- Надам се да ће након израелских удара на Иран, наши грађани показати више разумевања за повремена искључења мобилног интернета и постепену замену западних ИТ решења домаћим.
- Информациона безбедност више није само посао високих званичника и служби које их штите — већ и њихових рођака, комшија, и свих нас.
АУТОР: Генадиј Шангин
У нападима Израела убијени су високорангирани војни и научни званичници. Ово нису први такви потези Израела, али раније су се напади усмеравали на појединце. Сада је истовремено нападнуто више особа, и према неким извештајима, све су се налазиле заједно на тајном састанку. Иран не открива околности њихове смрти, док су западни медији препуни нагађања и претеривања.
Како год било, Израел је прецизно утврдио локацију двадесетак високопозиционираних људи. Али како? Кртови у окружењу сваког од њих? Надзор путем сателита 24/7?
Напади на стамбене квартове, тачно одређене прозоре у зградама, терају на размишљање. Да ли Израел има приступ иранским евиденцијама о непокретностима и књигама домаћинстава?
Али највероватније, израелске обавештајне службе и амерички ИТ гиганти који им помажу добили су податке преко паметних телефона рођака и комшија настрадалих. У Ирану постоје ограничења у коришћењу западних друштвених мрежа и месинџера, али она нису потпуна. Смартфони са Андроидом се могу лако купити, иако само уз пасош. И код нас се (још увек) сматра довољним да се „Вацап“ и Андроид избегавају у службене сврхе. Али у приватном животу, у комуникацији са породицом и пријатељима, многи, чак и високи званичници, занемарују информациону безбедност. То исто чине и њихова деца, супруге, домаћице, чистачи, достављачи…
Медији су више пута писали о шпијунском програму Pegasus, који се тајно инсталира на паметне телефоне, а развила га је израелска компанија NSO Group Technologies. Помоћу тог програма надгледани су бројни политичари и новинари из различитих земаља, упркос званичној забрани израелских власти за његов извоз.
Pegasus може да прикупља имејлове, снимке позива, објаве на друштвеним мрежама, корисничке лозинке, листе контаката, слике, видео снимке, аудио записе и историју прегледања интернета. Софтвер може да активира камере и микрофоне ради добијања нових снимака. Може да прислушкује позиве и говорну пошту, прикупља податке о локацији корисника, одређује где се он тренутно налази, да ли се креће или стоји, и у ком правцу се креће. Све то се дешава без знања корисника — довољно је да добије неку поруку о којој не зна ништа.
Амерички ИТ гиганти који поседују најпопуларније месинџере и друштвене мреже су тужили програмере Pegasus-а, званично због хаковања, али могуће и због тајне конкуренције у шпијунажи.
У медијима су се појављивали извештаји и о хаковању софтвера у „паметним кућама“, роботским усисивачима, звучницима, камерама за улични надзор и видео-рекордерима у личним возилима, где се користи страни софтвер. Тако су хакови видео-рекордера коришћени у озбиљним терористичким нападима на наше генерале.
Посебно треба нагласити да се сервери „Јандекс Алисе“ делимично налазе у Израелу.
Имам познаника који прати кретање службених возача. Најједноставнији „тројанац“ на телефону запосленог може показати његову локацију чак и када је геолокација искључена, преко околних телефона људи који ништа не слуте. А ту је и триангулација преко базних станица мобилне мреже (опет са искљученом геолокацијом), као и могућност да се у даркнету по ниској цени купи историја локација одређених бројева (иако са закашњењем).
У Доњецку је 2022. важило неписано правило: ако је у близини цивил са паметним телефоном — телефон му може бити одузет и разбијен. Ја и данас чувам специфичан сувенир — телефон са екраном пробушеним ексером. Такви су се качили на видним местима као опомена, лепили на двострани селотејп (чак се разматрала идеја да се од њих праве сувенири са магнетима за фрижидер; мој покушај да поклоним један такав сувенир високим званичницима у Москви изазвао је њихово неразумевање и приметно краткотрајно негодовање). Тада су коришћени само најобичнији телефони са тастером, купљени на локалној пијаци „Мајак“, са локалним сим картицама које нису биле у вези са „Великом Русијом“. Чак су и деца то разумела и нису користила паметне телефоне у јавности. Власти и становници Доњецка и даље избегавају масовну употребу видео-надзора, чак и сада када се фронт померио западно, а напада је све мање.
