Мит о биогоривима као еколошком спасу човечанства се руши
- Осим деградације земљишта и уништавања природних станишта животиња, појачан је и недостатак воде у сушним пределима Средњег Запада због повећане потрошње за наводњавање. Аутори извештаја такође напомињу да обрада земљишта за узгој биогоривних култура ослобађа значајне количине угљен-диоксида у атмосферу, што умањује потенцијалне климатске предности етанола
АУТОР: Олег Розанов
Истраживачи са Универзитета Масачусетса открили су да је брзина ерозије земљишта на Средњем Западу САД 10 до 1000 пута већа него што је била пре него што су савремене методе пољопривреде завладале регионом.
„Средњи Запад губи земљиште, у већини тих подручја, око 100 пута брже него што се оно природно обнавља“, рекао је за часопис Grist Исак Ларсен, професор геолошких наука на Универзитету Масачусетса и коаутор истраживања.
Ларсен, рођени Иовљанин, изјавио је да губитак земљишта изазива забринутост на више нивоа – од угрожене производње хране до проблема са загађењем подземних вода. Он је додао да се плодна земља, по којој је Средњи Запад био познат, све више еродира и замењује синтетичким хемикалијама попут ђубрива и пестицида.
Разлог убрзане ерозије земљишта је ширење усева кукуруза ради производње биогорива.
Вашингтонски Институт за светске ресурсе (WRI) објавио је извештај Corn Stover for Ethanol Production: Potential and Pitfalls („Кукурузна слама за производњу етанола: потенцијал и замке“), који оштро критикује америчку политику у области биогорива последњих деценија. У извештају се наводи да је производња етанола од кукуруза изазвала економске и друштвене дисбалансе у руралним подручјима, као и пораст емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Амерички Средњи Запад, који је историјски био познат по својим плодним земљиштима, претворио се у огроман агроиндустријски кластер за узгој кукуруза и соје за производњу етанола, што је омогућено великом државном подршком. Међутим, аутори извештаја истичу да су кукуруз и соја потиснули прехрамбене културе, што је довело до раста цена хране и погоршало еколошке проблеме – од ерозије тла до загађења вода због прекомерне употребе ђубрива.
Осим деградације земљишта и уништавања природних станишта животиња, појачан је и недостатак воде у сушним пределима Средњег Запада због повећане потрошње за наводњавање. Аутори извештаја такође напомињу да обрада земљишта за узгој биогоривних култура ослобађа значајне количине угљен-диоксида у атмосферу, што умањује потенцијалне климатске предности етанола.
Од 2004. до 2024. године, производња етанола у САД порасла је скоро 500%, достигавши 15 милијарди галона годишње. Данас се под кукурузом и сојом налази 92, односно 86 милиона акри земљишта, а трећина тих усева се прерађује у биогориво. Као резултат, око 30 милиона акри, који би могли да се користе за производњу хране, обезбеђују свега 6% транспортног горива у Америци.
Стручњаци WRI апелују на хитно преиспитивање државне политике према биогоривима и прелазак на модел који не узима у обзир само енергетске потребе, већ и безбедност у снабдевању храном, као и минимизовање еколошке штете.
„Велики скок“ ка обновљивим изворима горива започео је у САД 2005. године, када је Конгрес донео закон који обавезује нафтне компаније да мешају обновљиве врсте горива добијене прерадом биолошког материјала (биомасе) – попут етанола, биодизела и других течних горива – са аутомобилским горивом. Две године касније, Закон о енергетској независности и безбедности (EISA) додатно је повећао количину биогорива која се мора мешати са бензином. Познат као Стандард за обновљиво гориво, овај закон је предвидео повећање коришћења биогорива са 9 милијарди галона у 2008. на 36 милијарди галона у 2023. години. Његово важење продужено је до 2025. године.
Тако су, током две деценије, владе и демократа и републиканаца пооштрале законодавство које захтева прелазак аутомобилског транспорта на гориво од кукуруза, упркос јасним доказима о штетности те мере.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине САД, сваки милијарду галона повећања производње етанола доводи до раста цене кукуруза за 2–3 одсто. Пошто се кукуруз користи као сточна храна, али и за производњу боја, лепкова и лекова, ово узрокује раст цена у широком спектру производа.
