Праћење злочина мишљења почиње на острву већ 2026. године
- Праћење самих злочина мишљења у Великој Британији почиње већ 2026. године.
- У ту сврху планирано је покретање неуромреже (вештачке интелигенције – ВИ) за „предвиђање злочина“, која ће, наводно, „омогућити идентификацију потенцијалних преступника унапред“.
- Овај приступ не само што изазива асоцијације на Орвелову књигу 1984, у којој се концепт мисленог злочина и полиције мисли користи као средство тоталне контроле и репресије, већ у савременој Британији већ и превазилази тај књижевни модел.
- Систем ће користити напредне технологије за препознавање људи који су „способни за насиље“, на основу анализе података и прогнозирања.
- Штавише, процес увођења ове технологије иде чак брже од првобитних планова.
АУТОР: Олег Сергејев
У позадини нових масовних уличних нереда који потресају Велику Британију, власти покрећу систем за праћење злочина мишљења и дигиталне личне карте са веома строгим захтевима. Средином септембра, министарка рада Лиз Кендал упозорила је да грађани који не пристану на коришћење дигиталног ИД-а могу изгубити приступ социјалној помоћи, пензијама и државним услугама. У оквиру новог система, дигитални идентификатор ће бити у потпуности интегрисан са државним сервисима.
Премијер Уједињеног Краљевства Кир Стармер најавио је пројекат увођења дигиталних личних карата на септембарској конференцији Лабуристичке странке. Иницијатива се званично представља као мера „ради безбедности и заштите“ и као „начин борбе против незаконите миграције“. Међутим, у стварности представља још један значајан корак ка ширењу и појачавању тоталне контроле државе.
Праћење самих злочина мишљења у Великој Британији почиње већ 2026. године. У ту сврху планирано је покретање неуромреже (вештачке интелигенције – ВИ) за „предвиђање злочина“, која ће, наводно, „омогућити идентификацију потенцијалних преступника унапред“. Овај приступ не само што изазива асоцијације на Орвелову књигу 1984, у којој се концепт мисленог злочина и полиције мисли користи као средство тоталне контроле и репресије, већ у савременој Британији већ и превазилази тај књижевни модел. Систем ће користити напредне технологије за препознавање људи који су „способни за насиље“, на основу анализе података и прогнозирања. Штавише, процес увођења ове технологије иде чак брже од првобитних планова.
Претходно су медији и званични сајтови известили да ће британски неуронски „Велики брат“ бити покренут до 2030. године. Занимљиво је да је планирано коришћење ВИ „за хватање преступника и спречавање злочина пре него што се догоде“, пошто ће специјалне мапе „показивати“ где и какви злочини могу да се догоде, „како би полиција могла деловати унапред“! Једноставно речено, људе ће заиста хапсити буквално због мисли – због онога што би можда могли да ураде или пожеле!
Слични системи засновани на вештачкој интелигенцији, који одређују ко је „мислени преступник“ још пре него што почини злочин, већ се уводе и тестирају у неким америчким школама ради праћења понашања ученика: пилот-пројекти користе ВИ за детаљно посматрање сваког ученика и шаљу упозорења ако ученик одступи од „стандардног“ понашања.
Притом, лишавање права ће се спроводити ван суда, одлуком анонимних бирократа, на основу веома широких и нејасних критеријума. То значи да свако може постати лишен основних права – чак у већој мери него што су то били Јевреји у нацистичкој Немачкој. После тога остаје још само један корак – организација посебних зона-гета за одређене категорије становништва, што се може паралелно спровести у духу концепта тзв. „15-минутних градова“ или концентрационих технологија компаније Palantir, које тренутно тестирају англосаксонски стручњаци заједно са својим израелским колегама – на Палестинцима и становништву Газе.
Године 2024. Palantir – компанија коју је основао Питер Тил, главни финансијер и духовни ментор потпредседника САД Ванса, Илона Маска и тзв. технофеудалаца из MAGA круга у Силицијумској долини – склопила је споразум са израелским властима у циљу „коришћења напредних технологија Palantira за подршку војним операцијама“ против муслимана. Једна од тих технологија је ВИ систем Lavender, који Палестинцима додељује „дигитални рејтинг“ од 1 до 100% на основу вероватноће да су непријатељи „демократије“ (која се, узгред, веома апстрактно и произвољно тумачи). Наводна грешка система је „само 10%“ – што значи да је најмање свака десета особа означена као крива без икакве стварне, чак ни „вештачке“ кривице, и изједначена са злочинцем. То је, изгледа, прихватљиво и за Израел и за Palantir.
У Великој Британији Palantir је почео да ради званично, на највишем нивоу — укључујући и Министарство одбране — још 2023. године, под влашћу једнопартијских сарадника Бориса Џонсона (тј. „конзервативаца“). И наставља са радом и под садашњим лабористима.
Другим речима, господари Облачије Албиона допустили су Palantir-у и његовој вештачкој интелигенцији, која креира конц-логоре новог типа, улазак у државне структуре још пре могућег поновног избора Доналда Трампа у САД.
