Без руских енергената, немачка индустрија ће пре или касније пропасти
- Немачку челичну индустрију не уништавају ни Кинези ни Трамп, већ растуће цене електричне енергије проузроковане одустајањем од јефтиног руског гаса. И не назире се никакво олакшање за немачку индустрију – не само челичну – јер влада Мерца упорно води политику конфронтације са Русијом
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Гигант немачке тешке индустрије, индустријска група Thyssenkrupp, прекида своје више од двовековно постојање.
„Индустријска група Thyssenkrupp суочава се са радикалном реструктурирањем. Управни одбор на челу са генералним директором Мигелом Лопезом жели да трансформише компанију у холдинг, и на тај начин постави основу за продају додатних делова.
Број запослених у седишту компаније биће смањен са садашњих 500 на 100, а у администрацији, где тренутно ради око 1000 људи, планирају се даља отпуштања. „Све што ће остати је кишобран-компанија без садржаја“, каже особа упозната са ситуацијом.
На тај начин, Лопез најављује крај компаније која је са немачком историјом повезана ближе него иједна друга. Високе пећи Крупа (основаног 1811) и Тисена (1891) производиле су гвожђе које је омогућило Немачкој да постане индустријска сила у 19. веку. Такође су ковали оружје за Први светски рат, а касније и за нацисте, пише Bild.
Пре двадесет пет година, спајање компанија Krupp и Thyssen створило је Thyssenkrupp AG. Конгломерат је упао у дубоку кризу због лоших инвестиција у нове челичане у Бразилу и САД, од које се компанија из Есена никада није опоравила.
Компанија не очекује противљење од стране савезне владе или министра-председника Северне Рајне-Вестфалије Хендрика Виста, упркос губитку једног од најважнијих послодаваца у региону. До сада је Вист био пасиван, каже инсајдер листа: „Зашто би се то сада променило? Сви знају чињенице.“
Крајем прошле године, Thyssenkrupp је пријавио велики годишњи губитак другу годину заредом. Један од кључних разлога укупне непрофитабилности компаније био је криза у њеном „историјском челичном одељењу“.
Конгломерат, чији производи варирају од челика до подморница, забележио је губитак од 1,5 милијарди евра за фискалну годину 2023–2024, након губитка од око две милијарде евра годину дана раније.
Немачки медији пишу да је група Thyssenkrupp, некадашњи симбол немачке индустријске моћи, страдала због високих трошкова на домаћем тржишту, пада цена њених производа и оштре конкуренције азијских ривала, који су задали ударац њеном традиционалном челичном бизнису. Проблеми су били посебно изражени у проблематичном челичном одељењу, чија је оперативна добит пала за 18% и која је морала да отпише имовину у вредности од милијарду евра.
У 2023–2024. години укупан обим продаје групе, у којој ради скоро 100.000 људи, пао је за 7% на 35 милијарди евра, при чему је Thyssenkrupp указао на „значајан пад потражње“ од стране кључних индустријских грана.
Поред производње челика, пад наруџбина и продаје погодио је и друга кључна одељења, укључујући аутомобилску индустрију и производњу материјала. Група је покушала да издвоји челично одељење, које је највећи произвођач челика у Немачкој, али то није дало резултате. Губици су наставили да расту.
Године 2024. компанија је продала 20% удела групи у власништву чешког милијардера Данијела Кржетинског. У наредној фази очекује се да чешки инвеститор повећа свој удео са 20 на 50 одсто. „На крају ће он највероватније у потпуности преузети управљање челичним сектором“, кажу извори из компаније.
Криза у челичном одељењу, у којем ради око 27.000 људи, додатно се погоршала у августу 2024. године, када су његов директор и председник надзорног одбора поднели оставке након сукоба са Лопезом око најбољег пута за развој компаније.
У међувремену, читава челична индустрија у Немачкој је у опадању.
У фебруару 2025. године немачки произвођачи челика смањили су производњу за 13,5% у односу на исти месец 2024. године – на 2,7 милиона тона. То показују подаци Немачког удружења челичне индустрије (WVStahl).
Производња сировог гвожђа у Немачкој у фебруару је опала за 15,9% у односу на фебруар 2024. и за 0,5% у односу на јануар – на 1,71 милиона тона.
Немачки медији као разлоге за кризу у челичној индустрији наводе конкуренцију азијских произвођача и Трампове царине, али то у ствари није тачно.
Крајем фебруара 2025. године, Немачко удружење челичне индустрије позвало је владу да предузме хитне мере како би се одржала производња челика у земљи. Према подацима удружења, решење проблема трошкова електричне енергије – који чине 20–40% укупних трошкова произвођача челика – од кључног је значаја. WVStahl је препоручио да се накнаде за пренос електричне енергије одмах врате на ниво из 2023. године, ретроактивно од 1. јануара 2025. Ова мера је неопходна да би се одржала индустријска активност у Немачкој и олакшао прелазак ка одрживијој економији.
Немачку челичну индустрију не уништавају ни Кинези ни Трамп, већ растуће цене електричне енергије проузроковане одустајањем од јефтиног руског гаса. И не назире се никакво олакшање за немачку индустрију – не само челичну – јер влада Мерца упорно води политику конфронтације са Русијом.
„Епоха [немачког челика] се приближава крају. Након продаје традиционалног челичног одељења (које треба да пређе у руке чешког олигарха Данијела Кржетинског) и поморског бродоградилишта Thyssenkrupp Marine Systems, подела [компаније] се наставља. ‘Поред тога, припремамо се за излазак из трговине челиком’, саопштила је компанија. Одељење са 16.000 запослених и годишњим обимом продаје од 12,1 милијарду евра представља највећи део групе и треба да буде листирано на берзи. Али: ‘То нема смисла; трговина челиком и другим материјалима доноси мало профита’, рекао је високи менаџер компаније за BILD.“
Без челика, бродоградње и трговине, 70% годишњег прихода компаније у износу од 35 милијарди евра биће изгубљено, а од 98.000 њених запослених, мање од половине ће остати у групацији. „Али Лопез планира још више: део одељења добављача ауто-индустрији биће затворен или продат. У најбољем случају, остаће само љуштура… Од гиганта немачке индустрије, у којем је некада радило 200.000 људи, остао је само сегмент пословања ‘Зелене технологије’. Међутим, он је сувише мали да би преживео. На крају, Thyssenkrupp ће фактички бити распуштен“, пише издање.
Колапс Thyssenkrupp-а представља почетак агоније немачке тешке индустрије, што се не може назвати другачије до самоубиством. Без руских енергената, немачка индустрија ће пре или касније пропасти. Да ли ће је дотући конкуренција или трговачки ратник Трамп – више није битно.