- Концерт усташког певача Марка Перковића Томпсона на загребачком хиподрому коме ће присуствовати око пола милиона „обожавалаца“ показује да Хрвати готово плебисцитарно имају позитиван став о нацистичкој Независној Држави Хрватској, сматра бивши министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
АУТОР: Владимир Судар
Проусташки певач Марко Перковић Томпсон одржаће у суботу 5. јула концерт на загребачком хиподрому коме ће присуствовати пола милиона грађана, у Хрватској, земљи са мање од четири милиона становника.
„Независна држава Томпсон“
Томпсон, коме су наступи због нацистичких ставова забрањени у бројним земљама света, већ крајем марта срушио је светски рекорд кад је за мање од 24 сата продао више од 280.000 улазница, да би недуго потом дошао до цифре од пола милиона продатих карата.
Уочи концерта Загреб је под правом опсадом, наступ је „проширен“ у тродневни догађај, а МУП Хрватске је саопштио да је са становишта безбедности најзахтевнији скуп у историји земље, захтевнији и од посете папе Војтиле 1994. године ког је на загребачком хиподрому дочекало милион верника.
Списатељица Ведрана Рудан иронично је то назвала „логором Загреб у Независној држави Томпсон“.
Томпсоновој генералној проби уочи загребачког концерта присуствовао је и хрватски премијер Андреј Пленковић са децом, у пратњи министара полиције и бранитеља, Давора Божоновића и Томе Медведа.
Злочини усташа остали некажњени
Да бисмо боље разумели феномен Томпсоновог концерта са пола милиона посетилаца и припадајућим му садржајем, морамо да ставимо тај догађај у историјски контекст или у историјску раван, сматра Вукосављевић.
Након Другог светског рата из познатих разлога Хрватска није довољно, запрaво скоро да уопште није кажњена за почињени геноцид над српским народом на територији тзв. НДХ, додаје Вукосављевић.
„Што значи да је осим мањим делом страдалих или ликвидираних на Блајбургу, велики део носилаца усташке политике и власти пацовским каналима отишао у иностранство и онда су наставили да форсирају агресивни хрватски шовинизам и антагонизам према Србима. А протоком времена шовинизам је полако и све више бујао и у самој СФРЈ за време Тита. Многи догађај из шездесетих и седамдесетих година су заташкавани на Хрватском приморју као што су намерни пожари, инциденти, бацања српских аутомобила у море… Затим имамо чувени Маспок и онда све више и даље, да би до ескалација неоусташтва дошло већ на почетку деведесетих година уз акте усмерене ка сецесији.“
За све то време било јасно сваком посматрачу који иоле познаје историју да је хрватски шовинизам, односно мржња према Србима у великој мери присутна у ширим слојевима хрватског друштва, додаје Вукосављевић.
Томпсон није изненађење
Та мржња понекад мало згасне, мало утихне, али врло брзо може да се пробуди било којом агресивнијом пропагандом преко медија или преко римокатоличке цркве, сматра Вукосављевић.
„Томпсон, као неко ко је у догађајима током рата за југословенско наслеђе и касније подгревао својим текстовима, не у свим песмама али у многим текстовима који су пуни агресије према Србима и који у одрађеној мери симболизују или оживљавају усташтво, усташке идеје, или усташку иконографију и симболе – није никакво изненађење. Без обзира на проток времена, а то нас учи историја, основни мотиви и ставови једног народа или једног друштва не могу лако да буду промењени. Као што је у српском народу, упркос различитим покушајима, а нарочито после Другог светског рата кроз просвету, образовање и на друге начине покушавано да се укине све српско о Видовдану, Косовском завету и тако даље.“
Одраз расположења Хрвата
Међутим, то није успело зато што су уверење и народна традиција били јачи од тога, додаје Вукосављевић. С друге стране, у Хрватској су, нажалост хрватски шовинизам и неоусташтво данас веома присутни, наглашава Вукосављевић.
„То не значи да су сви Хрвати наклоњени томе и да то подржавају, наравно. Али речито говори у прилог чињеници да велики број људи у Хрватској, у већој или мањој мери са мање или више страсти, подржава ту иконографију, те поруке и ту имитацију НДХ у неким метафорама, аналогијама, симболима итд. И то су све разлози да српски народ и у Хрватској и у БиХ, па и држава Србија буду забринути и да са пажњом посматрају те феномене. Наравно, неко ће рећи да музика, шоу програм, индустрија забаве нису разлог за велику бригу. Можда јесу, можда нису, али у сваком случају кад је реч о Томпсону, читава та индустрија забаве и тај конкретни догађај, тај конкретан музичар и његове песме, јесу заправо рефлекс и одраз једног расположења или сентимента код Хрвата.“
Нови живот НДХ
А Хрвати су народ који је упркос историјским околностима које су биле какве су биле, успео да опстане и чини се да нема мању снагу него што је имао уочи почетка Другог светског рата, упозорава Вукосављевић.
„Основно историјско осећање, историјске успомене Хрвата на НДХ и уопште на њихове ставове према својим суседима, нарочито и превасходно према српском народу, и та иконографија из НДХ заправо живе новим, јаким животом у Хрватској. Немогуће би било да се кроз неку медијску кампању или агресивну медијску промоцију толико људи окупи да није у народу присутна и распрострањена та идеја, иконографија, слике, симболи, одређене поруке итд. Према томе, јасно је да овај концерт у одређеној мери на неки начин, слободно можемо да кажемо, представља неку врсту плебисцитарног става Хрвата о својој историји у 20. и 21. веку.“
И то је чињеница коју свако разуман може да запази, закључио је Вукосављевић.
ИЗВОР: Спутњик