Ка пропасти иду земље чија елита презире сопствени народ

„ТАКВИМ ЕЛИТАМА НАРОД ПО ПРАВИЛУ УЗВРАЋА – МРЖЊОМ“

* Елита постоји и постојаће. Елита ће увек узимати и добијати више од народа. Елита прави научна и друга открића, она забавља јавност, управља индустријама и територијама – ради оно што не може свако

* Постигли сте успех – будите поносни. Али, не презирите оне који нису. Земље и културе у којима се ово схватање формирало, често сурово и крваво, живе и развијају се

__________________________________________________

Аутор: Сергеј ЛУКЈАЊЕНКО, писац (Москва)

ОДНОС елите и народа – нешто је на чему се Русија вечито спотиче. Сасвим конкретно, спотиче се о презир који многи припадници наше елите осећају према земљи и обичном народу.

Постојање елите је неизбежно. Шта год да радите, како год се молили Марксу или Лењину – људи нису исти. Неко је надаренији, неко има више среће – људи заиста нису једнаки.

Неки рмбају од звезде до звезде, неки лепршају по сцени, а неки се бече преко Тик-тока.

Не узимам овога пута у обзир академике и астронауте, ни мудре државнике, мада су и они  такође елита, која прима много више од 90 одсто суграђана.

И ево: наша елита презире народ, а народ већином мрзи елиту (и сања да се нађе у њеним редовима).

Сви су свесни нестабилности оваквог стања ствари, па сањају да се нађу тамо где су елита и народ мање у конфликту.

А у ствари, све је једноставно.

Елита постоји и постојаће. Елита ће увек узимати и добијати више од народа.

Елита прави научна и друга открића, она забавља јавност, управља индустријама и територијама – ради оно што не може свако.

У томе постоји важна нијанса: елита се може поносити својим успесима, али не сме презирати оне који јој не припадају.

Свачији успех су очеви гени, мајчина брига, талентовани учитељ, личност која у правом тренутку утиче и помогне да се одабере пут у животу. Ту је и напоран рад, наравно.

Плус: Његово Величанство Случај јер у свету има много више људи чије главе функционишу и могу да много раде, него што има места унутар елите.

Постигли сте успех – будите поносни. Али, не презирите оне који нису.

То је све.

Земље и културе у којима се ово схватање формирало, често сурово и крваво, живе и развијају се.

Земље и културе у којима елита презире свој народ, а народ елити узвраћа мржњом – умиру.

То је све.

ИЗВОР: http://fakti.org/media-menju/ka-propasti-idu-zemlje-cija-elita-prezire-sopstveni-narod