Звучаће невероватно али највећи усташки крвници били су Срби. Макс Лубурић, управник логора Јасеновац порекло вуче од фамилије из долине реке Пиве на северу Црне Горе. Он је добро знао своје порекло али то му очигледно ништа није значило.
Мирослав Филиповић био је познат као „фра сотона” због масовних злочина на Србима у околини Бањалуке. Мајка му је била Српкиња, из фамилије Радуловића док је очева фамилија променила веру и из православља прешла у католичанство. Док је био управник Јасеновца убијено је између 20.000 и 30.000 логораша, највећим делом Срба.
Рођендан међу усташама
Анте Павелић је појединим Србима гледао кроз прсте а један од њих је био и Милан Узелац. Милан односно Емил, како његово име звучи на Немачком језику био је Србин рођен у Комарном али његова породица порекло води из Врховина у Лици. Сам је истицао да је православац али то га није спречило да служи Павелићу. Поглавнику крвнику помаже да НДХ добије ратно ваздухопловство. Пре тога био је командант ваздухопловства Државе Срба, Хрвата и Словенаца.
Милан Узелац (Wikimedia)
Био је и командант и ваздухопловних снага Аустроуграске. Усташки покољи над Србима нису спречили почасног генерала НДХ да свој 75. рођендан свечано прослави у Загребу и том приликом окупи бивше колеге из времена Првог светског рата. Није дигао глас због геноцида над његовим народом. Умро је после рата и сахрањен у Загребу.
Светозар Боројевић, фон Бојна, био је најуспешнији аустроугарски војсковођа. Рођен је недалеко од Костајнице, у српској православној породици, од оца Адама и мајке Стане. Уочи Првог светског рата Хрвати Франковци су разорили гроб његовог оца на православном гробљу у Петрињи. Из фамилије његовог оца у Јасеновцу је убијено 35 Боројевића док је су фамилије његове мајке у логору смрти настрадала 24 члана.
Он је досегао чин фелдмаршала, и до краја је остао веран Аустроугарској. Сачувана су писма из којих се може закључити да је себе доживљавао као Хрвата.
Београђанин који је издао ЈНА
Последњи у низу Срба који су се одродили од своје вере и народа је Јован Дивјак. Он је као рођени Београђанин служио на месту заменика начелника Главног штаба војске Босне и Херцеговине. Завршио је 12. класу Војне академије у Београду, курс за команданта батаљона, Командно-штабну академију и Ратну школу. Школовање је употпунио и дипломом Штабне школе француске војске. Распад Југославије дочекао је на дужности официра у штабу Територијалне одбране у Сарајеву. Постао је бригадни генерал Армије БиХ и помоћник начелника Главног штаба војске Босне и Херцеговине. Пропагандна машинерија из Сарајева га је користила као доказ да се и Срби боре за целовиту Босну и Херцеговину.
Територијалној одбрани БиХ је предао оружје које је истог тренутка окренуто према Југословенској народној армији која се повлачила из Босне и Херцеговине. Војни суд га је 1991. осудио на 9 месеци затвора због предаје оружја али је казну избегао напустивши тада још легитимну војску. Он је један од оптужених за напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици и масакр над војницима који су се повлачили по унапред постигнутом договору.
Тврдио је да над Србима у Сарајеву није почињен масовни злочин већ да су они страдали од артиљеријске ватре својих сународника са околних брда.
ИЗВОР: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569687/Zivot/srbi-izdajice-svog-roda-i-vere