- Град који је настао у песку и мочвари, где никад ништа није зидано, требало је да покаже нови почетак историје. Показало се да је и Југославија била сан изграђен на песку.
- Хотел Југославија као и цео Нови Београд био је понос земље које више нема.
- Да ли ће хотел Југославија да опстане зависи од снаге противника рушења и грађења нечег новог.
У „Политици” од 28. априла 2024. изашао је чланак Далиборке Мучибабић „План предвиђа рушење хотела „Југославија”. Део јавности се противи рушењу хотела и тражи да се сачува хотел као симбол времена и Новог Београда. (1)
Нови Београд је почео као дивље насеље после Првог светског рата. Ако изузмемо подизање аеродрома и фабрика авиона у Земуну, први свесно планирани део новог Београда био је сајам. Изграђен је као мали модерни град. Била је идеја да Нови Београд буде изграђен као превазилажење граница цивилизација које су постојале у прошлим вековима. Исто као Југославија био је то сан да један народ не могу ограничавати ни природне ни цивилизацијске препреке. Модерна Југославија је са модерном архитектуром хтела да покаже да је она превазишла наслеђе прошлости и кренула у нови живот. Симболично је полетела. На аеродрому Београд-Земун ваздухопловно предузеће Аеропут је имало своју базу. Почело је свој рад 1928. и стално повечавало свој авионски саобраћај. Од 411 летова авиона у 1928. па до 2.030 у 1937. (2) У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнуто је да велику тековину привреде, за владе др. М. Стојадиновића „представља и Београдски сајам, данас главно тржиште за Балкан.”(3) Изградњу сајма омогућио је мост краља Александра који је повезао Београд са Земуном. Био је изграђен пут, којим је успостављен трамвајски и аутобуски саобраћај са Земуном. После спајања са Београдом у једну општину 1934. Земун се нагло развијао. Водоплавни терен између Београда и Земуна насипан је и требао је да буде оспособљен за грађење. (4)
После отварања сајам је привлачио масе света. На прве три изложбе било је око 400.000 лица. (5) Све што се догађало на сајму пратила је штампа. У српском листу „Дубровник” истакнуто је да је терен Београдског сајма некад био запуштен и пуст, а да је после изградње сајма постао украс Београда. (6) Сајам је сем привредних организовао и културне манифестације. У продужетку сајма планирана је нова зграда опере. Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма. За време рата у НДХ сајам је служио као концентрациони логор. После рата на сајмишту су биле смештене омладинске радне бригаде које су градиле Нови Београд. После бригада на Сајмишту је била смештена Дирекција за изградњу Новог Београда. У чланку у „Политици” истакнуто је да је крајем четрдесетих и почетком педесетих година 20 века више од 200.000 омладинаца подигло Палату федерације, Студентски град, …. . (7) По сећању Ивана Стојановића, некадашњег уредника часописа „Нова Искра”, уз акцијаше који су обављали просте радове, радили су немачки ратни заробљеници занатске радове.
Покрет „Академског добровољног рада“ на селу, основао је професор универзитета у Загребу др. Лаза Поповић, предратни старешина Фрушкогорске соколске жупе. Једна од првих акција студентских чета била је градња пута до Бранковог гроба на Стражилову у лето 1934. Градили су и куће за ратне добровољце. (8) Његове идеје о радним акцијама прихватили су соколи. У оквиру Соколске Петрове петолетке и остала национална друштва су преузела ту идеју. Као што су биле акције пошумљавања, … . Тако да је идеја о радним акцијама свој почетак имала у краљевини Југославији. Титова власт је после рата наставила градњу Новог Београда. Сваког априла акцијаши обележавају дан радних акција.
У урбанистичком плану Новог Београда игнорисано је све до тада изграђено, као да ништа не постоји. Неки мање идеолошки занесени архитекта би уклопио већ подигнуто у свој план. Али за тадашњу власт историја је почињала од њих. То се најбоље види на примеру градње Новог Београда. Дотадашњи објекти који су се већ налазили на том простору као земунска железничка станица, аеродром или канал Галовица биле су за нове планере и градитеље сметње које је требало уклонити. Од аеродрома остали су само хангари. Пут је био пројектован да пређе преко земљишта на коме су се већ налазили павиљони сајма. Док је предратно Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду искористило то што је држава изградила мост којим је повезала Земун са Београдом и отварање аеродрома да подигне сајам, дотле су нове власти трошиле велика средства за изградњу Новог Београда као идеолошки пројекат Новог насупрот Старом Београду. Веровале су у своје мегаломанске пројекте као што су потпуно нови модерни градови. У то су веровали и модерни архитекти. То што је требало градити инфраструктуру на великим пространствима окруженим зеленим површинама није их занимало. Као ни цена бензина који су возила трошила за савлађивање великих раздаљина. Цена није била важна. Сава центар је изграђен на Новом Београду, новом граду на који је била поносна нова власт, игноришући Стари Београд са друге обале Саве. Нови Београд био је грађен без културних институција, и ако је пре рата планирана градња позоришта, које није изграђено због Априлског рата. Конгресни центар није подигнут због културних потреба становника Новог Београда, него по жељи Тита, у репрезентативне сврхе. Док нова зграда Опере због рата није подигнута поред ње је подигнут немачки павиљон, који је преживео рат и опстао да дочека слом Југославије. Град који је настао у песку и мочвари, где никад ништа није зидано, требало је да покаже нови почетак историје. Показало се да је и Југославија била сан изграђен на песку. Хотел Југославија као и цео Нови Београд био је понос земље које више нема. Да ли ће хотел Југославија да опстане зависи од снаге противника рушења и грађења нечег новог.
АУТОР: Саша Недељковић,члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Далиборка Мучибабић, „План предвиђа рушење хотела „Југославија”, „Политика”, Београд, 28. април 2024.
- Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр. 77;
- „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 34;
- Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр. 118;
- Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр.115;
- „Међународни сајам у Београду”, „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;
- Д.А, „Обележена годишњица почетка градње Новог Београда”, „Политика”, Београд, 15.април 2015, стр. 15;
- Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991, стр. 170, 182;