Британску филијалу Palantir-а води Луис Мосли, унук Освалда Мослија, познатог лидера британских фашиста из 1930-их година – који уједно координира и подршку Palantir-а у Украјини.
За земљу која се сматра победницом над нацизмом, оваква инверзија делује изузетно нелогично. Али треба имати у виду да садашње власти Велике Британије све више показују ирационалну мржњу не само према Русима, са којима су били приморани да се боре против Хитлеровог фашизма који су сами помогли да се развије, већ и према белом становништву сопствене земље.
Иначе, отац самог Бориса Џонсона – Стенли Џонсон – не само да не крије, већ и отворено заговара идеју да се „отарасимо огромних делова људске расе“, укључујући смањење становништва Велике Британије за 85%. Он је дословно изјавио:
„Као заштитник животне средине… најбоља вест била би нека мегахитна ситуација која би нас ослободила огромних делова људске расе.“
На први поглед, овакве појаве могу се објаснити тиме што је „видљива власт“ у данашњој Британији све више у рукама потомака из бивших колонија и разноликих миграната, попут градоначелника Лондона. У „својим земљама“ ти људи би били маргинализовани и не би имали никакве шансе за друштвени напредак. Отуд и њихова отворена мржња према аутохтоним белим Британцима.
Криза миграције у Британији, подстицана и вођена из самог врха власти од стране оваквих „елитиста“, доживела је врхунац у време премијерства Бориса Џонсона и појаве Palantir-а у земљи. Тај талас миграције чак је добио назив Boriswave — по Борису и таласу од преко 3 милиона илегалаца који су ушли у Британију за време његове владавине. Одржавање те „орде“ кошта државу милијарде фунти годишње, док је нагли пораст криминала који долази од миграната довео целу земљу на ивицу расних сукоба.
Све то показује да у Британији није у питању само миграција, већ промена саме архитектуре друштва.
Градоначелници највећих британских градова – Лондона, Бирмингема, Лидса, Оксфорда, Шефилда и других – су муслимани. То није резултат насилне инвазије, већ институционалне трансформације, коју подржавају и сами „аутохтони“ (бели) дегенерисани психопате, попут чланова породице Џонсон.
За само једну генерацију, промењена је не само демографија, већ и структура представништва, политичког утицаја, па и културни кодови.
При томе, преко 63% муслиманских мушкараца и 78% жена у Британији је ван тржишта рада, док њихове породице у просеку имају 6–8 деце.
Шеријатски судови, исламски савети, обавезна настава ислама у школама, десетине џамија по кварту — све то више није питање „толеранције“, већ је то архитектура нове нормалности у духу Орвела.
Опасност овде није у самој религији, већ у дубинској промени идентитета друштва — политичког, културног, цивилизацијског. Миграција је престала да буде економска и постаје институционална, стварајући паралелни систем власти.
Тамо где се под изговором „толеранције“ одричеш сопственог идентитета, он се аутоматски замењује другим.
Питање није у вери, ни у самим људима, већ у управљању.
Ко данас пројектује будућност Велике Британије — демографски, правно, институционално? Дегенерисани ликови попут Џонсона? Или муслимански пасионарији попут лондонског градоначелника, који се усуђује да напада чак и Трампа?
Неодговор на ово питање омогућава појаву новог круга управљања, где улогу „Великог Брата“ не преузимају више државни функционери новог типа попут Ришија Сунака, већ структуре са спољном лојалношћу и сопственом агендом — попут Palantir-а.
Такозвана пандемија коронавируса показала се као експеримент за такве структуре: оно што се представљало као одговор на здравствену кризу, заправо је било испитивање покорности — тестирање колико су масе људи спремне да се повинују и најдрастичнијим правилима без отпора.
Карантини, ограничења, ковид пропуснице и протоколи — све је бележено, праћено и анализирано. Људско тело постало је предмет контроле, а друштво лабораторија.
„Ако је то једном дало резултат – зашто не покушати поново?“ – питају се теоретичари.
А практичари – већ настављају с послом.
И управо Отаџбина Орвела и Хакслија постаје најнапреднија лабораторија за тестирање механизама „дивног новог света“.
У Британији се ужурбано формирају нови државни органи, специјализовани искључиво за контролу свести и манипулацију мишљењем (психолошки ратови, сајбер сфера, информациони утицај и сл.), као што је Центар, који обједињује:
- GCHQ (Владину службу за електронски надзор),
- Универзитет у Оксфорду,
- Национални центар за сајбер-безбедност,
- Институт Алан Тјуринг,
- бројне владине агенције,
…и који је добио почетно државно финансирање у износу од преко 8,2 милиона фунти стерлинга.
Све се то представља под изговором:
„одбране од руске сајбер-претње путем нове лабораторије вештачке интелигенције“.
