ФОТО: Иса-бег Исаковић
Иса-бег Исаковић је био један од првих исламизованих Срба који је дошао до важних функција у Османској империји и постао заповедник у окупираним српским земљама. Био је други санџакбег Босанског санџака.
Не зна се са сигурношћу како је гласило крштено име и презиме Иса-бега Исаковића, али се зна да потиче од једне од најзначајнијих српских средњевековних великашких породица. Његово порекло је везано или за породицу Косача (оснивача српског војводства од Светог Саве, по чијој титули Херцега од Светог Саве је названа област Херцеговина) или од породице Павловића, господара великог дела источне Босне, укључујући и средњевековну жупу Врхбосну тј. простор града Сарајева.
Један део историчара заступа тезу да је Иса-бег Исаковић брат Стефана Вукчића Косаче, који се звао Исак Хранић (Хранушић). Њега је Стефан предао султану Мехмеду II Освајачу (1451-1481) као гаранцију за мир. По овој теорији Исак Хранић је, након што га је усвојио први бег Босне, примио ислам, и од тада гради завидну војничку и политичку каријеру.
По другом становишту, Иса-бег Исаковић је рођен као Исак Павловић и заробљен је приликом једног упада акинџија на поседе српске великашке породице Павловића у источној Босни. У заробљеништву се доказао као изузетно способан, што му је омогућило муњевит раст у редовима османског окупационог апарата.
Иса-бег Исаковић је био и усвојени син првог бега Босне Минетоглу Мехмед-бега и отац шестог босанског санџак-бега Гази Мехмед-бега.
Оснивач три града
Настанак и развој градског језгра Сарајева (бивше Врхбосне) везује се за изградњу двора тј. сараја Иса-бега Исаковића и подизања Цареве џамије 1462. године коју је такође подигао Иса-бег и у којој је по неким изворима сахрањен. Од тада овај град почиње да расте и полако постаје центар османског Босанског санџака и касније Босанског пашалука.
И Нови Пазар је настао у доба успостављања турске окупације у Рашкој. Град настаје испод старе српске престонице тврђаве Раса, на месту поред кога се налазило некадашње Трговиште тј. Пазариште. Иса-бег Исаковић је, у својим ратним походима на Босну, узео то место као најважнију станицу и центар у коме гради једну малу џамију, а затим и џамију Муслихедин-ефендије, првог мујезина османског султана Мухамеда II. Од тада се развија градско насеље на најпространијем пољу у котлини реке Рашке.
И шабачко војно утврђење на обали реке Саве је 1471. године подигао Иса-бег Исаковић. Назвао га је “Бигир Делен” односно “пробијач бока”. Тиме је јасно приказан циљ османских напада по страни (боку) у односу на главни правац дејстава ка Срему, Бачкој и Банату, који је ишао преко Београда. Око тог војног утврђења, ког су Срби назвали Заслон и Шабац, настаје и данашњи град Шабац.
ИЗВОР: kompasinfo.rs