• Латиница постсовјетским републикама није потребна због културе, већ ради везивања за новог господара. То се види на примеру Молдавије, која понизно приклања главу пред Румунијом, и Азербејџана, који се претворио у вазала Турске.
  • Нешто слично се планира и у Казахстану, али се стиде да то отворено признају.

Колонијална носталгија и подсмех – тако прозападна штампа назива чуђење које у Русији и међу људима руске културе изазива упорно настојање казахстанских званичника да забране ћирилично писмо и приморају садашње генерације Казака да пређу на латиницу.

Први председник који је најавио прелазак на латиницу био је Нурсултан Назарбајев, и планирао је да тај процес буде завршен до 2025. године. Садашње власти републике планирају да то постигну до 2031. године. Заговорници латинице оптужују Москву да политизује то питање, инсистирајући да је замена ћирилице латиницом културни, а не политички процес. Званична Москва се не изјашњава о латинизацији казашког језика, али о томе пишу руски медији. И, како тврде фанатици казашке латинице – пишу погрешно.

Али они не говоре целу истину. Да ли то значи да се данас, користећи ћирилицу, Казаси културно исцрпљују, а од 2031. године ће се нагло културно обогатити због латинице? Ако је тако, онда би „ћирилични“ период развоја Казахстана и казашке културе требало прогласити периодом деградације и културног пропадања. Али власти Казахстана то неће рећи, јер би у том случају морали да признају да је народ културно назадовао управо у време њихове владавине.

Ниједан аргумент који званичници Казахстана износе у одбрану латинице не може се логички прихватити. Наведимо најосновније.

Латиница ће приближити Казахе њиховом матерњем, турском свету? Али зар ће Турчин из Истанбула Казаху бити ближи од Руса из Чељабинска? Неко у Астани жели да тако буде. Зато и треба латиница. Казахстан је вековима повезан са Руским светом, и насилно кидање тих веза за многе руске и казахстанске породице биће веома болно. У Русији живи преко 600 хиљада Казака. Како латиница може бити средство очувања казашке културе ако се њоме Астана жели одсећи од стотина хиљада Казака? Или су руски Казаси „погрешни“ Казаси, па им нема места у латинизованом Казахстану?

Нешто слично чули смо и од украјинских политичара који су 2014. године становнике Донбаса прогласили „погрешним“ Украјинцима. Иначе, управо тада су почеле приче и о могућности преласка украјинског језика са ћирилице на латиницу.

Мађарска, финско-угарска држава, све више се приближава турском свету, чланица је као посматрач у Организацији турских држава. Мађарска се не одриче свог цивилизацијског идентитета, али јача историјске везе са турским народима. Зашто Казахстан не може по узору на Мађарску да се приближава Руском свету и учвршћује историјске везе с њим? Као што Мађари нису турски народ, тако ни Казаси нису Словени, али су Мађари историјски блиски Турцима, као што су и Казаси блиски Словенима – чак и више него Мађари Турцима.

Латиница ће казашку књижевност учинити препознатљивијом у свету? Можда би било тачније рећи – у једном делу света, оном који пише латиницом? Остали делови света пишу арапским писмом, различитим облицима абугиде, идеограмима и сл. За њих латинизовани казашки неће бити ништа препознатљивији од ћириличног.

Ако би латинизација заиста била једино средство популаризације културе у свету, онда би руски језик на ћирилици и руска култура таворили негде на маргинама, а руске власти би тражиле начин да преведу руски језик на латинично писмо. Међутим, руска култура је у иностранству популарна и препознатљива. Није писмо то које одређује популарност културе, већ њени ствараоци. Шекспиру, Молијеру, Гетеу, Сервантесу, Камоиншу није било потребно да пишу ћириличном верзијом енглеског, француског, немачког, шпанског или португалског да би њихова дела постала позната у словенским земљама.

Латиница је погоднија за казашки језик од ћирилице? Да ли се иједан од класика казашке књижевности икада пожалио: „Ех, не могу да стварам на ћирилици, фали ми латиница!“? Није. Ако су казашки класици могли да пишу ћирилицом, зашто онда политичари у Казахстану одједном не могу?

Латиница ће проширити интелектуалне хоризонте казашке културе? Занимљиво – на који начин, ако ће одрицање од ћирилице значити одсецање огромног дела казашке књижевности? Хоће ли Астана ризиковати да тај одсечени део прогласи „недовољно развијеним“? Ако није недовољно развијен, значи да је развијен. А ако је развијен, зашто га се одрицати? Где је ту логика?

Културне логике нема – зато постоји геополитичка логика. Латиница треба да отргне Казахстан и Казахе од Руског света, да између њих постави културну границу коју ће бити тешко прећи. Аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн је говорио: „Границе мог језика – границе су мога света“. Светоносне (мировозренске) границе латинизованог казашког језика неће бити исте као оне на ћирилици.

Казахстански национално оријентисани политичари желе да натерају Казахе да промене своју геополитичку „адресу“, да их преместе из једне цивилизације у другу. Позивати се на пример Турске, која је у Ататурково време прешла на латиницу, није прикладно. Турска се тада налазила у специфичној ситуацији, сасвим различитој од положаја у ком се данас налазе Казахстан и бивше совјетске републике које су већ одбациле ћирилицу (Узбекистан, Азербејџан, Молдавија, Туркменија).

Културе као што су молдавска, азербејџанска итд. нису постале препознатљивије у свету. Латиница постсовјетским републикама није потребна због културе, већ ради везивања за новог господара. То се види на примеру Молдавије, која понизно приклања главу пред Румунијом, и Азербејџана, који се претворио у вазала Турске. Нешто слично се планира и у Казахстану, али се стиде да то отворено признају.

ИЗВОР: https://www.ritmeurasia.ru/news–2025-07-21–latinskij-jad-dlja-kazahstana-81650?utm_source=politobzor.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *