МУЗИЧКА УМЕТНОСТ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

• Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење.
• Народно позориште је тежило да позоришна уметност што дубље продре у све слојеве друштва. Наступала је са својим представама у Новом Саду и Сарајеву. 
• У сарадњи са удружењима приређивала је позоришне преставе поводом важних догађаја и скупштина. Уступала је своје просторије за свечане академије.
• Опере су биле преношене преко радија. У продужетку сајма на Новом Београду планирана је нова зграда опере. Други светски рат је прекинуо све активности.

У Србији у којој се у 19 веку стварала држава није се могло мислити на културу и уметност. Проблеми унутрашњег државног уређења били су важнији од уметности. У српском народу су постојали мелодије и напеви, али нису постојале институције које су уметност и културу учиниле приступачним народним масама. Уметност, књижевност и наука имали су вредност онда када постану својина целог народа. Музичка уметност педесетих година 19 века била је власништво малог броја интелектуалаца, који су почели да се окупљају у својим домовима негујући хармонично певање. Тада је 1853. основано Прво београдско певачко друштво, чији циљ је био „забава и међусобно уживање и обучавање у музици”. Народне песме су се тада сматрале за простачке. У друштву се неговала немачка, а у мањој мери француска музика и то на њиховим језицима. У друштву је основао Музичку школу  хоровођа Милан Миловук. У школи су се предавали виолина, виолончело и Основи музичке уметности. Од пресудног утицаја на смернице музичке културе био је  долазак Корнелија Станковића у Београд 1856. Док се у Првом београдском певачком друштву неговала вокална музика, оснивањем оркестра у Народном позоришту почела је да се развија инструментална музика. Капелници оркестра били су Реш и Даворин Јенко. (1)   На сајту  на Интернету „Прво Београдско певачко друштво“ о заслугама прегаоца Стеве Тодоровића. Прво Београдско певачко друштво изабрало је 1856. Стеву Тодоровића, заједно са његовим пријатељем Корнелијем Станковићем, за почасног члана друштва. Двојица уметника понудила су Првом Београдском певачком друштву идеју о изграђивању националне уметности. Следеће године Стева Тодоровић је започео свој дугогодишњи рад у друштву, као члан, бележник, секретар и председник. Када је 1863. Корнелије Станковић постао диригент друштва, Тодоровић је међу члановима свог гимнастичког завода имао многе младе певаче, припремљене за прихватање Станковићевих обрада српских народних и црквених песама.

Стева Тодоровић

На ванредној скупштини друштва 22.3.1875. донета је резолуција да се у спомен великом српском уметнику   Корнелију Станковићу приреди концерт, од чијег би се прихода основао фонд за подизање музичке школе под именом „Корнелијанум”. Због избијања рата од тога није било ништа. Друштво је било уверено да за остварење национално музичког правца у народу требало да нађу музичара који је требао да оде у иностранство да се музички образује да идеје спроведе у дело. Друштво је на својој ванредној седници 8.10.1879. решило да за свог питомца ради слања у Минхен ради музичког образовања изабере свог члана Стевана Стојановића-Мокрањца. У то доба Омладински покрет је покренуо све друштвене редове и тада се дошло до сазнања : „да само културна и цивилизована, напредна, јака и слободна Србија може са сигурношћу да прихвати велике националне задатке”. Друштво је одлучило  да 21.9.1899. да у договору са Мокрањцем, Цветком Манојловићем и Станиславом Биничким оснује Српску музичку школу. Тадашња стварност је била другачија. На почетку 20 века Љуба Стојановић, као заступник Министра војске, одговорио је Мокрањцу, директору Српске музичке школе, на његову молбу да помогне школи : „Мени данас не треба музика него митраљези”. Уз  Српску музичку школу основана је Музичка школа  „Станковић” 1911 године. После ослобођења и уједињења радило се на оснивању Конзерваторијума. (2)  После дугогодишњих напора Државна Музичка академија и средња музичка школа отворене су и освећене 21 новембра 1937. у Београду. (3) На позив ректора Музичке академије у Београду послали су дела за Библиотеку  Музичке академије … Певачко друштво Мокрањац, Београд 54 дела, Панчевачко српско црквено певачко друштво 30 дела, Јужнословенски певачки савез, Београд 25 дела, Друштво Светога Саве, Београд 23 дела, Музичко друштво „Станковић”, Београд, 94 дела, …. . (4)

Државна народна позоришта у Београду, Загребу и Љубљани неговала су оперну музику. (5) Опера је  у сезони 1936/37 године извела 140 представа у згради код споменика, 1 представу  у згради на Врачару, 1 представу на гостовању у Новом Саду и 11 представа на  гостовању у Сарајеву. Извела је 4 премијере и 31 стару оперу. Премијера опере Јакова Готовца „Еро са онога свијета” била је 17 априла 1937 у  згради код споменика кнезу Михајлу. Опера је гостовала у Новом Саду 19 септембра 1936 и извела као једну представу  „Кавалерија рустикана” и  „Пајаци”. Опера Народног позоришта из Београда, у сарадњи са Народним позориштем  у Сарајеву гостовала је у Сарајеву од 12 до 20 јуна 1937. За то време обуставила је рад у Београду. Наступала је  у згради  Народног позоришта  у Сарајеву. Приказане су опере  „Кармен”,  „Сорочински сајам”,  „Трубадур” (дневна и вечерња представа, 13 јуна),  „Отело”,  „Мињон”,  „Бал под маскама”,  „У долини”,  „Фигарова женидба”,  „Еро са онога света”,  „Тоска” и  „Продана невеста” (дневна и вечерња представа, 20 јуна 1937). (6) Балет је у току сезоне извео домаћу премијеру  „Имбрек з носом” од  Крешимира Барановића 24 априла 1937 у згради код споменика. Углавном је играо балете руских аутора : „Половецки логор”, „На Кавказу”, „Шехерезада” „Лабудово језеро”, „Очарана лепотица”, „Рскало”. (7)  Први југословенски концертни фестивал одржан је 10 и 11 априла 1938. у великом павиљону сајма на Новом Београду. Учествовало је 210 музичара, чланова Филхармонија у Београду, Загребу и Љубљани. Дириговали су диригенти три филхармоније Л. Матачић, К. Барановић и Н. Штритоф. У часопису „Братство” истакнуто је да је фестивал побудио пажњу све наше културне јавности и да је изражена жеља да југословенски музички фестивал постане трајна институција. (8) У продужетку сајма планирана је нова зграда опере. Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма.

Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Народно позориште је тежило да позоришна уметност што дубље продре у све слојеве друштва. Наступала је са својим представама у Новом Саду и Сарајеву.  У сарадњи са удружењима приређивала је позоришне преставе поводом важних догађаја и скупштина. Уступала је своје просторије за свечане академије. Опере су биле преношене преко радија. У продужетку сајма на Новом Београду планирана је нова зграда опере. Други светски рат је прекинуо све активности.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Музичка академија у Београду, Извештај за школску 1937-38 годину”, Београд 1938, стр. 23, 24, 25;
2. „Музичка академија у Београду, Извештај за школску 1937-38 годину”, Београд 1938, стр.26, 27;
3. „Музичка академија у Београду, Извештај за школску 1937-38 годину”, Београд 1938, стр. 15;
4. „Музичка академија у Београду, Извештај за школску 1937-38 годину”, Београд 1938, стр. 37, 38;
5. Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр. 38;
6.  „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 23, 24;
7.  „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 27, 28;
8. „Први југословенски концертни фестивал”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1938, бр. 5,  стр. 92;