Под ударима Израела нашли су се не само високи ирански војни званичници, већ и неколико истакнутих научника:
Мохамад Мехди Техранчи (ректор једног од водећих универзитета), Фередун Абаси-Давани (нуклеарни физичар и бивши шеф иранске агенције за атомску енергију) и други. Вероватно су посећивали војне објекте и учествовали на бројним састанцима, али се нуклеарне технологије у Ирану претежно користе у мирољубиве, енергетске сврхе.
Према израелској логици, сада би сви нуклеарни физичари могли постати мете?
А да ли би, по истој аналогији, Илон Маск или Питер Тил могли постати „легитимне мете“? Обојица су зарадила велике паре продајом PayPal-а, а касније су уложили у ИТ-технологије повезане са обавештајним структурама и војно-индустријским комплексом.
Програми за праћење преко паметних телефона, месинџера и друштвених мрежа су данас опаснији од класичних „кртица“, а управо се Палантир, компанија Питера Тила, бави таквим надзором. Маскови Старлинк сателити се очигледно користе у војне сврхе, за координацију напада дроновима и ракетама. Сваки појединац може пронаћи снимке на интернету са микродроновима величине дланa, наоружаним гранатама, као и концепте „ројева“ таквих дронова.
Комбинација ових технологија није ништа мање опасна од нуклеарног оружја, јер делује прецизно и већ сада — масовно.
Да ли и високи ИТ-стручњаци и инжењери-електрончари постају легитимне мете?
Русија је пријатељ с Ираном и не жели сукобе с Израелом. Али са Украјином и Западом иза ње — ситуација нам је потпуно јасна. Или још увек није свима?
Новинари повлаче паралеле између украјинско-западне шеме напада „пауковом мрежом“ (са „успаваним“ дроновима) на позадинске аеродроме Русије и израелских покушаја да на сличан начин неутралишу иранску ПВО пре ракетних удара.
Шта ако појединачни терористички акти против руских генерала прерасту у нешто много веће, по моделу израелских напада на Иран?
Подсетимо: у Ирану су погођене стамбене зграде у којима су наводно живели високи научници и њихове породице. Код нас, напади на генерале су се такође дешавали на местима њиховог становања.
Следеће важно питање јесте: многи од убијених иранских званичника и научника били су чланови преговарачког тима око нуклеарног споразума са САД. Према тврдњи новинарке CNN-а, Доналд Трамп јој је, већ сутрадан након израелских напада, рекао: „Људи са којима сам преговарао — мртви су.“
Штавише, многи светски медији наговештавају да је Трамп знао за израелске планове и можда чак намерно довео иранске преговараче у заблуду.
Тако је створен међународни преседан: људи који на међународној сцени представљају и бране интересе своје државе — могу бити физички елиминисани. Раније се нешто слично дешавало само у изузетним случајевима — са Садамом Хусеином, Моамером ел Гадафијем, а у теоријама — са Угом Чавесом.
У нашој земљи, жртве терористичких напада били су и генерал-пуковници Игор Кирилов и Јарослав Москалик, који су у различитим периодима представљали Русију у међународним телима за хемијско оружје и за решавање украјинске кризе.
Ти напади нису били изведени ракетама или дроновима, али је праћење генерала изведено путем обичних, наизглед безазлених апликација, као и детонација експлозива.
Са „доласком“ личног HIMARS-а, повезаним са паметним телефоном, везује се смрт посланице Народног савета ДНР, Марије Пирогове, у децембру 2022. То је забележено на видео-снимку последњих минута њеног живота.
Ту је и Дарја Дугина, новинарка, ћерка филозофа и унука високог безбедњака, која је демонстративно убијена у подмосковском месту Велике Вјаземи, у близини бројних важних објеката.
Још једна кључна тема — памћење и сећање.
Како причају они који су боравили у Техерану — тамо на улицама, у метро станицама, на државним и стамбеним зградама, има много споменика погинулима, меморијалних табли, фотографија, назива улица.
Код нас су меморијалне табле и даље реткост.
Из личног искуства — у Ростову-на-Дону стоји табла Василију Фофанову (позивни „Ратибор“, млад и нестрпљив, волео смартфоне и друштвене мреже), као и црвени кутак и портрет Антона Видре („Мосад“, националболшевик) на Филозофском факултету МГУ — поред слике Дарје Дугине.
Фофанов је погинуо још пре масовне употребе дронова, када су непријатељски оператери пажљиво бирали приоритетне мете преко дрон камера и софтвера за препознавање лица.
Надам се да ће након израелских удара на Иран, наши грађани показати више разумевања за повремена искључења мобилног интернета и постепену замену западних ИТ решења домаћим.
Информациона безбедност више није само посао високих званичника и служби које их штите — већ и њихових рођака, комшија, и свих нас.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/iranskie_uroki