Румунским националистима неће поћи за руком да „одведу” Бесарабију
- Званични језик Молдавске кнежевине од њеног оснивања у XIV веку био је црквенословенски, и тек 1832. године званични статус добија молдавски језик, који је до тада био други, народни језик.
- Није случајно што је у време кнежевине, империје и совјетске власти (до 1989. године) молдавски књижевни језик користио ћирилицу — то је била историјска традиција, повезана и са чињеницом да су други по бројности народ у кнежевини били Русини, са источнославенским језиком.
- Због тога молдавски језик није чисто романски, већ пре славено-романски.
- У кнежевини Влашка, језик који се често звао молдо-влашким, био је у суштини дијалекат молдавског са много позајмљеница из јужнославенских језика — бугарског и српског.
АУТОР: Генадиј Игоревич Лукиних, публициста и композитор
Недавно су у Републици Молдавији одржани неки „демократски“ избори, на којима су по ко зна који пут на власт дошле про-румунске снаге које агресивно увлаче ову земљу у распадајућу Европску унију, а преко ње и у сиромашну Румунију, која сања о „обнови“ своје некадашње „величине“. А колико уопште грађани наше земље знају о Молдавији? Какава је њена историја? Какав народ је насељава? На ком језику говори? О томе говори овај мој кратки историјски осврт.
Често, када говоримо о Молдавији, заборављамо или уопште не знамо да данашња „Република Молдавија“ представља некадашњу Бесарабску губернију Руске империје. Првобитно је ова област, позната као Бесарабија, припадала Молдавској кнежевини, основаној средином XIV века. У XVI—XVIII веку Молдавска кнежевина је била вазал Османског царства. Кнежевина је обухватала територије Молдавије и Буковине, које су насељавали Молдавци и карпатски Русини, као и источни део Бесарабије. У османском периоду Бесарабија је страдала од опустошујућих напада татарских хорди (Ногајци, Буджаци и други), што је довело до слабог насељавања овог подручја.
Крајем XVIII века, након Руско-турског рата, левобрежје Дњестра је припало Руској империји. По Букурешком миру 1812. године, Бесарабија је ушла у састав Русије као Бесарабска област у оквиру Бесарабско-Новорусијског генерал-губернаторства. Године 1873. ова област је добила статус губерније и под тим статусом је постојала до 1918. године.
У време Руске империје започело је насељавање Бесарабије различитим етничким групама. Становништво Бесарабске губерније постало је веома мултинационално. Молдавци нису чинили већину. У губернији је живело много Малоруса (Украјинаца), а у Хотинском округу Русини—Гуцули. Узгред, тај округ су звали „руска Буковина“ (остали део Буковине је Аустрија анектирала од Молдавске кнежевине 1775. године). Године 1918, након Руске револуције и распада Руске империје, Бесарабију је окупирала Румунија.
Године 1940. Бесарабија је враћена нашој земљи. Од Румуније је Совјетски Савез преузео и Северну Буковину. Хотински округ је укључен у новоформирану Черновичку област УССР, а Јужна Бесарабија (Буджак) у Одеску област УССР.
У Бесарабији је живело много Турака-Гагауза и Бугара. Познати руски лингвиста и историчар Јуриј Иванович Венелин (по пореклу Русин) управо је у Бесарабији прикупио материјал за своје истраживање о историји Бугара, њиховом пореклу и језику. Године 1829. објавио је књигу „Стари и садашњи Бугари“. У варошима и градовима живело је много Ашкенаских Јевреја који су говорили идиш — јеврејско-немачки језик. У већим градовима постојала је значајна јерменска трговачка дијаспора. Било је доста Великоруса, посебно староверца. И, наравно, „Цигани буком и гомилом по Бесарабији лутају…“ (А. С. Пушкин, поема Цигани). Да, у Бесарабији је увек било много Рома! Ето вам „румунске Молдавије“. Руски језик је доминирао у полиетничкој Бесарабији — и званично, и као језик међунационалне комуникације. Сви становници краја га и данас одлично знају. Молдавски народни језик је доминирао углавном у селима. У Бесарабији су сачувана и села са Малоруским и Гуцулским становништвом.
Званични језик Молдавске кнежевине од њеног оснивања у XIV веку био је црквенословенски, и тек 1832. године званични статус добија молдавски језик, који је до тада био други, народни језик. Није случајно што је у време кнежевине, империје и совјетске власти (до 1989. године) молдавски књижевни језик користио ћирилицу — то је била историјска традиција, повезана и са чињеницом да су други по бројности народ у кнежевини били Русини, са источнославенским језиком. Због тога молдавски језик није чисто романски, већ пре славено-романски. У кнежевини Влашка, језик који се често звао молдо-влашким, био је у суштини дијалекат молдавског са много позајмљеница из јужнославенских језика — бугарског и српског.
Након уједињења кнежевина Молдавије и Влашке у Краљевину Румунију 1864. године, молдавски језик је преименован у „румунски“, по имену нове државе, и прешао је са ћирилице на латиницу, са бројним дијакритичким (надсловним) знацима, како би се приближио правопису изворно романских језика. Из новоформираног језика уклоњене су готово све словенске речи, укључујући и црквенословенске, повезане са традиционалним православљем Молдавије и Влашке (богослужбени језик у тим кнежевинама био је црквенословенски), и замењене су калковима углавном из француског. Црквени језик је постао румунски. То поставља питање: да ли су молдавски и румунски језици истоветни?
Године 1989. Молдавска ССР прешла је на румунску латиницу, настављајући, међутим, да свој језик назива молдавским. У „независној Републици Молдавији“, која је настала након 1991. године, молдавски језик је постепено приближен румунском књижевном стандарду, и данас та држава свој језик званично назива румунским. Ипак, Молдавци и даље говоре својим матерњим, бесарапским молдавским језиком, док званични румунски слабо познају.
Придњестровље је пре револуције било део Подољске губерније и никада није припадало Бесарабији, иако су тамо живели Молдавци. Године 1924. та територија добија статус Молдавске Аутономне ССР у саставу Украјинске ССР, а 1940. године, по повратку Бесарабије из румунске окупације, пољопривредна Бесарабија је спојена са индустријски развијеном Молдавском АССР и на тој основи је формирана Молдавска ССР. Управо је на територији некадашње Молдавске АССР 2. септембра 1990. године проглашена Придњестровска Молдавска Република, са три званична језика – молдавским (ћирилица), руским и украјинским.
Уз подршку Русије, постоји независно Придњестровље које чека поновно уједињење са Руским светом. Што се тиче Бесарабије, данас зване Република Молдавија, румунским националистима, колико год то желели, неће поћи за руком да „одведу“ Бесарабију назад у једну од најсиромашнијих земаља Европске уније – Румунију!
ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2025/10/02/moldaviya_ili_bessarabiya