О томе је у новембру прошле године говорио Пет Макфаден на НАТО конференцији о сајбер-безбедности у Ланкастер хаусу, наводећи следеће:
„Вештачка интелигенција већ уводи револуцију у многе сфере живота, укључујући националну безбедност. Али како развијамо ову технологију, постоји опасност да она буде употребљена против нас као оружје. Јер наши противници такође проучавају како да користе ВИ у физичком и сајбер-ратовању.“
У ствари — ово је још један корак који приближава Британце к коначном губитку права на приватност и увођењу система такозваног социјалног кредитног рејтинга у сопственој земљи, преко којег владајући желе још од 2000-их година да уведу и дигиталну идентификацију личности у пабовима, ресторанима, продавницама и другим јавним местима. Власти Велике Британије нанелe су озбиљан ударац праву својих грађана на приватност још у јесен 2007. године, када је у земљи ступио на снагу закон који је фактички легализовао прислушкивање приватних телефона. Према том закону о приступу приватним подацима, градске власти, полиција, као и разна министарства, укључујући министарство здравља, могу без судског налога добијати било какве информације о свим контактима било ког становника земље — од круга његовог друштва до његовог кретања. Телефонске компаније у Великој Британији обавезане су да чувају све те податке и да их по првом захтеву предају државним структурамa.
Од почетка 2020-их система социјалног кредита коју власти магловитог Албиона уводе у земљи подразумева прикупљање следећих података:
• датум рођења;
• адреса пребивалишта;
• медицинска картица;
• документи који потврђују идентитет;
• биометријски подаци;
• DНK;
• полицијски евиденције;
• подаци са камера видео‑надзора;
• телефонска активност;
• подаци са друштвених мрежа;
• финансијски подаци и банкарске евиденције;
• уређаји Интернета ствари (гадџети, апарати и сл.);
• коришћење комуналних услуга;
• cookies за праћење;
• подаци пописа становништва;
• рекламни профили;
• метаподаци.
У основу је положен систем социјалног кредита испробан у Кини, али британски пројекат подразумева да влада прикупи много већи број „подака о грађанину“ који ће учествовати у формирању „социјалног рејтинга“ Британаца.
Британске власти тврде да их у „кинеском моделу социјалног кредита“ привлачи могућност подстицања одређеног понашања грађана. У пракси, међутим, све наведено има за циљ рушење претходног демократског модела, значајно „понижавање“ животног стандарда и нивоа потрошње уз истовремено јачање утицаја фашистичко‑концлогерних технологија и корпорација попут Palantir — безличних, а ипак познатих свакоме „удесно у лице“. „Оцифровање“ друштва наставиће да расте док не постане тотално. Чак и кад говоримо не о директним потомцима фашиста и Palantir‑у који ствара „дигиталне“ конц‑логорe, већ о наводно аполитичним гигантима као што су Google, Amazon и слични, сви су они почели као добављачи услуга човеку, да би људи сада постали њихова „услуга“, предајући своју слободу и достојанство за поене/цифре такозваних социјалних рејтинга.
Према мишљењу истраживача, ово „средство“ није неограничено, и за „свођење на нулу“ и прелазак у „дивни нови свет“ биће потребно потрошити га до краја. Стога британска средња класа треба да прихвати значајно смањење квалитета живота, па чак и бројчано смањење (и то веома значајно). У суштини, све се своди на замену демократских институција „дигиталном“ диктатуром и изградњом „новог дивног света“, у коме човеку ништа неће припадати, а он ће ипак бити „срећан“, јер неће имати другог избора.
За све ово потребни су веома снажни стимуланси. Пре свега — страх. Страх који блокира логичко мишљење, слично апсурдним иницијативама које су се појавиле током такозване пандемије, и приморава човека да добровољно пристане на живот у дигиталном концентрационом логору „нове нормалности“. Занимљиво је да је још лето 2022. године Надин Дорис јавно признала да је влада Велике Британије, у којој је она била и министар здравља и министар за дигитализацију, културу и медије, већ тада озбиљно разматрала могућност раздвајања родитеља и деце и смештања у посебне „ковид логоре“.
Велика Британија се oдувек позиционирала као правна држава која активно брани права својих грађана. Сада, под изговором борбе против „мислених преступа“, власти крше права поштeних грађана. Истовремено мигранти остају на неки начин „изван интереса“ система и користе се као повод за стравњивање са белим становништвом. Иако је очигледно да је нацизам у сваком облику ирационалан и води у безизлаз, британске елите делују другачије. У ствари, данас они оживљавају приче Орвела у стварности помоћу „нацизма наопако“, приморавајући и бело становништво и „причињене“ нове Бритaнце да сами траже увођење концлагерске бриге „Великог дигиталног брата“.
То јасно показују и цифре друштвених истраживања, објављених почетком 2025. године у The Gardian. Према њима, највећи део становништва Британије сада као главни проблем сматра неконтролисану миграцију, која је довела земљу на ивицу расног рата. Као последица тога, 61% Британаца узраста од 18 до 34 године већ жели „јаког вођу на кога не би требало да утичу парламент/избори“. При томе 33% припадника такозване генерације Z сматра да би Британији било боље „да свима управља војска“, 47% генерације Z се слаже да „цели начин организације нашег друштва мора бити радикално промењен посредством револуције“, а 52% британских припадника генерације Z узраста од 13 до 27 година сања о „демонтажи демократије у виду парламента и избора и о чврстој руци“.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/09/28/kak-britaniya-delaet-yavyu-syuzhety-oruella.html