Глобалисти гурају нетрадиционалну „храну“ као решење свих проблема са снабдевањем намирницама
- Као одговор на овај апсурд, у европским земљама расте отпор јавности.
- Појавио се и веома практичан алат – специјална мобилна апликација која омогућава да се провери да ли неки прехрамбени производ садржи прерађене инсекте.
- Апликацију преузимају они који нису спремни да слепо прихвате „нову нормалност“ у исхрани.
- Надајмо се да ће они који су опседнути ентомофагијом ово схватити као јасан сигнал: парадигма коју покушавају да наметну – не функционише.
АУТОР:Олег Сергејев
У 2025. години, СЗО је позвала владе широм света да прогласе пољопривреду незаконитом – како би… спасили планету од „глобалног кључања“! Према извештају УН-а, од 222 до 345 милиона људи у свету пати од акутне глади, а око 20.000 људи дневно умре од глади. Али, за директора СЗО и његове истомишљенике из глобалистичких елита, „кривица“ пољопривредника и произвођача хране за наводне „климатске промене“ важнија је од све користи коју ти људи доносе производњом природне хране.
„Производња хране доприноси глобалном загревању“ – ова антинаучна теза је покретач и водиља агенде Давоског форума и повезаних структура попут Глобалног метанског хаба Светског економског форума, који окупља 13 земаља и сличне организације, чији је циљ – уништавање производње традиционалне хране широм света. Главни циљ је – одузети људима приступ природној храни и концентрисати безбедност хране у рукама неколико мултинационалних корпорација. У ту сврху се креирају и шире патетични наративи о „спасавању планете“, „одрживости“, „предностима веганства“ и слично, док „филантропи“ који финансирају такве „одрживе“ технологије и медијске кампање, у исто време откупљују пољопривредно земљиште.
Тако се у Европи и на Западу наставља трансформација система исхране. Под изговором „климатских изазова“, „одрживог развоја“, „борбе са недостатком протеина“ и сличних химеричних разлога, све агресивније се промовише редовно конзумирање инсеката (ентомофагија) и намећу се производи од црва, буба и осталих зглавкара – не као егзотика, већ као алтернатива нормалној, уобичајеној храни. Овај тренд је изашао из нишне производње и све више се интегрише у свакодневну потрошњу. УН већ званично сматра инсекте „одрживим извором протеина“, који наводно може нахранити популацију планете, која ће до 2050. достићи 9,7 милијарди људи.
Све више западних произвођача уводи прерађене инсекте у масовну исхрану – пре свега цврчке. Компанија PepsiCo не крије намеру да дода протеин из цврчака у производе попут Cheetos и Quaker овсених пахуљица. Фирма Mighty Cricket Inc., која је добила одговарајући грант, предлаже да се ти „прехрамбени“ цврчци хране отпадом са градских депонија, како би се смањили трошкови њиховог гајења.
У Холандији, Немачкој, Француској, Италији и Финској све чешће се на полицама супермаркета могу наћи производи са прахом не само од цврчака, већ и од брашнастих црва, скакаваца и друге „гадости“. У овим и другим западним земљама, послови повезани са инсектима производе протеин за храну, пића, слаткише, уља, намазе, зачине… У Француској су медији и крупне корпорације укључене у овај профитабилни бизнис, улажући милионе у „алтернативне протеине“. У Немачкој је од фебруара 2025. званично дозвољена употреба праха од инсеката у хлебу, тестенинама и посластицама. (Одговарајућа уредба ЕУ дозвољава, од 10. фебруара, до 4% УВ-обрађеног праха од инсеката у храни попут хлеба, сира, џемова и тестенина).
Влада Велике Британије подржава кампању за конзумирање инсеката као „реалну алтернативу“ месу. Истраживачки центри подржани од стране британских власти раде на томе да исхрана инсектима постане прихватљивија за становништво. Национални центар за иновације у области алтернативних протеина (NAPIC) тражи начине да се смање бирократске препреке и убрза улазак инсеката и „других алтернативних месних производа“ на полице супермаркета. Међу новим „прехрамбеним производима“, које британске компаније уз подршку власти нуде грађанима, налазе се храна за кућне љубимце направљена од „пилећих“ јаја добијених из ћелија, као и млевено месо за људе направљено од цврчака узгојених у Кембриџу.
Преко океана, Универзитет Делавер (САД) активно промовише курсеве кувања и конзумирања инсеката, што неки Американци виде као увертиру у „дивни нови свет“, у коме глобалистичке елите желе да приморају човечанство да се „бори са климатским изазовима“ кроз једење буба, мува и црва. Један од таквих новаторско-орвеловских курсева зове се „Инсекти као храна“, а држи га ентомофаг Мајкл Кросли, професор ентомологије и екологије дивљине, који студенте учи да укључе инсекте у свој мени као „одржив извор протеина“.
Студенти на курсу не само да слушају предавања, већ и практично припремају јела у универзитетској кухињи у Worrilow Hall. „Чили са сагу црвима“, „Љута салата од тестенине са џиновским воденим бубама“, „Лимунске лепиње са црним мравима“ – само су неки од „деликатеса“ које „кувари“ курса праве од ових језивих створења.
