Већина становника града на Босфору против амбициозног пројекта
- У децембру 2019. године, Ердоган је изјавио да поморски саобраћај кроз планирани Истанбулски канал, западно од Босфора, неће подлећи одредбама Монтреуске конвенције, која регулише пролазак ратних бродова кроз турске мореузе.
- Енергични турски председник у свом настојању да обнови некадашњу величину Османског царства игнорише не само политичке, већ и сеизмичке ризике који прете његовом амбициозном пројекту.
- Спровођење пројекта канала „Истанбул“ неминовно ће довести до изласка Турске из Монтреуске конвенције, што са собом носи непредвидиве војне последице за саме Турке, сматрају аналитичари Руске академије војних наука.
АУТОР: Олег Розанов
У турском парламенту поново је покренута расправа о пројекту пловног канала „Истанбул“, који би ишао паралелно са Босфором, пише лист Türkiye.
„Расправа се наставља о пројекту канала ‘Истанбул’, који је председник Реџеп Тајип Ердоган назвао једним од највећих пројеката века, неупоредивим са Панамским, Суецким или Коринтским каналом у Грчкој.“
Одговарајући на питања посланика у парламенту у вези са каналом, министар саобраћаја и инфраструктуре Абдукадир Уралоглу подсетио је да Босфор има оштре завоје и снажне струје које представљају опасност за водени саобраћај, као и за градски поморски транспорт који се укршта са транзитним пловилима, пише лист.
„Током дана, Босфор је место трговине, живота и транзита за милионе Истанбулаца. Сваке године мореуз постаје све опаснији за транзитне бродове. У том контексту, канал ‘Истанбул’ ће постати пловни пут са већом безбедношћу пловидбе него Босфор, што ће смањити дуго чекање и олакшати кретање у мореузу за међународну трговину“, наставио је Уралоглу.
Он је такође истакао да пројекат канала „Истанбул“ са својом приобалном инфраструктуром, маринама, контејнерским лукама и логистичким центрима има кључни значај за будућност Турске. По његовим речима, канал је првенствено замишљен „да смањи пловидбу кроз Босфор и побољша квалитет ваздуха и воде, чиме би се заштитили наши грађани, морска флора и фауна, као и објекти и културно наслеђе дуж Босфора“.
Уралоглу је такође навео да се пројекат планира реализовати по моделу јавно-приватног партнерства.
„Присталице пројекта тврде да ће он омогућити повећање пловидбе кроз мореуз, обезбедити безбедније услове транзита за бродове који превозе опасне материје, уклањајући их из насељених делова Истанбула, смањити време чекања на улаз и донети Турској велике приходе од транзитних такси. Такође се спекулисало да би канал могао постати начин да се заобиђу ограничења која је поставила Монтреуска конвенција о приступу Црном мору за ратне бродове земаља које не излазе на Црно море.“
Међутим, потреба за новим каналом није доказана. Поморске компаније не захтевају нову руту, а подаци ту идеју не потврђују: упркос благом порасту у укупној тонажи, број бродова се заправо смањује. Иако се повремено дешавају инциденти и несреће на Босфору, већ више од 40 година није било озбиљних несрећа, захваљујући побољшањима у управљању саобраћајем која је увело турско руководство. Додатно унапређење безбедности транзита не захтева нову градњу – то се може постићи брже, јефтиније и једноставније улагањем у обалске безбедносне стручњаке, савремене поморске тегљаче и навигациону опрему, наводе аналитичари Института за Блиски исток (Вашингтон, САД).
Пројекат изградње новог канала, 100 км западно од Истанбула, најавио је још 2011. године тадашњи премијер Ердоган. Планира се да канал може примити око 160 бродова дневно, укључујући танкере са нето носивошћу до 300 хиљада тона. Данас кроз Босфор годишње пролази око 53 хиљаде бродова.
У децембру 2019. године, Ердоган је изјавио да поморски саобраћај кроз планирани Истанбулски канал, западно од Босфора, неће подлећи одредбама Монтреуске конвенције, која регулише пролазак ратних бродова кроз турске мореузе. Турска опозиција, укључујући градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа, противи се овом пројекту.
У априлу 2021. године, Главно тужилаштво у Анкари покренуло је истрагу против 103 пензионисана турска адмирала који су у отвореном писму изразили забринутост због дискусије о могућем повлачењу Турске из Монтреуске конвенције о статусу Босфора и Дарданела.
Адмирали који су потписали писмо навели су да са забринутошћу прате расправу о изградњи канала „Истанбул“ и Монтреуској конвенцији у контексту надлежности за укидање међународних споразума.
„Монтреуска конвенција“ је основни документ безбедности за црноморске државе и конвенција која чини Црно море морем мира. Ова конвенција даје право Турској да не улази у рат на страни било које зараћене стране против своје воље, што јој је омогућило да остане неутрална током Другог светског рата“, навели су пензионисани војни званичници.
Након тога су уследила селективна хапшења потписника отвореног писма. Тужилаштво је у изјави за суд навело да је забринутост у вези са Монтреуском конвенцијом коришћена само као изговор за исказивање незадовољства плановима за промену устава и да представља покушај уздрмавања јавног мњења и подривања позиција државног руководства.
Међутим, у децембру 2022. године суд је једногласно ослободио све оптужене на основу тога што кривично дело није почињено.
У марту 2025. године ухапшен је један од најутицајнијих противника изградње канала „Истанбул“, градоначелник Екрем Имамоглу. Од тада се налази у притвору под оптужбама за низ очигледно измишљених кривичних дела која је саставило тужилаштво.
Имамоглу одбацује све оптужбе. Он је изјавио да оптужница није написана од стране тужиоца, већ од оних који знају да он може победити на наредним председничким изборима у Турској.
