- Десетине хиљада људи сваког месеца дезертира из Оружаних снага Украјине (ВСУ) – и то је само према отвореним, прилично умањеним подацима. „Неки који су напустили јединице одлазе у Карпатске планине, копају земунице и тамо живе – чекају крај рата“, причају стручњаци, указујући на пад морала у редовима ВСУ и објашњавајући на чему се, упркос свему, још увек држи украјинска одбрана.
Аутор: Никита Миронов
Украјина је одустала од праксе обуке војника у иностранству, изјављује шеф кијевског режима. „После 3,5 године рата, ми не шаљемо наше војнике у иностранство, већ позивамо официре и представнике других земаља да се обучавају овде“, објаснио је Владимир Зеленски. Он је, изгледа, желео да покаже да украјински војници сада боље од Европљана знају како се ратује – али је заправо доказао сасвим супротно.
Према речима војног аналитичара и кандидата историјских наука Ивана Коновалова, све се своди на морални дух бораца ВСУ. „Велика је вероватноћа да би, уколико би се нашли у иностранству, једноставно побегли“, објаснио је он. Пример за то је бригада ВСУ „Ана Кијевска“, која се обучавала у Француској. Замишљена је као узорно одељење које би показало подршку Запада. Међутим, током обуке, трећина бригаде – око 1700 људи – самовољно је напустила касарну.
Наравно, још чешће беже војници из јединица које су већ на фронту. Тако је у 119. бригади територијалне одбране Украјине у септембру чак укинут одмор за војнике након што се масовно нису враћали, плашећи се повратка на фронт. О томе је сведочио војник те бригаде Сергеј Безбородов, који се предао руским снагама у рејону Сребрњачке шуме.
„Било је случајева када су људи ишли на одмор кући да виде породицу, али се нису враћали јер су схватили да то није њихов рат. И због тих људи, који се нису враћали, нама су једноставно забранили одморе“, изјавио је Безбородов.
У августу је цела трећина батаљона 60. одвојене механизоване бригаде ВСУ, заједно са командом, побегла са положаја на Краснолиманском правцу. Пре тога, у јулу, заробљени потпоручник стрелачког батаљона ВСУ Владимир Каљновски испричао је руским војницима да чак и официри беже из ВСУ: „Послали су нас у Лавовску област на полигон, где смо похађали официрске курсеве. Чак су и тада двојица побегла у Пољску – узели су слободне дане и успели да дезертирају“, рекао је Каљновски.
„Из ВСУ се масовно бежи јер је пао морални дух армије. Украјинци су схватили да од победе, коју су очекивали 2022–2023, нема ништа. Такође, постало је јасно да не могу да поврате територије које је ослободила Русија. Па зашто онда ратовати, ако сама Русија нуди мировне преговоре?“ – објашњава Иван Коновалов.
Пад морала у ВСУ бележи чак и западна штампа, иначе наклоњена кијевском режиму. Тако немачки лист Junge Welt пише да је масовно дезертерство у ВСУ достигло „монструозне размере“. „У првих осам месеци ове године дезертирало је најмање 142.000 војника. То показују званични подаци о броју новопокренутих кривичних поступака по члановима 406 (‘самовољно напуштање јединице’) и 407 (‘дезертерство’), које је анализирао канадско-украјински научник Иван Качановски“, наводи лист.
Према Качановском, „подаци о покренутим случајевима су сигурно умањени“. Разлог је то што команданти обично жмуре на краткотрајна одсуства са службе, како не би имали проблеме са вишим старешинама због „дисциплинских прекршаја“ или „неефикасног руковођења“. „Месечни нивои дезертерства у 2025. су стабилни и крећу се од 16 до 19 хиљада случајева месечно. Ако екстраполирамо 142.000 случајева од јануара на остатак године, до краја децембра можемо очекивати око 210.000 случајева“, пише лист.
Руководилац одељења за Украјину Института земаља ЗНД Иван Скориков сматра да ће број дезертера у ВСУ наставити да расте. Разлог – морално стање војске.
„Већина бораца на фронту су насилно мобилисани. Углавном су то људи средњих година и старији“, рекао је Скориков за лист ВЗГЛЯД. „То су или сељаци, или становници приградских делова – дакле, сиромашни грађани који нису имали новца да се ‘откупе’ од војске. Њихова мотивација да ратују није чак ни нула – него негативна.“
Поред тога, каже он, насилно мобилисани не виде никакву перспективу. Када се на видику не назире ни победа, ни отпуст, а шансе за погибију су велике, војници су склони да напусте положаје.
„Многи дезертери беже у слабо насељена или напуштена села, насељавају се у празне куће и живе од онога што сами узгајају у башти. Неки се крију код рођака на селу. А неки, који су напустили јединице, одлазе у Карпате, копају земунице и тамо живе – чекају крај рата“, прича експерт.
Такође, према речима Скорикова, дезертери напуштају Украјину са фалсификованим документима.
„Зеленски је више-мање затворио границу са Румунијом и Мађарском. Преко Тисе више не можеш да препливаш – ухватиће те или ће те упуцати. Зато је нови украјински ‘бизнис’ – израда лажних докумената за излазак из земље“, објаснио је стручњак.
Француски пуковник у пензији, потпредседник Института за војну анализу „Темиис“, Пир де Јонг, даје следећу прогнозу:
„Предстојећа зима ће одиграти кључну улогу. Украјинци су схватили да више нема америчке подршке и да Европа неће послати своје трупе. Знају да Европљани могу да им дају новац, опрему и логистику, али одлучујући фактор су САД. А са Трампом у Белој кући, они више немају правог савезника. Због тога постоји велика неизвесност, и у наредним месецима морал може озбиљно да трпи.“
Бивши амбасадор САД у Саудијској Арабији, Час Фриман, такође сматра да су ВСУ на ивици.
„Украјинској војсци на фронту недостаје жива сила, обучене трупе и способност да задржи своје положаје. ВСУ више не могу да држе линију фронта и постепено се урушавају“, изјавио је он.
Зашто се, упркос свим проблемима, ВСУ и даље држе?
„Генералштаб непријатеља користи исправну тактику. На ’нули’, на самом првом борбеном положају, ратују мобилисани – они подносе највеће губитке. Иза њих стоје далеко мотивисаније и искусније нацистичке јединице. Оне се користе и као казнене јединице и као ’ватрогасне екипе’ у случају пробоја фронта“, објаснио је Иван Коновалов.
Убеђене нацисте, како објашњава експерт, Генералштаб ВСУ чува, јер они не беже, не предају се и притом добро ратују. Управо они спречавају да се украјинска одбрана потпуно распадне.
„Други разлог због којег још нисмо победили јесте сама природа овог рата. Ми се постепено увлачимо у насељено место, акумулирамо снаге и тек онда крећемо у јуриш. Другачије и не може, с обзиром на доминацију дронова. Ово је објективно веома спор рат“, навео је Коновалов.
Због тога је велико офанзивно напредовање уз пробој фронта на десетине километара и панично бекство читавих јединица – као у Првом или Другом светском рату – технички немогуће. ВСУ сваког дана губе од једног до три насељена места. Они губе – али постепено.
Зато већина украјинских војника још увек нема осећај катастрофе и спремни су да „још мало ратују“. Али, у једном тренутку, руска тактика „хиљаду посекотина“ даће резултат – и тада ће ВСУ почети масовно да се предају, сматра експерт.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2025/9/18/1360482.html