Према речима самог Крослија, у многим културама инсекти наводно већ представљају основну храну, а „црни мрави производе мрављу киселину која има пикантан укус, скоро као лимунова кора“. Пропаганда која служи глобалистичкој агенди промовише овакве и сличне бесмислице под изговором да комбинација фактора као што су смањење обрадивих површина и раст популације наводно оправдава присиљавање људи да једу инсекте ради „прихватања протеина“.
Левичарски глобалисти, Светски економски форум (СЕФ), њима блиске организације и медијске „говореће главе“ већ годинама гурају „храну“ од инсеката као наводно решење свих проблема са снабдевањем храном.
У јулу 2021. године, на сајту СЕФ-а појавио се чланак Антоана Ибера, председника и генералног директора компаније Ynsect, која се бави „јестивим инсектима“. У тексту се излажу „аргументи“, поткрепљени линковима на „истраживања“, која тврде да је брашнастим црвима потребно 12 пута мање хране него говедима да би произвели исту количину протеина.
Посебну забринутост изазива чињеница да се овакав „нови протеин“ већ тестира у оквиру школске исхране и производа за децу. Постоје извештаји о директном масовном увођењу инсеката у дечју исхрану, а рад на развоју и тестирању таквих рецептура већ је у току. То значи да прелазак на овакву храну може бити питање времена, а не ствар избора. Званични изговор је – брига о екологији. Али, иза те демагогије у стварности се крије принудна трансформација прехрамбене културе: под параваном „борбе против CO₂ емисија“ и других климатских мантри, људе се припрема за „нову (прехрамбену) реалност“ – јефтину, вештачку и контролисаних својстава. И што је кључно – та навика се ствара од најранијег узраста.
Производи који садрже инсекте рекламирају се и намећу друштву као „еколошка алтернатива“, али све чешће нису јасно обележени као такви. Формулације на паковањима намерно избегавају јасан и директан опис, замењујући реч „инсекти“ новоговором попут „алтернативни протеин“, „органски додатак“, „концентрат“. То онемогућава потрошаче да свесно бирају – одлука је у суштини већ донета у производном процесу, а ко ју је донео – није познато. Тако се формира нова културно-биолошка матрица: преварени потрошач који ћути, „неутрална“ амбалажа на новоговору, унапред одређен и контролисан мени.
Кључна трансформација се не дешава у сфери укуса, већ у сфери односа: између човека и система, тела и фабрике, норме и њене алгоритамске прерасподеле. „Прехрамбено мишљење“ слободног појединца није страх од самог протеина добијеног из инсеката – већ је то право да човек зна шта једе. И, наравно, да слободно изабере – да ли ће ту одлуку задржати за себе или је препустити онима који не сматрају да вас уопште треба обавестити о томе шта вам стављају на тањир.
Инсекти као „перспективна храна“ за људе нису само технолошки алат за контролу и управљање, већ покушај да се у потпуности преобликује само схватање исхране и природе човека. Зато се користе сва средства, укључујући и безобзирне лажи, попут оне да инсекти већ чине основну храну у „многим културама“. У стварности, ентомофагија се сматра мање-више уобичајеном само у око 10% светске популације – углавном међу најсиромашнијим слојевима становништва или домородачким племенима у Африци, Латинској Америци, Азији, Аустралији, Новом Зеланду и на острвима Океаније. У њиховој исхрани се налази и до 1.500 различитих врста инсеката.
Међутим, у развијеним земљама Европске уније, Русије, Европе у ширем смислу, Северне Америке, код белог становништва Аустралије итд., ентомофагија је гастрономски табу – па и ментални.
Тај табу је почео да се нарушава тек од 2000-их, када су инсекти постали модни тренд у оквиру разних „азијатских дијета“ и засићених трагача за егзотиком. Потом су се у све то укључили и „британски научници“ у служби мас-медија, који су уз зелени наратив и „очување климе“ почели да придају скоро митски статус „хранљивом и гвожђем богатом протеину“ из сваке пузеће, летеће, скачуће или по пукотинама скривене немани са антенама.
Данас се ентомофагија – иако не увек безбедна за људски организам – све агресивније промовише као алтернатива традиционалној пољопривреди, сточарству, па делимично и ратарству. Најчешћи изговор је наводна брига за екологију и очување ресурса. А ипак, истраживања и научни радови који се налазе у базама попут NIH упозоравају да, на пример, цврчци могу садржати тешке метале и алергене – и то уз потпуно одсуство адекватног система контроле квалитета. Уз то, најмање 30% фарми за узгој цврчака било је заражено паразитима који могу преносити болести на људе.
Као одговор на овај апсурд, у европским земљама расте отпор јавности. Појавио се и веома практичан алат – специјална мобилна апликација која омогућава да се провери да ли неки прехрамбени производ садржи прерађене инсекте. Апликацију преузимају они који нису спремни да слепо прихвате „нову нормалност“ у исхрани. Надајмо се да ће они који су опседнути ентомофагијом ово схватити као јасан сигнал: парадигма коју покушавају да наметну – не функционише.
Јер највећа иронија данашњице је то што се „здравље планете“ све чешће користи као изговор за нарушавање здравља самог човека – наравно, у строго контролисаним оквирима. А људи, интуитивно, почињу да траже заштиту и окрећу се повратку – природној, човеку прилагођеној и здравој храни.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/09/03/poedanie-nasekomykh-kak-prelyudiya-k-divnomu-novomu-miru.html