- Свака помесна православна Црква у рангу Патријаршије има, дакле, једног поглавара, и то је патријарх, а она у рангу архиепископије једног архиепископа.
- Грчка именица „архиепископ“ (Αρχιεπίσκοπος) значи „првенствујући епископ“, он је начелник (од грчког придева ἀρχή, -ῆς, ἡ – на челу, или у слободном преводу, први). Поновимо ради утврђивања градива: свака Патријаршија ИМА САМО ЈЕДНОГ ПАТРИЈАРХА, а свака архиепископија САМО ЈЕДНОГ АРХИЕПИСКОПА.
АУТОР: (раб Божји) Драган Р. Млађеновић
(„Таштина над таштинама и све је таштина“. Проповедник 1, 1)
У Православној Цркви постоје четири ступња архијерејске власти и то су, одозго наниже: патријарх (гр. Πατριάρχης), архиепископ (гр. Αρχιεπίσκοπος) митрополит (гр. Μητροπολίτης) и епископ (гр. Επίσκοπος). Данас у свету постоји десет православних помесних цркава у рангу Патријаршије; то су: Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска православна Црква, Руска православна загранична Црква, Српска, Румунска, Бугарска и Грузијанска православна Црква.
У нижем рангу помесних православних цркава данас у свету има девет архиепископија: Кипарска, Грчка, Пољска, Чешка и словачка архиепископија, Финска, Синајска, Православна Црква у Америци, Јапанска и Албанска православна архиепископија. (Протојереј–ставрофор др Радомир Поповић, „Православне помесне цркве“, друго, допуњено издање, Београд, 2009)
Свака помесна православна Црква у рангу Патријаршије има, дакле, једног поглавара, и то је патријарх, а она у рангу архиепископије једног архиепископа.
Грчка именица „архиепископ“ (Αρχιεπίσκοπος) значи „првенствујући епископ“, он је начелник (од грчког придева ἀρχή, -ῆς, ἡ – на челу, или у слободном преводу, први). Поновимо ради утврђивања градива: свака Патријаршија ИМА САМО ЈЕДНОГ ПАТРИЈАРХА, а свака архиепископија САМО ЈЕДНОГ АРХИЕПИСКОПА.
СПЦ од недавно има двадесет шест архиепископа!
Канонско устројство Српске Православне Цркве први је пореметио блаженопочивши митрополит црногорско–приморски господин Амфилохије (1938–2020) када се 2008. године самовласно прогласио за архиепископа. Најбољи канонисти у данашњем српском Православљу с правом сматрају да Устав СПЦ познаје титулу само једног архиепископа – Пећког. У титулару поглавара СПЦ јасно стоји – Архиепископ Пећки, Митрополит Београдско–карловачки и Патријарх Српски (име). Другог архиепископа у СПЦ – НЕМА.
Ако би Устав дозвољавао постојање још једног или више архиепископа у СПЦ поред Пећког, тад би ове одредбе (Устава) морале другачије да гласе, морало би се одредити да руковођење Сабором и Синодом (у случају спречености или смрти патријарха) преузима архиепископ (или митрополит кад архиепископа нема), јер је архиепископ виши по части од митрополита без обзира на дан његовог производства.
Док год Устав сматра митрополита за првог по части иза патријарха и дословно у његовој личности и архиепископа Пећког – постављање новог, другог архиепископа у Српској Православној Цркви, макар и само почасног, је – ПРОТИВУСТАВНО.
- правило Четвртог васељенског (светског) сабора одржаног у Халкидону у Малој Азији од 8. октобра до 1. новембра 451. године, јасно тумачи канонски поступак узвођења првопастира и каже „да ће сваки митрополит речених провинција са епископима те области рукополагати епископе те области, а митрополити речених провинција рукополагаће се од Цариградског Архиепископа…“
Другим речима, епископе (владике) рукополажу митрополити, а митрополите од епископа узводи један архиепископ (јер их нема више) и то је Цариградски.
Овогодишњим узношењем двадесет шест епископа СПЦ на ранг Архиепископа–митрополита практично се руши целокупан канонски поредак Српске Православне Цркве, јер сада сваки од новопроглашених архиепископа може да рукополаже митрополите и епископе. Једноставније речено, свих двадесет шест нових архиепископа су власт, тако да црквена власт практично – ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ.
Ко стоји иза предлога и ко је дискретни аутор архиепископско–митрополитског система у СПЦ, можете видети на следећој ел. адреси:
http://borbazaveru.info/content/view/18816/77/.
Од маја ове године двадесет шест архиепископа–митрополита су, на њихову радост и понос, носиоци врховне власти СПЦ. То што је та њихова нова титула (архиепископ– митрополит) шупља љуштура, њима ни мало не смета – ВАЖНА ЈЕ ЗВУЧНА И ДУГАЧКА ТИТУЛА. (Шта оно рече старозаветни проповедник: „Таштина над таштинама и све је таштина“.)
Ево списка двадесет шест новоузведених архиепископа–митрополита СПЦ:
- Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски ВАСИЛИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит бањалучки ЈЕФРЕМ
- Архиепископ и Митрополит будимски ЛУКИЈАН
- Архиепископ вршачки и Митрополит банатски НИКАНОР
- Архиепископ новограчанички и Митрополит средњезападноамерички ЛОНГИН
- Архиепископ торонтски и Митрополит канадски МИТРОФАН
- Архиепископ новосадски и Митрополит бачки ИРИНЕЈ
- Архиепископ стокхолмски и Митрополит скандинавски ДОСИТЕЈ
- Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
- Архиепископ и Митрополит жички ЈУСТИН
- Архиепископ и Митрополит врањски ПАХОМИЈЕ
- Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски ЈОВАН
- Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски ИГЊАТИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит милешевски АТАНАСИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
- Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
- Архиепископ берлински и Митрополит немачки ГРИГОРИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит крушевачки ДАВИД
- Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки ИЛАРИОН
- Архиепископ и Митрополит нишки АРСЕНИЈЕ
- Архиепископ сиднејско-велингтонски и Митрополит аустралијско-новозеландски СИЛУАН
- Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински НИКОДИМ
- Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски ДИМИТРИЈЕ
- Архиепископ лосанђелески и западноамерички МАКСИМ
- Архиепископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
У Црној Гори је од вајкада међу пријатељима био неформални обичај титулисања: „Ја теби војводо, ти мени сердару, а шта смо стварно – само ми знамо“.