Како Хрватска слави краља којег историја препознаје тек мало више него Дизнијеве јунаке
- „Нико не зна кад и где је рођен тај Томислав, где му је била држава, с ким је ратовао, где је столовао, где је умро, где је сахрањен, ко су му били родитељи, ко потомци? Ниједног јединог материјалног трага, доказа. Све измишљено.
- У хрватској историографији све је, или готово све – ФАЛСИФИКАТ. Голе измишљотине“, написао је на Иксу новинар Ратко Дмитровић.
- И ту лежи права иронија: што је мање чињеница, то је мит раскошнији.
- Што је историја тања, то је политика гласнија.
- Уосталом, у земљи у којој крунидба није документована, али је заказана прослава јубилеја – све је јасно.
- Краљ Томислав можда никада није владао земљом, али влада маштом. И то је хрватским политичарима сасвим довољно.
АУТОР: Вишња Аранђеловић
Хрватски Сабор је марта 2024. одлучио да 2025. буде година хрватског краљевства. И тако је, једним гласањем, политичка машта постала државна чињеница. У средишту тог свечаног, помпезног наратива стоји краљ Томислав – владар који није оставио ни палату, ни гроб, ни мач, ни натпис. Краљ без адресе, без сведока и без доказа.
Али у хрватским уџбеницима је све јасно: Томислав је крунисан 925. године и тако, пре 1.100 година ударио темеље хрватског краљевства. Владао је од Драве до Дрине, па су му чак пришивене и неке победе – над Мађарима и Бугарима. Загребачки историчари, они који се не облаче по потреби у политичка одела, признају да ништа од тога није сигурно. Једино што је записано јесте једно писмо папе Ивана Десетог у којем га назива „краљем“. Све остало је, како би се данас рекло, спин.
„Био је први хрватски владар ког је тадашњи папа тако ословио 925. године, па су стога историчари у 19. веку закључили да је баш он био први хрватски краљ. Титула краља се тада није нужно везивала за сам чин крунисања, колико за углед и самосталност владара“, објаснио је хрватски историчар Невен Будак, гостујући у подкасту „Контраповјест“ колеге Хрвоја Класића.
Прича о крунидби на Дувањском пољу? Измишљотина из 19. века. Победа над Мађарима? Заснована на непоузданим изворима. Границе краљевства? Повучене дебелим политичким фломастером у доба када је национални романтизам цветао, а историјска тачност била луксуз.
„Њему се преписује и победа над Мађарима, али се тај податак заснива на потпуно непоузданом ‘Летопису’ Попа Дукљанина. У истом делу се помиње да је Томислав крунисан на Дувањском пољу, али нема потврде да је до тог чина дошло“, додаје Будимир.
Краљ Томислав је кроз епохе био све што је политичарима требало: у 19. веку симбол националног буђења, у Краљевини СХС симбол „братства Хрвата и Срба“, данас – светац националног идентитета. Један човек и његова употребна вредност за три историје. Свака епоха га је присвојила и преобликовала. Као пластелин.
Управо зато питања о његовом животу и раду у Хрватској се доживљава као јерес.
„Нико не зна кад и где је рођен тај Томислав, где му је била држава, с ким је ратовао, где је столовао, где је умро, где је сахрањен, ко су му били родитељи, ко потомци? Ниједног јединог материјалног трага, доказа. Све измишљено. У хрватској историографији све је, или готово све – ФАЛСИФИКАТ. Голе измишљотине“, написао је на Иксу новинар Ратко Дмитровић.
И ту лежи права иронија: што је мање чињеница, то је мит раскошнији. Што је историја тања, то је политика гласнија. Па ако ћемо поштено, Томислав, краљ магле, више припада 21. него 10. веку, и свим његовим наследницима који у историји виде згодну политичку алатку за обликовање националног идентитета, а не терен за истраживање.
Уосталом, у земљи у којој крунидба није документована, али је заказана прослава јубилеја – све је јасно. Краљ Томислав можда никада није владао земљом, али влада маштом. И то је хрватским политичарима сасвим довољно.
ИЗВОР: РТ Балкан