Оно што не полази за руком факултетима у Србији, успели су словеначки, привлаче све више младих из окружења
АУТОР:Славица Тувић
На државним универзитетима у Србији све је мање студената. На Универзитету у Београду, након три уписна рока, остало је 3.229 слободних места и то 1.816 на буџету и 1.413 самофинансирајућих. И док се смањује прилив нових студената на државним факултетима, све је више младих из Србије који академска звања стичу у иностранству. Последњих десетак година најчешће у Словенији.
Само на Универзитету у Љубљани тренутно студира 779 студената из Србије. Оно што не полази за руком факултетима у Србији, успели су словеначки. Привлаче све више младих из окружења. Словенија је са Србијом још 2016. године потписала Билатерални споразум о образовању који омогућава бесплатно школовање за децу и младе који долазе из Србије. Такве споразуме Словенија има са свим бившим југословенским република које нису чланице ЕУ.
Како је РТ Балкан већ писао, то је део ширег пројекта ЕУ који предвиђа привлачења младих са Балкана, који онда усавршавање настављају у Аустрији, Немачкој. Ретки су они који се врате у Србију.
Вишемесечне блокаде факултета у Србији додатно су појачале одлазак младих на студирање у Словенију.
„У академској 2024/25 години 661 студент из Србије је студирао на Универзитету у Љубљани. Тренутно на Универзитету у Љубљани студира 779 студената из Србије. Званични подаци за академску 2025/2026. годину биће доступни у новембру“, поручују са Универзитету у Љубљани за РТ Балкан одговарајући на питање колико је младих из Србије током 2024. и 2025. године дошло на факултете Универзитета у Љубљани да студира.
Проблем са лошом демографском сликом имају све европске земље. Привлачењем младих са Балкана, земље ЕУ решавају део свог проблем. Србија је између два пописа 2011-2021. изгубила око 600.000 становника.
Исидора И. је завршиле Факултет електротехнике и рачунарства у Марибору, сада је на мастер студијама. Каже да је мотив њеног одласка било позитивно искуство пријатеља, то што није морала да полаже пријемни испит, студије су бесплатне, а кажа је смештена у приватном студентском дому који сада плаћа око 180 евра месечно (пре четири године било је 120 евра).
И не само то, словеначки факултети нуде и стипендије (посебно за мастер студије), диплома је призната у свим земљама ЕУ, студенти могу да раде током студирања (пуно радно време од осам сати).
Држава, али ни универзитети у Србији, немају адекватан одговор на оно што се тренутно дешава. Није довољно што се на свим светским листама Универзитет у Београду боље котира од Универзитета у Љубљани. У августу је објављена престижна Шангајска листа рангирања универзитета где се Универзитет у Београду нашао на позицији од 401-500 места, док је Универзитет у Љубљани заузео позицију од 501- 600 места.
Бивши декан Математичког факултета и некадашњи председник Националног просветног савета проф. Александар Липковски каже за РТ Балкан каже да га је изненадило да 779 студената из Србије тренутно студира на Универзитету у Љубљани, да је то „прилично велики број“, посебно у тренутку када се смањује број буџетских студената који уписују државне факултете у Србији.
„Очигледно да Словенци имају механизам привлачења студената у смислу стипендија, повољног смештаја. Питање је да ли су то само основне или мастер и докторске студије. Могуће је да заврше код нас основне студије па онда оду тамо на мастер. Компликовани су ти путеви када човек одлучује да иде да студира у иностранство“, каже Липковски.
Додаје да се ретко враћају они који оду на студије у иностранство, већ граде каријеру у Словенији или „још западније“, Аустрији и Немачкој. Додаје да ЕУ финансира такве пројекте привлачења младих са Балкана, да српски универзитети немају адекватан одговор на то.
Осим из Србије, доста младих из Северне Македоније, Цене Горе, Босне и Херцеговине студирају у Словенији. Искуства су показала да се по завршетку факултета ретко ко врати у своју земљу, већина остаје у Словенији или настављају даље према Аустрији, Немачкој.
ИЗВОР: РТ Балкан