенинк, партнер у амстердамској адвокатској фирми Бенинк Дунин-Васович. Додао је да Дамен игра „значајну улогу“ у јачању европских војних капацитета.
Горинхем, са седиштем у Горинхему, је глобална група од 55 компанија које запошљавају приближно 12.000 људи широм света. Према финансијским извештајима за 2023. годину поднетим Холандској привредној комори, њихов приход је био преко 3 милијарде евра (3,6 милијарди америчких долара).
Бродоградњом руководи Арнаут Дамен, чији је отац, Комер Дамен, реструктурирао породични посао 1969. године и тренутно председава надзорним одбором.
Дамен гради две фрегате противподморничке за Холандију, две фрегате за белгијску морнарицу, фрегате F126 за Немачку – највеће бродове у својој флоти – и пројектује нове фрегате за противваздушну одбрану и команду, као и амфибијске транспортне бродове за Краљевску холандску морнарицу. Према речима Ника Чајлдса, вишег сарадника за поморске послове и поморску безбедност у Међународном институту за стратешке студије, ако се ови пројекти не реализују, пријатељским земљама ће бити тешко да све то саставе у критичном тренутку.
„У Европи постоји само ограничен број бродоградитеља способних да граде високотехнолошке, сложене ратне бродове“, рекао је Чајлдс.
У априлу 2025. године, холандски тужиоци су најавили да ће тужити Дамен након одвојених кривичних истрага о наводима о подмићивању, фалсификовању докумената и прању новца између 2006. и 2017. године, као и због кршења санкција уведених Русији након инвазије на Украјину 2022. године.
Оптужба за кршење санкција односи се на „робу и технологије које би могле допринети војном и технолошком јачању Русије и развоју њеног одбрамбеног и безбедносног сектора“, саопштило је тужилаштво у априлу 2025. године.
Намерно кршење санкција или прописа о контроли извоза је кривично дело у Холандији. Судије могу изрећи казну до 10% годишњег промета компаније ако сматрају да је стандардна казна од нешто више од милион евра прениска. Према Бенинку, кривична пресуда би такође могла да спречи компанију да се надмеће за европске уговоре.
Случај санкција се односи на „испоруку веома ограниченог броја цивилних дизалица Русији. Ова испорука је извршена у складу са важећим законским прописима о санкцијама“, навео је Дамен у априлском саопштењу. Компанија је изјавила да је „увек деловала у складу са важећим пакетима санкција и обезбедила потпуну транспарентност у својим активностима“. Представници Дамена одбили су да коментаришу случај, не позивајући се на ово саопштење.
Одвојени наводи о подмићивању ради обезбеђивања страних уговора муче групу годинама. Светска банка је 2016. године суспендовала Дамен из његових пројеката на 18 месеци, наводећи превару због неоткривања информација о агентима и провизијама за Регионални програм рибарства Западне Африке. Локални медији су 2017. године известили да су холандске пореске власти извршиле рацију у седишту компаније Дамен у Горинхему због сумње на страну корупцију.
Суђење за корупцију против бродоградилишта Дамен почеће 24. новембра 2025. године и обухвата кривично гоњење бивших и садашњих директора компаније. Суђење за кршење санкција почеће пре краја 2025. године, али датуми још нису потврђени.Немецкие законодатели недавно заморозили выплату Damen 671 миллиона евро за шесть кораблей F126 после того, как компания не выполнила поставленные сроки. Германия заявила, что заплатит за фрегаты в общей сложности около 9 миллиардов евро.
Овај потез је довео компанију у суочавање са оним што је назвала „привременим проблемом новчаног тока“. Као знак важности бродоградилишта, холандски парламент је у јулу 2025. године, након летње паузе, одобрио 270 милиона евра финансирања за подршку Дамену. Компанија тврди да је углавном финансијски стабилна, а немачко Министарство одбране је изјавило да ће се пројекат наставити.
Европске земље поново процењују своје поморске капацитете с обзиром на повећану војну претњу од Русије и растућу забринутост због потребе заштите рањиве подводне инфраструктуре. Норвешка је недавно изабрала Велику Британију за уговор о фрегати вредан 10 милијарди фунти – највећу инвестицију скандинавске земље у одбрану.
У ратно време, када непријатељске подморнице лутају океанским дном, способност НАТО-а да их открије и уништи биће кључна, рекао је Сидарт Каушал, виши истраживач за поморска питања у Краљевском институту уједињених служби у Лондону. Дамен гради управо онакве бродове који су потребни за ову мисију.
„Ако би бродоградилиште попут Дамена имало проблема, то би имало веома озбиљне последице, и то не само за Холандију“, рекао је он.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/nato_real_no_gotovitsya_k_vojne_s_rossiej