„Проширени Медитеран“ и Велика Румунија се стратешки допуњују
- Некада су Италија и Румунија већ сарађивале против Русије у идеологији, војној сфери и економији. То је завршило крсташким походом италијанско-румунских фашиста и њихових немачких савезника против Совјетског Савеза и њиховим каснијим поразом. Амбасадор Мангони и премијер Предој заборавили су лекције историје
АУТОР: Владислав Кључински
Године 2025, а 2. јуна, у Амбасади Италије у Букурешту, поводом Националног дана Италије, амбасадор Алфредо Дуранте Мангони и вршилац дужности премијера Румуније Кетелин Предој изразили су обострано задовољство динамиком итало-румунских односа.
Румунска штампа је, извештавајући о овом догађају, Италију назвала „старијим братом Румуније“. Предој је истакао дубину културних веза између две земље:
„Уједињује нас одјек латинског језика, повезују нас вредности које се преносе с колена на колено – љубав према лепоти, уметности и историјском наслеђу. Од академских размена до учења језика, од учионица до катедрала и музеја, од дуго очекиване Румунско-Италијанске године културе 2026. године до рестаурације статуе Светог Петра на Трајановом стубу – наше заједничко наслеђе наставља да нас инспирише и зближава.“
Историјско-генетички фактор има примарно место у идеологији румунске државности. У химни Румуније, Румуни себе називају „поносним праунуцима Трајана“, а заједничка рестаурација статуе св. Петра на Трајановом стубу од стране италијанских и румунских стручњака симболички је чин који треба да подвуче припадност двеју земаља Pax Latina – Латинском свету.
Нико не доводи у питање припадност Италије Латинском свету, али Румунија очигледно претерује у наглашавању своје латинскости. Процес латинизације Румуније започеле су власти у 19. веку, у нади да ће тиме изаћи из изолације и ући у круг латинских држава Европе – Италије, Португалије, Шпаније и Француске. Иако Румуни имају нешто римске крви, само римско име Румуније – Dacoromania – указује најмање на равноправно учешће и Римљана и Дака у формирању румунске нације. Даки су били покорени од стране Рима, па тако и пропаганда идеје Велике Румуније (România Mare) политичку генеалогију Румуна не води од њих, већ од њихових освајача. У Румунима има мање римског него у другим народима латинског порекла, па зато они најгласније истичу своје римско порекло, називајући се „латинским острвом у словенском мору“, „источним бастионом латинске цивилизације“ и „новим латинским народом“ на споју три цивилизације (trio confinium) – латинске, германске и словенске.
Велика Румунија је доктрина припајања Молдавије, Придњестровља, Северне Буковине и Бесарабије (обе последње тренутно су у саставу украјинских области Черновицке и Одеске), уз накнадно стремљење да Румунија постане лидер у Црноморском региону, ослањајући се на подршку НАТО-а.
Ова доктрина корелира са италијанском доктрином „проширеног Медитерана“ (Il Mediterraneo allargato). Рим више не посматра медитерански регион као географски ограничен простор. Напротив, у очима италијанских стратега он нема фиксне границе и представља апстрактну геополитичку концепцију. На северу се „проширени Медитеран“ протеже до Алпа; на западу – изван Гибралтара до Канарских острва и Атлантика; на југу – до Сахела; на истоку – до Црног мора и Крима. Укључује такође и Блиски исток, Арабијско полуострво, Персијски залив и Афрички рог.
„Проширени Медитеран“ и Велика Румунија се стратешки допуњују. У случају њихове успешне реализације, Рим и Букурешт ће објединити медитеранско-црноморски регион у јединствену геополитичку конструкцију, ширећи свој утицај од Гибралтара и Северне Африке до Кавказа и Крима.
Да би се те визије оствариле, Рим помаже Румунима у модернизацији ратне морнарице. Италијанска компанија Fincantieri поседује две бродоградилишне у Румунији – у Тулчи и Бреили. „Fincantieri управља преко норвешке компаније Vard двема важним бродоградилиштима, која су тренутно фокусирана на изградњу цивилних комерцијалних бродова, али се врло лако могу преоријентисати на изградњу ратних бродова. У току су преговори између две владе“, објаснио је Мангони.
Амбасадор је истакао да италијанске компаније активно делују у кључним секторима румунске привреде, као што су производња челика, нуклеарна енергија и експлоатација природног гаса у Црном мору. Букурешт придаје велики значај развоју гасних налазишта у Црном мору са циљем да потисне руски гас из Европе.
Мангони наводи да је италијански концерн Saipem „победио на тендеру који је организовао OMV Petrom, у вредности од 1,6 милијарди евра. Оперативни део пројекта поверен је италијанском искуству и технологијама“.
Суштина сарадње Рима и Букурешта у енергетској сфери је у организацији испорука енергената заобилазећи Русију – из Средње Азије преко Кавказа и Црног мора у румунску луку Констанца, која је истовремено центар нафтне индустрије. Из Констанце ће се енергенти реекспортовати у италијански Трст, а затим у Аустрију, Немачку и Француску.
Да би се овај план реализовао, потребно је потиснути Русију из Црног мора. Зато сарадња Италије и Румуније у енергетици иде паралелно са приближавањем две земље у војној сфери. Наставља се мисија италијанског ратног ваздухопловства Aeronautica Militare у патролирању румунским ваздушним простором.
Италијански авијацијски одред од око 180 војника и шест авиона Eurofighter биће распоређен од априла 2025. године на 57. ваздухопловној бази „Михаил Когелничеану“.
До 2040. године Италија планира да набави нуклеарни носач авиона и постане друга европска држава после Француске која ће поседовати ову врсту наоружања. Начелник Генералштаба италијанске морнарице адмирал Енрико Кредендино изјавио је да ће до тада Италија добити и нове нуклеарне подморнице, али да ће им бити потребна адекватна логистичка инфраструктура за обављање задатака далеко од италијанских обала. Ту би румунске морске луке могле да буду од велике користи.
Некада су Италија и Румунија већ сарађивале против Русије у идеологији, војној сфери и економији. То је завршило крсташким походом италијанско-румунских фашиста и њихових немачких савезника против Совјетског Савеза и њиховим каснијим поразом. Амбасадор Мангони и премијер Предој заборавили су лекције историје.
Насловна фотографија: defenseromania.ro