Више од 100.000 миља потока и река, 2,5 милиона акри језера и акумулација и преко 800 квадратних миља залива у САД изложено је негативном утицају загађења ђубривима. „Ове ‘цветајуће алге’ су одвратне, непријатног мириса и имају ужасан утицај на здравље људи и животиња“, пише еколошки портал Ecoenclose.
Хемијска ђубрива која се користе при узгоју кукуруза сама по себи стварају проблеме. Агенција за заштиту животне средине навела је да је загађење хранљивим материјама један од најраспрострањенијих, најскупљих и најсложенијих еколошких проблема у САД, а узроковано је вишком азота и фосфора у ваздуху и води.
Природну средину не разара само кукуруз за биогориво.
Када је Индонезија уложила у биогориво од палминог уља, ширење плантажа уљане палме довело је до масовне сече шума током 1980-их и 1990-их година, а исушивање и паљење тресетишта ради припреме пољопривредних површина учинило је ту земљу једним од највећих извора емисије гасова са ефектом стаклене баште у свету.
Данас је у Бразилу под засадима шећерне трске више земље него у било којој другој земљи. Посебно интензиван узгој спроводи се на југоистоку тропског екорегиона саване Серрадо.
Шећерна трска чини 30% укупне вредности пољопривредне производње у Бразилу, соја 29%, а кукуруз је на трећем месту са уделом од 4%.
Међутим, истраживање научника Универзитета у Утрехту показало је да предаторско ширење плантажа шећерне трске у Серраду доводи до нестанка више врста сисара. Према прогнозама, угрожене су врсте као што су гривасти вук (Chrysocyon brachyurus), џиновски мравојед (Myrmecophaga tridactyla) и јужноамерички тапир (Tapirus terrestris).
Научници су анализирали утицај ширења плантажа шећерне трске на 610 врста сисара, од којих је 107 угрожено, а 93 су ендемске врсте Бразила. Међу њима су седа лисица (Lycalopex vetulus) и сребрна игрунка (Mico argentatus).
„Сведоци смо почетка једне од највећих трагедија у историји“, изјавио је Лестер Браун, аналитичар за глобалне ресурсе и директор Earth Policy Institute. „Сједињене Државе, у погрешном покушају да смање своју нестабилност у снабдевању нафтом претварањем житарица у гориво за аутомобиле, стварају глобалну нестабилност у снабдевању храном у размерама какве свет досад није видео.“
„Мислим да више нема сумње у то да је тежња влада САД и ЕУ да уведу обавезан удео биогорива у свој енергетски биланс допринела појави одређених аспеката данашње кризе у снабдевању храном“, сматра Лиана Шалатек, заменица директора Фонда Хајнрих Бел за Северну Америку.
Нису успели ни експерименти са биогоривом друге генерације, које се производи од непрехрамбених култура, добијених из биомасе – траве и органског отпада (од коришћеног уља из кухиња до остатака пољопривредних култура као што су остаци уљане палме и љускице кокоса), па чак и од отпада људског и животињског порекла.
Посебно упечатљив пример еколошког безумља је прича о коришћењу зељастог жбуна јатрофе за производњу биогорива.
„Јатрофа је била биљка-отпад коју су пре више од десет година представљали као ‘чудо-културу за биогориво’. Њен биоенергетски потенцијал био је високо цењен, и хиљаде хектара земље широм света претворено је у плантаже јатрофе. Али низ фактора, укључујући ниске приносе, довео је од бума до колапса. Производња јатрофе је запала у еколошке проблеме, укључујући претварање пољопривредног земљишта и сечу шума у неким земљама, попут Гане, где је гајена“, пише портал Mongabay.
У бројним истраживањима показано је да је „масовна производња биогорива игра са негативним резултатом, јер је за производњу једног галона биодизела или етанола потребна енергија еквивалентна неколико галона нафте. Чак и уз најсавременије пољопривредне технологије, за један галон биодизела понекад је потребно скоро двоструко више енергије него што се у њему налази“.
Тако се руши мит о биогориву као еколошком спасу човечанства – али заједно с тим митом, урушава се и природа у земљама које су населе на удицу „прогресивне“ политике колективног Запада.
https://www.fondsk.ru/news/2025/06/19/kak-kukuruza-pogubila-sredniy-zapad-ameriki.html