Интернет – једна судбина за Кину, а сасвим друга за Русију

У Кини је објављена Бела књига о развоју сајбер простора, а шта је са нама?

АУТОР: Михаил Морозов

Тачније, књига се зове „О заједници јединствене судбине у сајбер простору“. У Кини верују (и то је записано у Књизи) да је интернет претворио свет у „глобално село“ и да међународна заједница постаје све међусобно Између осталог, захваљујући и интернету. Као што Књига каже, читаво човечанство има одговорност за „правилан развој, добро коришћење и добро управља интернетом како би он могао да буде од још веће користи човечанству“. Књига позива на „заједничке напоре да се формира заједница јединствене судбине у сајбер простору и створи боља будућност за човечанство“.

Сами Кинези, као што знате, који су створили свој национални сегмент интернета, који је у виртуелном простору (интернет баријера) одвојен од осталих „Великим кинеским зидом“, посебну пажњу посвећују интернет безбедности, штите младе људе од погубног утицаја Запада. Иако, наравно, постоје разни начини да се заобиђе кинески заштитни зид, наравно ко заиста жели да га користи.

У Белој књизи Кинези нису заборавили на допринос који Кина даје формирању заједнице јединствене судбине у сајбер простору и да укажу на перспективе међународне сарадње у овој области.

Као што је наведено у Књизи, Кина настоји да постане „интернет сила“ и „дигитална нација“, а на том путу је направљен значајан напредак. До краја 2021. године, обим кинеске дигиталне економије достигао је 45,5 билиона јуана (око 450 трилиона рубаља), што је износило скоро 40% БДП-а земље. Од јуна 2022. године, у Кини је било 1,05 милијарди корисника интернета, а стопа доступности интернета у земљи достигла је 74,4%.

Кина је позната као светски лидер у имплементацији 5Г комуникационих мрежа. Укупно је у Кини инсталирано 1,85 милиона 5Г базних станица, а број претплатника 5Г достигао је 455 милиона. То јест, скоро трећина становништва ужива изузетно брзи интернет, који још увек није доступан у многим земљама.

Кинези су посебно поносни на чињеницу (а то пише у Белој књизи) да је у 2021. обим онлајн малопродаје робе широке потрошње у Кини износио 10,8 билиона јуана, што је повећање од 12% у односу на прошлу годину. Кинеска прекогранична е-трговина достигла је 1,92 трилиона јуана, што је повећање од 18,6% на годишњем нивоу.

У Русији је тема интернета такође била међу главним у последње две недеље. Ово је посебно последица чињенице да је Министарство дигиталног развоја и комуникација 27. октобра покренуло гласање да би следеће године обезбедило брзи мобилни интернет у насељима са популацијом од 100 до 500 људи. Интернетом ће приоритетно бити опремљена она насеља (али не више од 1800), која добију највише гласова. Да бисте учествовали, потребно је да одете на Интернет у „Госуслуги“ или пошаљете папирно писмо у Москву. Само питање звучи реторички: да ли вам је потребан напредак, побољшање у животу, повезаност? Ипак, онлајн гласање ће трајати до 12. новембра, а писма поштом примаће се до 26. новембра. Још увек можете имати времена да гласате ако одмах трчите у пошту. Само је проблем што их има далеко од сваког села, а чак и у селу постоје филијале Руске поште. Понекад морате доћи до ње уз бројне препреке.

Није изненађујуће што је овај предлог изазвао критике, на пример, у Јакутији. Тамо, како кажу локални новинари, у многим селима постоји не само стабилан интернет, већ и старији видови комуникација, па чак и поште. Посланица Елена Голомарјова рекла је на друштвеним мрежама да становници малих села, сазнавши за иницијативу Москве, огорчено кажу да је то исмевање. Питају: како гласати за интернет без интернета? Локални независни новинари кажу да званични медији редовно извештавају да је интернет инсталиран прво у једном удаљеном селу, па у другом. А регионалне власти кажу да интернет покрива скоро 97 одсто територије републике.

Ипак, ни ми нисмо тако лоши са интернетом. Према различитим комерцијалним истраживачким компанијама, од 74 до 81% становништва у Русији има приступ Интернету. Односно, по овом показатељу можда смо чак и испред Кине. Иако је, наравно, обезбеђивање овог средства комуникације, а сада и трговине, за скоро 1,5 милијарди становника НР Кине нешто другачији задатак од омогућавања приступа интернету за 155 милиона Руса.

Међутим, ми још нисмо у могућности да користимо интернет као платформу за економски развој, као што то чини Кина. Конкретно, опет према руском независном истраживању, малопродаја на кинеском онлајн тржишту у 2021. износила је скоро 2 трилиона америчких долара. Ово је неупоредиво са сличном руском цифром од 56 милијарди долара.Али по расту у овом сегменту Русији нема равних у свету – скоро 34 одсто. Овим темпом можемо сустићи Кину, где је прошле године око 70 одсто становништва направило бар једну куповину преко мреже (у Русији – 50%, у Великој Британији – 84%). Али за ово је, наравно, неопходно да у сваком селу постоји не само стабилан Интернет, већ и бар једна филијала Руске поште или онлајн тачка за преузимање поруџбине. А осим тога, потребно је да приходи становништва расту свуда. Уосталом, да бисте нешто купили, морате имати новац.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://svpressa.ru/world/article/351804/