Маша и Медвед
„ЦРТАЋИ“ НИСУ САМО ЗАБАВА НЕГО И КОНСТРУКЦИЈА ЛИЧНОСТИ – ЗАТО TУ СФЕРУ ТРЕБА ЗАШТИТИТИ ОД ТРЖИШТА
* Канонски узлети културе учили храбрости и стрпљењу, припремали за породични живот и активан рад, онда приче које се сада ваљају интернетом децу уче да буду распуштена, неозбиљна, нарцисоидна, слаба, морбидно подложна утицајима и чудна
* Ниједан диктатор прошлости није имао прилику да уђе у сваку породицу и наметне деци патолошке животне сценарије. Нису ни могли имати такав циљ, јер су свим диктаторским режимима били потребни здрави и пунокрвни људи – војници и радници. Сада се, упркос урлицима о опасностима тоталитаризма, врши невиђени напад на човека, на саму суштину његове унутрашње структуре
* Мантре о томе како „забране неће донети ништа добро“ и да ће „тржиште само управљати свиме“ изгледају као монструозни анахронизам. Тако се могло расуђивати у деветнаестом веку. Стога не можемо дистрибуцију прича (а уз то и програмирање будућих генерација) препустити тржишту
* Пре неколико година почели смо да развијамо идеју дигиталне хигијене. Зашто не размишљати о хигијени прича/приповедака/бајки? Ако држава ограничава супстанце које се не могу продавати као лекови или храна, онда је још потребније то учинити са информативним производима чија је сврха масовно тровање душа
________________________________________________________________
Аутор: Дмитриј ОРЕХОВ
АКО су канонски узлети културе учили храбрости и стрпљењу, припремали за породични живот и активан рад, онда приче које се сада ваљају интернетом децу уче да буду распуштена, неозбиљна, нарцисоидна, слаба, морбидно подложна утицајима и чудна.
Наше друштво доживљава својеврсну револуцију гнусних прича, чији су главни слогани „Не одупири се својим жељама!“ и „Ти си посебан/на, можеш све!“
Наравно, ова револуција не погађа само децу али највише њих.
Резултат такве обраде су себична инфантилна створења, спремно да делују по команди споља, неморално и глупо.
Оно што се сада дешава у сфери прича и бајки је невиђено.
Ниједан диктатор прошлости није имао прилику да уђе у сваку породицу и наметне деци патолошке животне сценарије. Нису ни могли имати такав циљ, јер су свим диктаторским режимима били потребни здрави и пунокрвни људи – војници и радници.
Сада се, упркос урлицима о опасностима тоталитаризма, врши невиђени напад на човека, на саму суштину његове унутрашње структуре.
Уместо светих формула за одрастање, деци се у душе уливају шеме самоуништења. Херојски митови се замењују сервилном вулгарношћу. Сурова истина живота замењена је слатком лажи о пропадању и смрти.
У тим условима, мантре о томе како „забране неће донети ништа добро“ и да ће „тржиште само управљати свиме“ изгледају као монструозни анахронизам.
Тако се могло расуђивати у деветнаестом веку. Али сада знамо да цртани филмови нису само забава, већ и конструкција личности. Стога не можемо дистрибуцију прича (а уз то и програмирање будућих генерација) препустити тржишту.
Ако ту грешку направимо, наши непријатељи ће искористити тржишне механизме. У ствари, они то раде већ дуго.
Можда ћете рећи да није све тако лоше и да још увек имамо много дивних младих људи. Да, то је тачно, али они су победа њихових родитеља и заслуга златног фонда приповедака руске културе. Фонда који активно еродира и постепено бледи и бива потискиван у позадину. Стога се више не можемо ослањати на очекивање да ће добро само себи прокрчити пут.
У великој мери, наше поље прича/приповедака је већ освојено. Од стране оних који не саосећају са нашом земљом, нашом прошлошћу, нити нашом вером.
Да бисмо вратили то поље, потребне су нам нове приче са вечним значењима – приче које спадају у вечни канон, али испричане на савременом материјалу, уз помоћ савремених средстава (укључујући фигуративна и визуелна). И наравно, потребна је цензура, потребно је заштитити децу од штетних дехуманизујућих прича.
Сада је то постало питање националне безбедности.
Пре неколико година почели смо да развијамо идеју дигиталне хигијене. Зашто не размишљати о хигијени прича/приповедака/бајки?
Ако држава ограничава супстанце које се не могу продавати као лекови или храна, онда је још потребније то учинити са информативним производима чија је сврха масовно тровање душа.
ИЗВОР: Факти