У пословним круговима Турске не сумњају да ће канал „Истанбул“ поништити ефекте Монтреуске конвенције.
„Пројекат има не само транспортни, већ и стратешки значај. Нова рута биће изван деловања Монтреуске конвенције, која регулише пролазак кроз Босфор. То ће Турској дати већу контролу над пловидбом и могућност наплате такси од бродова у пролазу. Због тога се канал сматра елементом националне безбедности и важним економским ресурсом. Он може ојачати позицију Турске у региону и обезбедити стабилан приход. Међутим, пројекат носи и геополитичке ризике: изазива забринутост код неких земаља, посебно Русије, која користи Босфор за војни приступ Медитерану“, наводи пословни портал iSTANBULHOMES.
Упркос настојањима турских власти да остваре Ердоганов сан о изградњи суперканала, перспективе ове „градње века“ нимало нису сјајне.
Постоје и значајни еколошки ризици
„Нови канал ће уништити два истанбулска резервоара и створити ризик од загађења свих подземних извора пијаће воде у Истанбулу и околини, што је неповратан процес… Укупни трошкови изградње могли би достићи 250 милијарди долара до краја деценије. Све аутопутеве, путеве, водоводе, електроенергетске линије, гасоводе и читаве градске четврти у Истанбулу мораће да се преместе и поново изграде. Овај грађевински мега-пројекат отвара широк простор за корупцију и непотизам. Први инвеститори, међу којима су били и владини министри и мајка емира Катара, шеика Моза бинт Насер, већ су остварили огромну добит од шпекулација земљиштем дуж трасе канала“, наводе из Института за Блиски исток (Middle East Institute).
„Сваког дана се откривају нове чињенице у вези са пројектом канала ‘Истанбул’, који је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган представио као део својих гигантских пројеката, а који се, како се испоставило, своди на остваривање профита одређених интересних група. Испоставило се да је мајка катарског емира, шеика Моза, основала фирму у Башакшехиру с капиталом од 100.000 фунти, а већ након месец и по дана купила 44 хектара земље на траси Истанбулског канала.
Недавно се појавила информација да су чланови катарске краљевске породице такође откупљивали земљу дуж трасе пројекта, што је изазвало сукоб између Ердогана и градоначелника Истанбула.
Турски бизнисмен и министар финансија Берат Албајрак, зет Ердогана, такође је, како се наводи, купио 13 хектара земље, као и још 12 хектара у близини новог истанбулског аеродрома“, пише француски портал The Reference.
Док је био на функцији градоначелника Истанбула, Екрем Имамоглу је активно иступао против изградње канала, упозоравајући да ће његова реализација уништити језеро Тыргуч, које се сматра једним од најважнијих извора пијаће воде за град.
„Ако се не бојите воље народа, онда организујте референдум о каналу ‘Истанбул’“, поручио је Имамоглу из затвора преко свог налога на мрежи X (којим управља његов правни тим). „Нека 16 милиона становника овог града одлучи о његовој судбини.“
Имамоглу је изабран за председничког кандидата Републиканске народне партије (CHP) истог дана када је ухапшен – 19. марта 2025. године. Он се сматра најјачим политичким противником Ердогана и неким ко би могао да га победи на изборима, будући да му је већ нанео тешке поразе на изборима за градоначелника 2019. и 2024. године.
Лидер CHP-а, Озгур Озел, изјавио је да је „политички циљ покушаја државног удара 19. марта био Имамоглу, а финансијски – канал ‘Истанбул’.“
Имамоглу је ухапшен 19. марта, а у притвор је смештен 23. марта. CHP је његово хапшење назвао „покушајем пуча против нашег будућег председника“.
Вршилац дужности градоначелника Истанбула, Нури Аслан, осудио је хапшење више од 50 људи, укључујући високе градске званичнике, током протеклог викенда – међу њима су били директори водовода İSKİ, начелници градских одељења и заменик генералног секретара. Он је оптужио владу да користи правосуђе како би се обрачунала са противницима пројекта „Канал Истанбул“.
„Ови људи су бранили водене изворе и интегритет града Истанбула“, рекао је Аслан. „Њихово хапшење је неправедно и очигледно политички мотивисано.“
Према анкети коју је спровела Истанбулска агенција за планирање (IPA), више од три четвртине становника Истанбула противи се контроверзном пројекту канала „Истанбул“, у тренутку када се у јавности поново расправља о овом вештачком пловном путу.
Чак 77,2% испитаника изјавило је да не подржава пројекат који ће нанети озбиљну штету животној средини и повећати ризик од земљотреса. Од оних који су били против, 53,8% је као разлог навело еколошке проблеме, а 39,1% је изразило страх да ће канал повећати сеизмичку рањивост града. Још 31,2% је изјавило да пројекат више служи профиту, него јавном интересу.
Недавно је Истанбул погодио земљотрес магнитуде 6,2, што је поново подстакло страхове у вези са сеизмичком угроженошћу зоне у којој је планиран канал „Истанбул“.
Енергични турски председник у свом настојању да обнови некадашњу величину Османског царства игнорише не само политичке, већ и сеизмичке ризике који прете његовом амбициозном пројекту.
Спровођење пројекта канала „Истанбул“ неминовно ће довести до изласка Турске из Монтреуске конвенције, што са собом носи непредвидиве војне последице за саме Турке, сматрају аналитичари Руске академије војних наука.
Историјско искуство нас учи да је судбина таквих авантура, као и њихових аутора, често веома тужна.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/10/16/kanal-stambul-stanet-ugrozoy-regionalnoy-stabilnosti.html